АКТУЕЛНО

Запад је знао: Извештај Војске САД 70/109/1 сведочи да су шиптарски злочини премашивали злочине Србa– Анализа и превод: М.Новаковић


Запад је знао: Извештај Војске САД 70/109/1 сведочи да су шиптарски злочини премашивали наводне злочине Срба

– НАТО извештај који је „морао“ да спречи „независност Косова“ (фбр анализа и превод)

Пише Миодраг Новаковић

ФБР, 18 јануар 2018

УМЕСТО УВОДА

Амерички војни историчар, који је био распоређен са бригадом маринаца у источном Косову, описује албанску мржњу и терористичке акције према Србима, током прве две године НАТО окупације- Следи превод дела оригиналног документа:

„Етнички Албанци, опседнути мржњом и решени да се освете за све сукобе у прошлости, отпочели су талас деструкције који је не само у методама, већ и  у обиму био бар једнак, ономе који су они претходно искусили током србског етничког чишћења  провинције.

Све што је србско, било је  уништено или вандализовано, чак и напуштене куће и цркве. Шта више, већина тог насиља је била очигледно унапред планирана и намерно спроведена….

Уочи повратка једног (америчког) батаљона назад у Немачку, у децембру, коме су претходили безбројни напади бомбама (на србске куће) за које никад није било сведока, војни историчар у саставу тог батаљона је сумирао осећања својих војних другова, који су испољили осећај гађења према локалном становништву (етничким Албанцима) који су по њима демонстрирали комплетан недостатак цивилизованости и недостатак било каквог осећаја моралности…“ – Америчко Министарство Одбране 

Из извештаја: Амерички војници су педантно документовали насиље над Србима и њиховом имовином. Наравно овакви и много страшнији призори насиља над Србима нису били интересантни за Западне медије и политичаре….

У наставку следи компаративна анализа и делимичан превод америчке војне студије под насловом „Операција Удружени Чувар- Америчка војска на Косову“, урађене крајем 2000те године. Студију је написао Шеф катедре историје, при Америчком министарству одбране, Џефри Ј. Кларк. Овај документ је означен идентификационим бројем „ПИН 084184/000 и публикационим бројем „CMH Pub 70/109/1“

Овај извештај је мало познат нашој и светској јавности, а по мишљењу аутора је веома значајан јер одступа од класичног западног, нарочито америчког, антисрбског, виђења догађаја- узрока и последица сукоба на Косову, крајем 90их и почетком миленијумских година. Вероватно да је главни разлог „објективности“ овог извештаја у томе, што он никад није био намењен као јавна медијска публикација, већ пре свега као интерни документ за потребе америчке војске.

Ипак, потребно је одати признање историчару Кларку, на високом степену објективности, бар у делу у коме је описивао шиптарска зверства над Србима на КиМ.

КАКО СУ „ЛИНЧ СУДОВИ“ ЛАЖНЕ КОСОВСКЕ ДРЖАВЕ (ПРЕ)СУЂИВАЛИ СРБИМА, ПРЕМА СВЕДОЧАНСТВУ КФОР ВОЈНИКА (1999)

Шиптарски судови, који су одмах по НАТО окупацији Косова, успостављани на КиМ, наравно уз благослов Окупатора, могу да се назову само једним изразом „Линч судови“ или квазисудство. То су били победнички „судови“ у којима су сви редом, од судија, тужилаца, полицајаца, сведока… кривотворили документа и давали лажна сведочанства, зарад освете према Србима, и то према свим Србима генерално- чија је главна и често једина кривица била, само то што су Срби. Нама Србима, нарочито онима који живе на КиМ под шиптарско-евроатлантском окупацијом, то је веома добро познато, и веома је добро документавано у многим домаћим стручним и медијским извештајима. Ја сам овде издвојио инцидент, који описује амерички војни историчар, и у коме он недвосмислено доказује предаторски и крволочни карактер, западно спонзорисаног, предаторског и крволочног квазиправосуђа лажне државе Косоово, и демонстрира колико су далеко спремни да иду наводни шиптарски судије, бар када су им „муштерије“ Срби. Следи превод оригиналног пасуса:

