АКТУЕЛНО

Стављање правосуђа под политичку контролу: Горан Илић, Радован Лазић и Ненад Стефановић о предлогу Нацрта измена Устава


  • Стефановић је оценио да смо добили костур за политички одговорно правосуђе, док се Удружење тужилаца залаже за независно правосуђе. Он је рекао да се овим решењем „отишло три корака назад, вратили смо се у прошли век“, као и да је „Милошевићев устав дао веће гаранције“ судијама и тужиоцима.

  • Ако ће овако да изгледају измене Устава, онда је боље да га уопште не мењамо. Гаранције независности и самосталности правосуђа су овим решењима још више смањене – каже Радован Лазић.

  • Председник Удружења тужилаца и заменика тужилаца Горан Илић, каже за наш лист да је „једно од проблематичних решења смањење броја чланова будућег Високог савета тужилаца из редова саме струке”. Споран је, оцењује Илић и сам назив тела с обзиром на то да, према радном тексту измена Устава, у његовом саставу доминирају представници које бира Народна скупштина, а то су „истакнути правници”.

Милошевићев устав давао више слободе судијама и тужиоцима

Стефановић је оценио да смо добили костур за политички одговорно правосуђе, док се Удружење тужилаца залаже за независно правосуђе.

Он је рекао да се овим решењем „отишло три корака назад, вратили смо се у прошли век“, као и да је „Милошевићев устав дао веће гаранције“ судијама и тужиоцима.

Према новом решењу, постоји форма органа који се назива Високи савет тужилаца и само у називу има тужиоце.

Стефановић је рекао да ће Удружење тужилаца тек донети одлуку, после детаљне анализе, да ли ће учествовати у јавној расправи о нацрту. Забрињавајуће је то што тужиоци губе чак и ту самосталност, али у наредном периоду од јавне расправе, каже, очекујемо да ревидиран текст са свим примедбама струке, струковних удружења, буде послат Венецијанској комисији.

„Не видимо ниједан европски стандард у овом нацрту због којег смо ми у процес промена одредби правосуђа. То је забрињавајуће. Можда је идеја Министарства правосуђа да не добије зелено светло, па су зато овакав текст донели“, казао је.

Стефановић је истакао да друштва која имају нижи степен владавине права морају да имају више стандарде, а то значи апслолутну независност и самосталност правосуђа.

Судије и тужиоци критикују предлог Министарства правде: Нацрт Устава корак уназад

Стручна јавност сумња да ће преложеним изменама судство и тужилаштво бити деполитизовано. Радни текст измена Устава, који је пре два дана Министарство правде објавило на свом сајту, удружења судија, тужилаца и правника оцењују као корак уназад у односу на његова постојећа решења. Оспоравају да ће предложеним изменама судство и тужилаштво бити деполитизовано, а већину предлога оцењују „проблематичним”. Кажу и да би, уколико предложена решења буду усвојена, извршна власт до те мере остварила контролу над судијама и тужиоцима да би у Србији била укинута подела власти, али и да би за грађане то значило „кадија те тужи, кадија ти суди”.

Председник Удружења тужилаца и заменика тужилаца Горан Илић, каже за наш лист да је „једно од проблематичних решења смањење броја чланова будућег Високог савета тужилаца из редова саме струке”. Споран је, оцењује Илић и сам назив тела с обзиром на то да, према радном тексту измена Устава, у његовом саставу доминирају представници које бира Народна скупштина, а то су „истакнути правници”.

– Радни текст измена Устава предвиђа одредбу по којој врховни јавни тужилац (садашњи републички јавни тужилац), односно особа која је политички одговорна јер за свој рад одговара скупштини, може сваког заменика тужиоца да премести и упути у било које тужилаштво и то против његове воље. То значи да свако ко није по вољи врховном тужиоцу, може да буде премештен и у најудаљеније тужилаштво и то у тужилаштво нижег ранга. Овом одредбом се, на неки начин, укида систем напредовања и дерогира читав систем избора – наводи Илић.

