АКТУЕЛНО

ЗАНИМЉИВОСТИ: Врућа јагњетина – Како се бивши директор захваљује онима који су га отерали из фирме


„Седи бре, синовац, још није печено. Зна Бига како се пече јагње, није ми ово прво. Ту испод плећке је још мокро, видим ја одавде, не морам ни да устајем. Него, дедер, синовац узми оно пиво па га мало прели, биће корица хрскавија“, наређује Бига док седимо у дворишту његове куће и нестрпљиво чекамо да почне главно славље.

фото: ekonomijauspeha.com

За Бигу је данас празник. Печеним јагњетом захваљује се онима који су му највише помогли да данас прославља годишњицу успешне фирме. А успех није мали. Бига је власник највеће и најбоље организоване трговине грађевинским материјалом у Свилајнцу и околини. Велика је част то што сам позван. Једино нисам знао да ћемо окретати ражањ у дворишту, те сам се појавио у оделу. Шта ћу, сналазим се, док се борим са облацима дима који су се окомили на мене.

„Куд ти не рекох, синовац, да се не мучиш са тим оделом. Ја све заборавим да радим са културним директорима. Ал’ разумем вас. И ја сам пре него што сам отворио фирму био директор. Седамсто радника сам водио. Не знаш? ’Ћу ти причам. Него, чек’ да померим мало жар испод бутина, изгореће ми најсочнији део“. Бига скочи од стола и лопатом прави савршен распоред жара испод јагњета. Загрејао је и мене. Али не ватром, већ причом коју је започео.

„Ја сам ти, синовац, почео да радим у Стражевици, одма’ после факултета. Била је то угледна фирма. Млели смо камен и испоручивали га свим путарским предузећима у земљи. Нема везе што је била друштвена фирма, знао се ред. Мала смо ми средина, овде срећеш људе са којима радиш и након посла , није то као код вас у Београду. Стало ти је да будеш поштован и радник и руководилац.
Ја сам увек волео да будем у организацији. Видим, убрзо, да имамо уско грло у одржавању и да производња често има застоје, јер им нису исправне машине. Кажем директору: ‘Могу ли ја да водим одржавање и да све то средим?’. Пусте они мене и брзо уредим да су све машине подмазане и проверене пре покретања прве смене. Почела производња да се удвостручује. Е сад, видели неки у томе проблем, знаш како је сад комерцијала мора више и да прода, јер се више и производи, почели да ме провоцирају и подмећу ми неке кварове. Само не знају они Бигу. Ја сам тврдоглавији од њих. Био тај Стојан, шеф комерцијале, много волео да се прави паметан. Као ми смо машинци, па не знамо како је то продавати. Ја једном дођем па му велим: ‘Слушај, бре, Стојане, хоћеш да видиш да могу и твој посао да урадим боље. Немој да упишем ту твоју економију и да почнем и да продајем.’ Он се насмеја поспрдно, и хвала му због тога, натера ме да упишем и други факултет. Поред машинства завршим и економију у року. Из ината. Почнем да радим комерцијалу и поново направим боље резултате. Када је Славче, директор, отишао у пензију, изаберу мене за директора. Још ме поставе и у општини за неког менаџера, те сам тада, мој синовац, имао две канцеларије, две секретарице, два возача. Је л’ можеш, синовац, да замислиш Бигу из тог периода?“, пита стасити Моравац док боцка виљушком месо које је већ готово печено.

Неком другом не бих поверовао, али Бига је у послу познат као човек који не лаже и који држи реч.

„Уведем ја ред и од фирме у којој су плате касниле по шеснаест месеци доведем да постану редовне. Не могу да кажем, синовац, да је све ишло глатко. Бига раднике поштује, а нераднике… њих сам истеривао са посла чим их видим. Сигурно сам се и многима замерао. Али кад радиш такав посао, не можеш свима да угодиш. Код мене се знало да нема кашњења и нерада. Тако је и данас у мојој фирми. И да ти кажем, синовац, и сутра ако отвориш своју фирму, запамти ово што сам ти рекао“, показује Бига кажипрст, тек толико да подвуче поуку коју ми даје.