„У таквој хаотичној средини, првих дана (НАТО окупације), типична ситуација се одиграла у средини источне зоне у Гњилану. 10 јула 1999 више десетина Срба је примећено од стране два америчка припадника КФОР-а (стационираних у осматрачком торњу са кога је био видљив скоро цео град) како се окупљају на отвореном простору. Док су војници осматрали Србе, изненада су се у бочној улици испод торња појавила три тешко наоружана етничка Албанца. Они су се пришуњали задњем улазу у србску продавницу ауто делова и покушали да провале унутра. Срби који су били у продавници су се забарикадирали спречивши Албанце да продру унутра. Албанци су тада отворили ватру из аутоматског оружја на продавницу.

Амерички војници су пажљиво пратили инцидент, и кроз снајпере посматрали развој догађаја. Истовремено једно цивилно возило је пролазило испред главног улаза у продавницу, и његови путници (Шиптари) су отворили ватру на унутрашњост продавнице. Када су Албанци приметили америчке војнике (како их нишане кроз снајпере) онда су отворили ватру и на њих. Војници су узвратили паљбу, убивши једног Албанца. Неколико тренутака касније и један Србин (вероватно сматрајући да амерички војници пуцају такође на њих) је отворио ватру на војнике, и почела је општа пуцњава, у којој су све три стране гађали једни друге. Убрзо је стигла једна војна (америчка) патрола које је ангажовала нападаче, и блокирала зону, док је хеликоптер АХ64 (Апач) обезбеђивао ваздушну подршку. Из једне оближње (шиптарске) зграде митраљез је отворио ватру из приземља, али амерички војници нису узвратили паљбу јер је у близини митраљеза било мало дете (типична шиптарска тактика).

У наредних неколико минута пуцњава је престала. Три Албанца су била убијена (од стране америчких војника) и неутврђен број Албанаца и Срба је био рањен. Ухапшено је 17 осумњичених особа. Сви осумњичени Албанци су убрзо били ослобођени, али су новоуспостављене албанске власти инсистирале да се свим приведеним Србима суди за убиство Албанаца, упркос потписаним изјавама америчких војника који учествовали у оружаном сукобу (и у тим изјавама војници су потврдили да су они ликвидирали наоружане Албанце током борбе).

Али (срећом по Србе) док се горњи сукоб одвијао, у србској продавници је била уграђена безбедносна камера, која је снимила цео догађај. Након што је Амерички официр из КФОР-а инсистирао да албански судија у његовом присуству прегледа видео снимак сукоба (на коме се јасно видело да су шиптарске терористе убили амерички војници), он је потом тешке воље ослободио заточене Србе, и поништио подигнуте оптужнице за убиство.“

Из извештаја: Етнички Албанци 30 августа 2000 захтевају ослобађање убице двоје Срба и четворогодишњег србског детета…

Вероватно ће многе наше читаоце, ова епизода шиптарског квазсуђења, да подсети на лажно суђење, недавно мучки убијеном, Оливеру Ивановићу, од стране шиптарског квазиправосуђа. Овде такође треба подсетити да доста других западних докумената (попут извештаја Дика Мартија о „убијању за органе“, испред ЕП), који из неког разлога нису довољно интересантни нашим водећим медијима, описују патерн шиптарских лажних суђења, кривоклетства, лажних превођења, и монтираних процеса према Србима. Све у складу са правим шиптарским карактером, који је амерички војни историчар у уводном пасусу овде правилно описао као:

„Комплетан недостатак цивилизованости и недостатак било каквог осећаја моралности.“