– Други разлог за измену Устава је тај што се дуже време тражи да из одлучивања о избору судија и тужилаца „изађу” Народна скупштина и њени представници. Да ли ће предложеним изменама бити очувана независност судства и самосталност тужилаштва показаће пракса и када се после промене Устава изврше промене у законодавству које регулише ову материју. Не бих да прејудицирам ствари. Тежимо ка пуној независности и самосталности у правосуђу – рекао је Петровић.
У Удружењу тужилаца спорним оцењују и решење да заменик јавног тужиоца мора да поступи по сваком упутству јавног тужиоца, чак и када је оно неразумљиво или незаконито. Објашњавају да чак и војсци која има најстрожу хијерархију, потчињени под одређеним условима могу да одбију наређење претпостављеног. Штавише, наводе у Удружењу, међународни стандарди препознају приговор савести, а ми не познајемо ниједну врсту приговора.

У образложењу појединачних предложених решења измена Устава које је јуче Министарство правде објавило на сајту, наводи се да четири заменика јавних тужилаца бирају јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца, пет „истакнутих правника” бира Народна скупштина, а у чланству су и врховни јавни тужилац Србије и министар правде, док је представник скупштине, који је сада члан Државног већа тужилаца, изостао из предложеног састава. У образложењу овог решења наводи се да тужилачки савет као чланове треба да има тужиоце из тужилаштава свих нивоа, али и друге актере попут адвоката или представника академске заједнице.

И Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, многа предложена решења сматра проблематичним тим пре што неких која су била добра у садашњем Уставу – више нема.

– Рецимо, нема одредбе садашњег Устава која каже да је сваки утицај на судију у обављању судијске функције забрањен. Такође, нема одредбе да су судске одлуке обавезне за све и да не могу да буду предмет вансудске контроле, као ни одредбе да судија има право да врши судијску функцију у суду за који је изабран и да само уз своју сагласност може да буде премештен. Проблематично је овлашћење министра правде, као представника извршне власти, да директно покреће поступак за дисциплинску одговорност и разрешење судије – наводи председница струковног удружења судија.

Она као проблем види и решење што ће се избор за првостепене судове обављати преко Правосудне академије која нема никакве гаранције независности. Власт, према њеном мишљењу, и сада на академију има формалан и неформалан утицај.

– Предложеним изменама, Високом савету судства је осакаћена надлежност и чланство је измењено у толикој мери да то нема никакве везе са сврхом због које то тело постоји. Савет треба да штити независност судија и судова и представља судије, а не судове како је наведено у предложеним изменама. Достигнути ниво независности овог тела је смањен тако што је са садашњих шест чланова из редова судија у овом телу које има укупно 11 чланова, број судија смањен на пет. Подсећа да је раније председник ВСС био и председник Врховног касационог суда. Сада, председник ВСС неће бити чак ни судија, а њега ће бирати чланови Савета који нису судије, већ оних пет чланова које је изабрала Народна скупштина. Он ће сада имати и такорећи златан глас. То значи да, када је реч о најспорнијим питањима, и када би били подељени гласови на пет-пет, он би имао два гласа – упозорава Бољевић.

У образложењу решења који предвиђа нови састав ВСС, како је објављено на сајту Министарства правде, наводи се да Венецијанска комисија сматра да ће баланс између броја судија и несудијских чланова, као и састав Савета чији се председник бира из редова несудијских чланова, осигурати бољу равнотежу између аутономије и независности правосуђа, са једне стране и одговорности правосуђа са друге стране.

Петровић: Тежимо ка пуној независности судства

Петар Петровић, председник скупштинског Одбора за правосуђе, каже за „Политику” да сматра да ће предложене измене бити усвојене најпре у скупштини, а потом и на референдуму. Он додаје да је Устав морао да се мења с обзиром на то да је Србија кандидат за улазак у ЕУ и да њено законодавство мора да буде усклађено са оним у унији.

Судије и тужиоци незадовољни предложеним изменама Устава: Стављање правосуђа под политичку контролу
На прво читање, предложене измене Устава у делу које се тичу правосуђа, које је пре два дана објавило Министарство правде, делују као корак у смеру успостављања веће независности судова и тужилаштава.