„Било добро време, могло је још много да се уради. Ми смо ти били везани за те државне пројекте. Међутим, када је дошло до промене власти у земљи, почело неко смутно време у државним фирмама. Почеше да се оснивају неки привремени одбори. Ођедном су се вратили нерадници које сам отерао са посла. Ођедном, они се питају, они смењују. Да нисам знао какве су ленчуге и неспособни људи, ја бих можда и разговарао са њима. Нисам хтео са лошијима од себе…

Нисам ни очекивао да ће тако да ми се врати за оно што сам урадио. Још су ми намештали неке безвезне пријаве, само да ме обрукају пред радницима. Без икакве уштеђевине, без резервног плана, без могућности да радим на неком другом месту. Спавао нисам тих дана, синовац. Мислио сам да ћу да пукнем колико ми је било тешко.

„Да ми не беше Станка, који ми понуди свој локал и рече ‘ево ти, ради нешто, па ћемо да делимо зараду’, немам појма како бих се снашао. Почео сам да тргујем са производима за грађевинарство. Тако сам ушао у браншу о којој нисам ништа знао, са сто педесет марака почетног капитала позајмљених од рођака. Радио сам дан и ноћ да научим све што треба, стицао мало по мало, улагао поново у посао. За дванаест година сам зарадио за кућу, локал, магацин… Породица ме подржава, раде и они. Све је сада другачије. Направио сам домаћинску фирму. Не жалим што је испало баш овако. Не може човек да бира начин како ће да му се укаже шанса. Некад ти сам кренеш, некад те на силу погурају… Ето тако ти је то било мој синовац“, рече Бига док скида јагње са ражња.

„Него, молим те, додај ми онај бели, масни папир, да увијем јагње и да га спремим и однесем“, враћа ме Бига нагло у стварност због које сам и прешао дугачак пут.

„Где да носиш, Биго?“, питам не верујући да сам провео три сата надимљен поред ражња који је намењен неком другом.

„Како где да носим? Па, најавио сам вам да печем јагње за оне који су ми највише помогли. Свака вама част, драги купци и добављачи, али зна се коме највише дугујем што је испало овако. Спремајте се, идемо ми у кафану на врућу јагњетину. А ово што сам лично испекао, носим у моју стару фирму. Частим их, дабоме. Да ме не истераше, никада се не бих усудио да сам уђем у све ово. Ко зна какав бих слепац остао. Мало је и ово јагње, колико сам им захвалан.“

Односи Бига јагње, а за њим остаје слатки мирис врућег печења. Необична захвалност. Пребирам по глави и присећам се многих које познајем и који су доживели слично што и Бига. Повређени и жељни да се освете онима који су им нанели бол. Многи су заувек остали у том жалосном осећању. Бига је, међутим, изабрао другачији пут. Изабрао је пут успеха, за који неки мудри кажу да је најбоља освета. Верујем да јесте. А Бига је успео да ту мудрост подигне на још виши ниво.

Освета успехом још је слађа кад им однесете и приде једно печено јагње са ражња.

 

АУТОР: Vladimir Miletic

ИЗВОР: ekonomijauspeha.com

—————-

15.1.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

4 replies »

  1. Мени 1993. дође за шефа старији од мене, неспособан и нижи за 30см. Како ме кињио да сам ја у лето ’94 напустио државни посао и отиснуо се у приватлук.

    Хвала му !

    Свиђа ми се

  2. Odličan tekst. Vrlo inspirativan!!! Da jedan direktor škole, nije rekao: „Ja u to neću da se mešam“ ja bih ostala da budem profesorka biologije, verovatno dobra, jer sam bila i dobar student, i volela sam da podučavam. Ali vreme se promenilo, ko zna šta bi bilo da je bilo. Ovako ja sam se otisnula u ono davno vreme 700 km. od kuće, stara Jugoslavija, u najdalje ćoše Bosne. A onda se zahvaljujući tome, karijera otvorila i proputovala sam svet, zahvaljujući tome. Umro direktor, nisam bila tu, da mu zapalim sveću jer sam mu to dugovala. Da nije bio taki, ne bih ja videla dalje od Rudnika, a ovako sam stigla i preletela Kordiljere..

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.