ЛИНЧ И МАСАКР ДИРЕКТОРА ШКОЛА И ЊЕГОВЕ СУПРУГЕ- СРБИНА КОЈИ ЈЕ ШТИТИО ШИПТАРЕ

Кларк истиче да, на жалост, насиља над Србима нису били изоловани инциденти, нити спорадично уништавање имовине. Америчка команда за источни сектор је само у првих неколико дана од уласка у Косово документовала да је шиптарска УЧК отела 27 Срба. Овај извештај наводи да отети никад нису пронађени. Ако знамо, са високим процентом сигурности, каква је судбина снашла више стотина Срба који су такође „нестали“ у првих две године НАТО окупације, да би потом били пребачени у Албанију, и тамо искасапљени за органе- Није тешко наслутити и друге, осим осветничких мотива „нестанка Срба“, у време када је за то по писцу ових редова, чак и више од УЧК, био одговоран НАТО као врховна окупациона снага (у складу са Женевским и другим конвенцијама).

Како сазнајемо из овог документа, посебно је био драстичан случај популарног Србина, директора једне школе и његове супруге, који су током сукоба, пре НАТО окупације, помагали и штитили своје шиптарске суседе, тако да кад су се југословенске и србске снаге повукле са Косова, они су одлучили да остану у свом месту, рачунајући да ће њих сада заштити њихови шиптарски суседи. То се наравно није десило, УЧК терористи су их се одмах дочепали, зверски убили, и њихова тела јавно обесили на тргу. Извештај не наводи име тог места на КиМ, али описује каква су се зверства чињена над другим Србима, који су такође одлучили да остану на својим огњиштима, рачунајући да пошто нису ништа згрешили, ништа не треба да им се деси:

„Други Срби су сатерани у јавне зграде, или приведени на тргове, где су били опљачкани, пребијени, и потом ухапшени и држани више дана у затвору. Након тога многи су једноставно нестали.“

МАСАКР СРБСКОГ БРАЧНОГ ПАРА УЗ НАВИЈАЊЕ ШИПТАРСКЕ ДЕЦЕ

У истој источној зони Косова амерички војници описују масакр србског брачног пара који је пролазио у свом возилу кроз једно шиптарско село, оног момента кад су Шиптари приметили да се ради о Србима, маскирана група наоружаних Шиптара их је опколила. Ево како је америчка патрола описала тај догађај:

„Омања група маскираних разбојника је зауставила возило и одмах из непосредне близине упуцала путнике, тренутно усмртивши обоје (мужа и жену) . Америчка војна патрола која је чула аутоматску паљбу је стигла на лице места за пар минута, да би осмотрили већу групу албанске деце, који су из оближње куће посматрали убиство србских цивила, и при том радосно навијали, показајући два прста и правећи покрете руком, који су симболизовали резање врата (клање Срба).“

Да ли је овоме потребан било какав коментар. Какав то суживот са Шиптарима, Запад очекује од Срба, када тај „народ“ од малих ногу васпитава своју децу, да им највећа забава и игра буде клање Срба, а не нешто друго!?

…Америчка војска хладнокрвно констатује да су након НАТО уласка на КиМ главне и готово ексклузивне жртве били Срби, и да су злочини према њима били застрашујућих размера и последица, али истовремено та иста окупациона војска не прихвата одговорност за такве злочине против хуманости и ратне злочине, који су се одигравали пред њиховим очима:

„У месецима након уласка НАТО копнених трупа, много више цивила, углавном Срба је убијено. Овај пут хиљаде етничких Срба су протерани из провинције, њихове куће спаљене до темеља, или дигнуте у ваздух, док је њихова имовина опљачкана од стране њихових албанских комшија, или албанских избеглица-повратника.“

ХОРОР У ПЕЋИНИ КОЈА ЈЕ БИЛА УЧК БАЗА И СКЛАДИШТЕ ОРУЖЈА…

Историчар Кларк наводи да све што се дешавало широм Косова (масовни злочини према Србима) дешавало се такође и у америчком источном сектору. Он описује налазе америчке патроле, која је била у потрази за УЧК залихама оружја и муниције. Та патрола је крајем јуна 1999, у једној пећини, у залеђини шиптарског села, открила масовно складиште оружја. Оно што их је ужаснуло у истој пећини су открили више лешева србских цивила, укључујући малу децу:

„У једном пећинском тунелу, патрола је такође открила више лешева мушкараца, жена и деце.

