АКТУЕЛНО

Олга Четверикова: «Транснационалнe корпорацијe као тоталитарнe сектe» – део 4


принтскрин: Олга Николајевна Четверикова

ПОВЕЗАНО:
*Олга Четверикова: «Транснационалнe корпорацијe као тоталитарнe сектe» – део 1 (видео)

*Олга Четверикова: «Транснационалнe корпорацијe као тоталитарнe сектe» – део 2 (видео)

*Олга Четверикова: «Транснационалнe корпорацијe као тоталитарнe сектe» – део 3 

Преносимо и транскрипт четвртог дела емисије Дењ на dentv.ru коју је радио Дмитриј Перетолчин са Олгом Четвериковом.

***

Перетолчин: Све што сте говорили је апсолутно тачно. Међутим, овде бих желео да кажем како се одржава радна дисциплина.
Раније смо имали ситуацију у којој се радна дисциплина одржавала на рационалним основама, т.ј. човека су васпитавали, а овде се дисциплина одржава на основу подсвести. У таквим условима човек једноставно не може да постане свестан ситуације, јер га гурају у процес сурове психолошке обраде. А све што се дешава није последица њиховог духовног раста, дисциплине или нечег трећег, већ сатеривања у чврсте оквире, након чега се над њим врши сурова дресура.

ЧЕТВЕРИКОВА: Наравно најважније је истаћи да су то раније били масовни радни колективи. А ми знамо да је традиционални систем модела социјалног управљања био такав да смо имали бизнис, синдикате и државу. У том троуглу дефинисали су се односи и целокупна социјална политика: плате, дужина радних дана, као и сви остали услови. А данас, с обзиром на то да се масовна производња фрагментира, нестаје и претвара у мреже приватног капитала и сличне форме, нестају синдикати, а уместо њих остају колективи којима се, како сте с правом приметили управља помоћу најновијих технологија које омогућују да се од човека, као уско-специјализованог, добије оно што никад није било и да може да размишља у контексту глобалног система експлоатације.
Он не разуме тај систем, не познаје га и не изучава. Он више није у стању да усваја знања јер му је свест одавно формирана. А ако се овом дода још и моделирање, програмирање свести долазимо до формирања одређеног – коме се човек у потпуности подређује.
Мени је тај систем познат, с обзиром на то да сам разговарала са многим људима који су у то упућени.

Неуролингвистичко програмирање од човека чини фрапантне ствари. Оно убацује страх, због кога човек не може да изађе из одређених оквира или граница. Разговарала сам са студентима који студирају по програмима у којима се примењују најновије технологије. Они имају ограничено мишљење. И када са њима пожелите да расправљате о озбиљнијим и проблематичнијим темама – они се плаше. То је зато што имају унапред задати коридор мишљења.
И заиста, у таквом коридору добијамо уско-специјализоване људе који су потчињени потребама бизниса, и који никада неће поставити питања: ко су, шта су и који је смисао њиховог живота. Они готово никада неће поставити питања о заради, условима рада и социјалном животу.
Нажалост, тако је постављен готово целокупни савремени систем образовања који припрема нове субјекте, тачније – он припрема објекте управљања.

Међутим, то је већ друга тема. Тема науке и образовања коју можемо да обрадимо током нашег следећег сусрета, пошто је реч о обимној теми која захтева посебну пажњу.

Перетолчин: Желео бих да дам неко закључно мишљење и кажем да сте добро приметили да је профит сакрализован. Све активности на стварању профита лукаво се називају „ефикасност“. Када говоримо о „ефективности“ онда се строго мисли на профит, квантитативну ефективност исказану цифрама. Уопште није битно да ли је производ потребан или не, ако су успели да га наметну тако што кажу да треба створити потребу а не радити на њеном задовољењу, то је добро – само да доноси профит. А све што не доноси профит – не добија дозволу и не пролази. Може се само производити оно што доноси профит и то је заиста тако.

ЧЕТВЕРИКОВА: Зато сам рекла, да када су на Западу биле реализоване све базне потребе – почели су да смишљају нове. Раније такве ствари нису решавали потрошачи већ бизнис. Затим је бизнис почео да ствара вештачке потребе. А да би вештачке потребе биле створене потребно је на озбиљан начин изменити људску свест. Зато што образован, мислећи и рационалан човек – никада неће куповати оно што му није потребно. Значи, задатак је да се човек претвори у једну функцију, функцију чистог потрошача и да му се наметне она роба коју припрема и производи бизнис. Чак је и реклама изменила своје значење, она не рекламира већ само ствара нове потребе умештањем вештачке робе у потребе које смишља бизнис. То је суштина.

Тим пре што је свака реклама изграђена на психологији и програмирању. Зато и видимо куда све то води. Савремене технологије нису више само телефони и компјутери, сам живот је постао виртуелан. Зато стално смишљају нову робу, како би се човек у потпуности одвојио од реалности и постао појединачни атом виртуелне реалности. Сведоци смо да и образовање постаје виртуелно. Говори се да образовање треба да буде виртуелна игра.

Перетолчин: Одавно чујем како људи треба да уче из игрице и да гледају холивудске филмове. Нажалост, ово се уводи на веома озбиљан начин.

ЧЕТВЕРИКОВА: Тако је. Они то уводе веома озбиљно зато што се тим питањима баве педагошки универзитети, којима је у потпуности измењен систем обуке кадрова. Они се спремају да у скорије време укину школе, испите и оцењивање. Све то постоји у плановима.

Перетолчин: Као додирну тачку за следећу емисију желим да истакнем још једну вашу мисао. „У оваквим условима губи се смисао људског живота. Они човеку одузимају властити живот и не дозвољавају му да се самоспозна. Ако неочекивано почне да размишља о смислу живота човек ће схватити да му све те ствари нису потребне и да ничему не служе.“ Тако да образовање у свему овоме, без обзира што има неке окултне карактеристике игра највећу улогу. Следећи пут желим да о томе разговарамо. Хвала Вам на разговору.

ЧЕТВЕРИКОВА: Хвала Вама. Ако ми дате још један минут, изнела бих једно виђење. Сећате се када смо ишли у школу и читали утопистичке романе Орвела и Хакслија? Доживљавали смо их као нешто потпуно туђе и недопустиво, бар је тако на то гледала наша генерација. Док је садашњој омладини која уопште није читала ове ауторе – све сасвим блиско. Омладина није у стању да да моралну оцену – јер је научена да реалност мора бити таква. Они Орвела читају као документарну историју, пре бих рекла као сећање на прошлост. Јер, оно што се дешава данас, давно је превазишло оно о чему је писао Хаксли. Чак ни он сам није могао овако нешто да предвиди.

 

ИЗВОР: Fond Strateske Kulture

13.1.2018. за СРБски ФБРепортер транскрипт урадила и приредила Биљана Диковић

———————

Олга Четверикова, доцент Московског државног института за међународне односе на катедри за Историју и политику земаља Европе и Америке говори о «Транснационалним корпорацијама као тоталитарним сектама».

 

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s