Влада је избачена из процеса избора носилаца правосудних функција, а и улога скупштине је драстично умањена. Међутим, правосудни стручњаци са којима је Данас разговарао кажу да су такав утисак могли да стекну само неупућени.

– Ако ће овако да изгледају измене Устава, онда је боље да га уопште не мењамо. Гаранције независности и самосталности правосуђа су овим решењима још више смањене – каже Радован Лазић, председник УО Удружења тужилаца Србије и члан Државног већа тужилаца.

И иако су надлежности скупштине и владе заиста смањене када је избор судија и тужиоца у питању, то никако не значи да представници других грана власти неће имати никаквог утицаја. Предложене измене Устава избор судија и тужилаца поверава Високом савету судства и Високом савету тужилаца, што је ново име за Државно веће тужилаца. Међутим, утицај политике се најбоље огледа када се види предложени састав ових тела. У Високом савету тужилаца седеће 11 чланова од чега ће тужиоци из својих редова бирати само четири члана. Већину од шест гласова, колико ће бити неопходно да се доносе одлуке, чиниће министар правде и пет „истакнутих правника“ које ће бирати управо скупштина. Другим речима, у телу које ће имати одлучујући утицај на самосталност тужилаштва, тужиоци ће бити у мањини.

– Државно веће тужилаца је овим уставним решењима претворено у радно тело скупштине. Обавеза Србије је била да уставним изменама деполитизује избор носилаца правосудних функција, а овим предлогом политизација је само релоцирана – истиче Лазић.
Готово идентично решење преписано је и код избора судија. Високи савет судства ће убудуће имати десет чланова. Пет ће бити из редова судија, а других пет „угледни правници“ које бира скупштина. Међутим, председник ВСС-а не може да буде судија, већ „угледни правник“ који ће, у случају да резултат гласања буде изједначен, фактички одлучивати о исходу.

Према речима Миодрага Мајића, судије Апелационог суда у Београду и председника УО Центра за правосудна истраживања, струковна удружења су и упозоравала да би овако могао да изгледа нацрт уставних измена.

– Држава је изашла у сусрет Европској унији када је избацила скупштину из директног процеса избора судија, али је одузимајући већину судијама у ВСС-у пронашла још опаснији канал утицаја. Свима је јасно да је дефиниција „угледни правник“ само заводљива одредница, која прикрива да је утицај политике у правосуђу још и већи него у важећем Уставу – истиче Мајић.

Он упозорава и на још једну новину у уставним променама, коју препознаје као додатну полугу политичке контроле. Нацрт измена предвиђа да ће убудуће један од услова за избор на позицију судије или тужиоца бити и завршена Правосудна академија.

– Ово је посебно опасно решење, пошто ће се преселекција кадрова вршити у институцији која нема апсолутно никакве гаранције независности – наводи Мајић.

Након представљања нацрта уставних измена, план Министарства правде је да се одрже четири округла са заинтересованом јавношћу. Након тога, текст измена би требало да се пошаље Венецијанској комисији, експертском телу Савета Европе на одобрење.

– Сигуран сам да ће ове измене „упалити лампице“ у Венецијанској комисији, али остаје отворено питање да ли ће, зарад неких других уступака, они Србији да прогледају кроз прсте. Једина нада нам је да то неће учинити – закључују Мајић.

Петар Петровић, председник скупштинског Одбора за правосуђе, сматра да су предложене измене Устава у складу са захтевима ЕУ и да иду у правцу веће самосталности правосуђа. Међутим, упитан да прокоментарише критике да је утицај политике предложеним решењима само релоциран, Петровић је рекао да се ради само о предлозима. „Дуг је процес усвајања уставних измена. Ово је само почетак. У сваком случају, како већина одлучи, тако ће и бити“, каже Петровић.

Горан Илић на РТВ говорио о предлогу промена Устава Министарства правде РС

О јуче објављеном предлогу промена Устава Републике Србије у емисији Прави угао на Радио телевизији Војводине говорили су Горан Илић, председник Удружења тужилаца Србије и Омер Хаџиомеровић из Друштва судија Србије.

(Н1, Политика, Данас, РТВ)

ИЗВОР: Сајт Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије

—————-

26.1.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s