Према документима пронађеним на њима, установљено је да се ради о Србима.“

Наравно овај пут, овде се није појавио амерички амбасадор и ЦИА оперативац Вилијам Вокер, да направи „фото-оп“ са лешевима недужних србских цивила и тако иницира војну одмазду против Шиптара, као што је то урадио са лешевима (монтираним масакром) Албанаца у селу Рачак, који је НАТО потом искористио као изговор за илегални рат против Југославије.

Као што то овај извештај наводи, насиље над Србима се у тих првих пар месеци шиптарско-евроатлантске окупације јужног дела Србије дешавало у сваком ћошку Косова. Једна америчка патрола маринаца описује ситуацију коју су затекли првих дана окупације у општини Жегра на македоноској граници:

„Патрола је стигла у град исувише касно да би спречила насиље које захватило целу општину. У граду, у коме су до тада пола становништва чинили Срби, свака србска кућа је била спаљена, локална црква је била потпуно уништена. Гробље је било вандализовано. Шиптари су чак отворили ватру на Американце, који су узвратили, и убили једног етничког Албанца. Шест стотина Срба је протерано из града.“

Брутално убиство србског професора Башића од стране шиптарске руље, непоседно по уласку НАТО трупа на Косово…

АМЕРИЧКЕ ОКУПАЦИОНЕ СНАГЕ ПРИЗНАЈУ СВОЈУ НЕМОЋ (ИЛИ НЕСПРЕМНОСТ?) ДА ЗАШТИТЕ СРБСКЕ ЦИВИЛЕ…

КФОР команда овако описује стање на терену након уласка НАТО трупа на Косово:

„Нико из Борбене групе Фалкон није предвидео такву количину насиља и безакоња, понекад у року од само неколико минута, у временском размаку између напуштања Косова од стране србских снага и доласка НАТО трупа. Ми смо ушли у Косово спремни да заштитимо етничке Албанце, да би открили да је ситуација постала супротна: Етнички Срби су били ти којима је била потребна заштита. Хиљаде Срба су протерани са Косова за свега пар дана, након што је окончана операција Здружене Снаге. Једна општина, која је бројала преко 10,000 Срба је у тих пар дана сведена на мање од двадесетак њих. Убиства, злостављања, киднаповања, уцене, провале и пожари су свакодневно пријављивани на целој територији провинције, пркосећи будност и агресивност НАТО патрола.“

Један од команданата Борбене групе Фалкон је то стање сумирао следећим речима:

„Мислим да је свако био затечен количином освете која се дешавала… Ми смо покушавали да се носимо са проблемо на најбољи могући начин. Једноставно није постојао начин да то (масовну шиптарску освету) зауставимо, осим да смо могли да испред сваке србске куће поставимо војну стражу.“

Историчар Кларк наводи да су бомбашки напади на Србе били омиљена УЧК метода. Он описује инцидент у Витини, 15 јула 1999:

„Бомба је експлодирала испред бивше србске продавнице, рањавајући више од 30 цивила- сви до једног етнички Срби. Убрзо након бомбашког напада на тржни центар у Витини, Албанци су отпочели кампању интимидације против против преостале три србске породице (које су за разлику од других одлучили да остану у граду) оптужујући их за бомбашки напад (на Србе- односно на саме себе) и деструкцију тржног центра- упркос чињеници да је званична истрага утврдила да Срби немају ништа са нападом, чак су њихови албански суседи посведочили да су Срби били жртве.

Упркос свему претње и малтретирање преосталих Срба се  наставило. Америчка команда је поставила стражу у близини преостале три србке куће, али нису успели да спрече свакодневно терорисање Срба од локалних Албанаца, тако да су и те три породице спаковале кофере и избегле у Србију. У знак захвалности према првим албанским комшијама који су покушали да их заштите, Срби су им поклонили своје куће и имовину. Након тога америчка команда је повукла стражу испред тих србских кућа.  У току ноћи све три куће су спаљене до темеља.“

Командант америчког батаљона је то прокоментарисао лаконски:

„Мржња (шиптарска) је толико интензивна и ирационална да је у то тешко поверовати“

– У веома графичким детаљима овај извештај описује и друге сличне инциденте:

„У Витини такође, старија жена Србкиња је претучена, а њен син је убијен ватреним оружјем. Конвој Срба који је бежао у правцу Србије је нападнут у једном албанском селу, да би током масовног сукоба који је уследио, један Србин био рањен, а један Албанац убијен (вероватно је убијен у сукобу са КФОР-ом, примедба преводиоца).

Неколико дана касније амерички КФОР је отпочео комбиновани копнени и ваздушни напад на рудник код Новог Брда, да би запленио већу количину експлозива. Упркос добро планираној операцији, ојачна америчка пешадијска чета је нападнута од стране УЧК бораца. Ипак захваљујући оклопним возилима, ваздушној подршци и брзини напада, амерички војници су спречили УЧК отпор, избегавши жртве на обе стране. Седам тона експлозива и 3,800 детонаторских каписли је заплењено, док је ухапшено 8 етничких Албанаца. Слични инциденти са Албанцима су били део свакодневне операције америчког КФОР-а… Мање залихе оружја су плењене дневно. Рањени Срби су свакодневно лечени од стране војних доктора или евакуисани у војне болнице у Бондстилу или Монтејту. Те епизоде су представљале редовне догађаје и стапале се у бесконачни талас насиља (шиптарског).“

АЛБАНЦИ НИСУ ШТЕДЕЛИ НИ СРБСКЕ МАЈКЕ СА МАЛОМ ДЕЦОМ- СВЕДОЧИ АМЕРИЧКА КОМАНДА:

„…Све је више србских кућа горело, док је КФОР свакодневно пленио албанске залихе оружја у источној зони…

Једна Србкиња и њена двогодишња ћерка су рањене из ватреног оружја у близини Гњилана. Следећег дана друга мајка (Србкиња) и њено четворогодишње дете су такође рањени (устрељени), мајка је преминула на месту злочина, пре него што је стигла амбуланта.“ (превод)

Кларк наводи да су у то време једино пољски и украјински батаљон КФОР-а у источном сектору покушавали да заштите наугроженије србске куће и цркве, постављањем сталне страже испред њих. Извештај описује један специфичан инцидент:

„Током типичне епизоде, почетком августа 1999, албанска руља је под окриљем мрака кренула према једној србској кући. КФОР патрола која је чувала кућу је одмах позвала појачање. Пре него што је појачање стигло, Албанци су отворили ватру на кућу, Срби су узвратили, и почео је оружани обрачун између албанске руље и србских укућана. У тренутку када су стигла јака КФОР појачања амерички и Апач хеликоптер, албанска руља се разбежала. Потврђено је да је један Албанац рањен у оружаном обрачуну.“

Из овог инцидента јасно видимо, да србске цивиле у свом дому, не би спасила ни „КФОР стража“, да нису били и сами наоружани и спремно ангажовали шиптарске терористе.

ВЕЋ ВИЂЕНО- ШИПТАРСКА ИНТИМИДАЦИЈА И ПРОТЕРИВАЊЕ СРБСКИХ КОМШИЈА…

Интересантан је део извештаја који описује начин на који су шиптарски суседи протеривали Србе из својих села. Тај начин у свом „модус операндију“ (начину извршења дела) је готово идентичан оном који је кориштен у време комунистичке Југославије, једино што је сада под окриљем НАТО окупатора био многи интензивнији и бруталнији:

„Етнички Срби су бежали са Косова свакодневно, понекад су то чинили читави градски блокови истовремено, под пратњом америчког КФОР-а су били праћени до србске границе…

У то време је могло лако да се предвиди на који начин ће косовски Албанци малтретирати своје комшије Србе да би их присилили да напусте Косово. На мети су била највише усамљена села, где се све то одвијало по незваничном патерну, који се углавном одвијао овако-

Средином јуна 1999 из готово сваког србског села је већ више србских породица побегло у Србију. Ако сами нису уништили своје куће, онда би то урадила албанска омладина пар дана касније. Последично присуство албанске омладине (која је потом терорисала преостале Србе) у спаљеним србским кућама је за последицу имала то да су и преостали Срби напуштали своје домове, који би потом били спаљени или дигнути у ваздух.

Након тога свега пар Срба би остало у селу, углавном мирољубиви старци, који би такође постали предмет тактичке кампање узнемиравања: разбијањем прозора, клањем стоке или цртањем анти-србских графита. Обично би и тих преосталих пар старачких породица, након што (шиптарски) терор постане несносан, сами напуштали своја огњишта. Ако би се чак и тада одлучили да остану, онда би (шиптарски) силеџије провалили у циљане куће, претукли укућане, а једна или две одабране жртве би биле убијене. Тај метод (шиптарског етничко чишћења Срба) је био веома ефикасан.“

– Закључује Кларк и потом описује следеће стравичне „инциденте“:

„У једном типичном селу са албанском већином (где су Срби били спречавани и нападани, да не би могли ван села да скупљају своју летину) амерички КФОР је успео да испослује да земљорадници (алтернативно Албанци и Срби) у различите дане обрађују земљу. Тај план није трајао ни недељу дана, када је један србски старац приликом повратка из поља убијен с леђа, метком у главу. Убица никада није пронађен По устаљеном стандарду- Нико није видео ништа, тако да убица није пронађен. Америчка патрола је потом извршила претрес села, који је открио пар мањих залиха оружја и ништа више. Након тога, пар седмица касније, убијено је још двоје Срба, док су шиптарски снајпери отварали ватру на америчку патролу која је покушала да заштити преостале Србе у том селу. То је било довољно да убеди и преосталих пар стотина Срба да треба да беже из села. Половина су отишли у Србију, половина је нашла уточиште у србким енклавама на Косову. У року од 72 сата, све напуштене србске куће су опљачкане и потом уништене.

У другом инциденту, уочи Божића, у једом граду у источној зони, из возила у покрету је отворена аутоматска паљба на србску девојчицу која је ходала улицом. Она је била озбиљно рањена, али су амерички парамедици успели да јој сачувају живот.

9ог јануара 2000 један старац је устрељен испрд његове куће, док је секао дрва за ватру. Четири седмице касније још један старац је упуцан и убијен, када је отворио врата наводном госту. Обојица су били Срби, који су провели цео живот у тој средини.

У истој општини, 26 фебруара 2000, Србин хирург, његова жена и њихове троје деце су убијени испред своје куће, након чега је више десетина србских породица избегло у Србију.

Један од преосталих Срба, који је остао у средини покушавајући да прода своју кућу, убијен је од стране Албанца који се представио као наводни купац. Локални Албанац, који је 4 године пре сукоба радио у србској полицији је такође убијен у том месту. Ниједан од убица никада није пронађен“ – извештава америчка КФОР команда.

Из извештаја: Локални Срби протестују киднаповање двоје Срба од стране албанских комшија….

У ЗАКЉУЧКУ ИЗВЕШТАЈА: ДОШЛИ СМО НА КОСОВО ДА ЗАШТИТИМО „АЛБАНСКЕ ЖРТВЕ“ ДА БИ СХВАТИЛИ ДА СУ ТЕ „ЖРТВЕ“ ПОСТАЛИ ЗЛОЧИНЦИ, ТАКО ДА СМО СКОРО СВЕ РЕСУРСЕ МОРАЛИ ДА КОРИСТИМО ДА ЗАШТИТИМО СРБЕ. ПРЕВОД-

„Америчке трупе су ушле у Косово да би спречили ужасно насиље које је угрожавало провинцијске Албанце. У брзом преокрету, те жртве су постале злочинци. Већина ресурса удружених НАТО снага је морала да буде коришћена да заштитимо Србе. Крвопролиће није престало, шта више америчке трупе су нашле себе сукобљавајући се са албанским шверцерима, осветницима и радикалним револуционарима који су за циљ имали независност Косова, по сваку цену“

Из извештаја: Илегални УЧК симбол заплењен од стране америчких трупа…

АМЕРИЧКА КФОР КОМАНДА ЈЕ ЗАПЛЕНИЛА ДОКАЗЕ КОЈИ ПОТВРЂУЈУ ОРГАНИЗОВАНУ КАМПАЊУ ТЕРОРА ОД СТРАНЕ РУКОВОДСТВА УЧК…

Документ нам потврђује, оно што и врабци на грани знају, а то је да иза организоване кампање терора против србских цивила, стајала УЧК комада, ипак ради историјског рекорда је веома важно да о томе овде оставимо трајни запис- следи превод пасуса:

„ОВК (УЧК)  је наставила да провоцира КФОР поводом  рестрикција оружја, политичке активности и јавних окупљања. Када је амерички КФОР извршио рацију на седиште ОВК пронађени су документи који доказују да је ова организација стајала иза киднаповања, и изнуђивања (мучења) лажних изјава, локалних Срба. Међу осталим документима је пронађено да је ОВК киднаповао и мучио једну Албанку, само зато што је њен отац, много година пре сукоба, био запошљен као полицајац, од стране србске државе. Рација је такође открила велике количине илегалног оружја и постојање тајног тренинг кампа у Гњилану. Неколико дана касније, КФОР је на тој локацији запленио велике количине мина, ватреног оружја и експлозива, и ухапсио више осумњичених.“

Из овог извештаја сазнајемо да су амерички војници једва избегли линч, када их је у близини илегалног тренинг кампа у Гњилану опколило више хиљада крвожедних Шиптара. Американци су подлегли интимидацији и дозволили шиптарској руљи (које свакако није била спонтана) да ослободи ухапшене припаднике УЧК, и од американаца отме заплењену УЧК документацију.

Да ли је оваквом признању властитог кукавичлука и попустљивости према Албанцима, од стране окупационог КФОР-а потребан додатан коментар?

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

НАТО: ЗЛОЧИНИ ШИПТАРА СУ БИЛИ ИДЕНТИЧНИ У МЕТОДАМА И ОБИМУ, ОНИМА КОЈЕ СУ НАВОДНО ПОЧИНИЛИ СРБИ, ШТАВИШЕ ТИ ЗЛОЧИНИ СУ БИЛИ ЦЕНТРАЛНО ОРГАНИЗОВАНИ И НАМЕРНО И БРУТАЛНО ИЗВЕДЕНИ-

Као што сам то приказао у уводном пасусу, кроз дословни превод, дела овог извештаја, амерички окупатори сами признају, да злочини Шиптара нису били ништа мањи од наводних злочина Срба.

Сама та чињеница по себи, је требала и морала да буде главни политичка мотивација, да се спречи Западно спонзорисана „независност Косова“, јер главни и наводни политички изговор САД и НАТО окупатора који су они јавно оглашавали. да се Косово војно анексира, протуправно одузме од Србије, и потом додели шиптарским терористима, је била наводна теза да су косметски Шиптари „неупоредиво више пропатили и страдали у рукама србске државе“ и да зато требају сада да буду награђени „независном државом“.

Из овог америчког извештаја јасно видимо да је то била потпуно лажна политичка премиса, која је свакако у то време била добро позната Западним спонзорима шиптарске независности, али такође и свим србским пост-петооктобарским режимима (да ли је сувишно рећи- издајничким), који су (ин)директно подржавали „шиптарску независност“ и лагалну ампутацију властите територије.

Највећа вредност овог америчког КФОР извештаја, и потребе да он буде протумачен,  преведен, и сачуван у овој форми, јесте управо у томе, да он долази из званичног извора НАТО окупатора, у коме амерички војници као непосредни очевици и сведоци,  описују систематско и стравично страдање србског народа, у рукама крволочних шиптарски сепаратиста.

Дакле оружана сила државе, која је била главни спонзор шиптарске независности и иницијатор илегалног НАТО рата против Србије, овде нехотично документује црно на бело, да таква политичка премиса („највеће западне демократије“), заправо не држи воду, и представља политички плагијат, коришћен у сврху колонијалних и војних амбиција бешчашне НАТО алијансе…

….Ако овакви западни (скривени) политички мотиви могу да буду прихватљиви и схватљиви са становишта њихових стратешких циљева, које они остварују широм света, по принципу „циљ оправдава средство“;

Онда политичка (и било каква друга) мотивација, свих претходних и садашњег, србских прозападних режима- да се добровољно одрекну УН заштићеног статуса Косова (резолуције 1244), прихвате „самоиницијативно“ недобронамерно

Аутор Миодраг Новаковић је оснивач  СРБског ФБРепортера. До сада је објавио 6 књига, од којих су најзначајније (и најпопуларније) ПроЗападни Злочин и Хронологија Једне ВелеИздаје. Члан је независног удружења новинара и међународне новинарске федерације. Живи и ради у Ванкуверу, у Канади…

посредовање и јурисдикцију Евроуније на КиМ, и као што то сада видимо из издајничко-фанатичних потеза Вучићевог режима, чак и добровољно укину србску државу на КиМ- Јесте потпуно неприхватљива и представља акт велеиздаје…

Анализирао и превео- ФБР оснивач и аутор М. Новаковић

ОРИГИНАЛНИ ДОКУМЕНТ:

https://history.army.mil/html/books/070/70-109-1/cmhPub_70-109-1.pdf

 

3 replies »

  1. Хвала Вам господине Новаковићу за ову ексклузиву!
    Ништа више није потребно да се зна.
    Осим малог додатка:
    ово су последице јавне и тајне нато политике са којима су се у пракси сусретали њихови војници.
    Та антисрпска политика сигурно није од 1999..године.
    Сматрамо их нлогодавцима за сваки злочин и одговорним по основу командне одговорности за све што су радили и урадили на уништењу СФРЈ и све до дана данашњег.
    Велики поздрв!

    Свиђа ми се

  2. Diktator se zakopčava na leđima –
    ludačka košulja mu je nepotrebna.
    + + +
    Diktatoru Narod nije do kolena –
    a ni On narodu nije ni do kurca.
    + + +
    Kriza morala se pretvorila –
    u državni kupleraj.
    + + +
    Od naših Sirovina nije moguće
    napraviti gotov proizvod –
    istekao im je rok upotrebe.
    + + +
    Kad Diktatoru istekne peščani sat –
    Diktatora okrenu naglavačke.
    + + +
    Naš Predsednik se u sve meša –
    sem u svoj posao.
    + + +
    „Srpski kriminalci povezani
    sa režimom u Beogradu
    veća su opasnost od Albanaca“-
    Oliver Ivanović ovo je rekao
    i mnogo neprijatelja stekao.

    19. decembar 2018.

    Stoltemberg je stigao u Skoplje
    da kresne varnicu –
    Makedoncite pobrgo jeba mu ga mamicu.
    + + +
    Američke jajare –
    su poslali šiptarske teroriste na Košare.
    + + +
    Nebojšu Krstića na TV ekrane
    naduvao Vučićev stranački vetar –
    da svaki dan pošalje prdež u etar,.
    + + +

    Najvećem svetskom intelektualcu
    Noamu Čomskom od Albanaca je muka –
    „To divlje pleme za Evropu je bruka.“
    + + +
    Britanija je Evropske unije sita –
    sve joj je krenulo posle Bregzita.
    + + +
    Pederko Porošenko na Dombas sprema vojnu silu –
    sad će Putin imati dobar razlog da mu jebe mamicu milu.
    + + +
    Dušan Janić izdajnik nije –
    On samo sa Haradinajem jede i pije.

    20. decembar 2018.

    Liked by 1 person

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s