АКТУЕЛНО

СВЕТОСАВСКА ПОСЛАНИЦА – САВИНДАН 2018.


Веома се радујемо, браћо и сестре, да смо данас на овај велики празник у овако великом броју окупљени овде, у овом Божијем храму да заједнички прославимо предивног угодника Божијег из рода нашега – Светитеља Саву. Име Светога Саве данас је најприсутније име у српском народу на свим светским меридијанима где год Срби живе. У свим храмовима, у свим школама – од основних до универзитета – име Светога Саве данас је изговорено безброј пута. И не само ове године, него је тако вековима сваке године. Многе песме су изрецитоване устима најмлађих потомака и поштовалаца Светога Саве, деце наше, многа пригодна предавања су одржана у његову част, многе књиге написане о Светом Сави, многе беседе изговорене о њему, па ипак никада довољно, никада све није речено. Јер Свети Сава је духовни океан, којега Срби вековима проучавају и испитују, и увек откривају нове и нове тајне личности Светога Саве, увек и стално долазе до сазнања да је он у потпуности недокучив и неистражив. У томе и јесте највећа тајна Светога Саве, тајна сваког Светитеља и угодника Божјег.

И ми данас овде, драга браћо и сестре и драга децо светосавска, рећи ћемо нешто о Светом Сави, не да би смо њега похвалили, да би смо њега узвеличали, јер је он од Бога узвеличан као нико из нашег рода, него себе ради, да бисмо макар мало обележили и обасјали пут којим наша генерација данас пролази, како са правога пута не бисмо скренули и изгубили се у лавиринту стаза и беспућа. Он је и нама данас, као и свим генерацијама које су нама претходиле, неопходни путовођа и учитељ „пута који води у живот“, као што се пева у његовом тропару.

Име Светога Саве, његово грандиозно дело које је радио и урадио у српском народу и за српски народ на свим пољима народног бивствовања, неодвојиво је и непојмљиво одвојено од његове охристовљене личности, као што се једно дрво не може ни схватити ни објаснити без његових плодова. „Свако се дрво по плодовима његовим познаје“ (Мт. 7, 17-20). А плодови и дела Светога Саве су многобројни, те стога несагледиви и необухватљиви у потпуности у једној, овако сажетој, пригодној посланици.

Свети Сава је уткан у све поре живота српскога народа свога времена, али и свих познијих векова до данас, све их је оплеменио, облагородио, осветио. Благодатнa зрачењa таквога живота и рада пратила су наш народ кроз векове, ево преко осам стотина година. Његова светлост нам је зрачила у тами ропства, његова рука нас је водила када смо остајали без државе и политичког вођства, његов ум нас је саветовао шта нам ваља чинити кад год смо били у недоумици и на историјској раскрсници. Само захваљујући његовој помоћи с једне стране, и спремности Срба да га следе и слушају као свог духовног оца, учитеља и просветитеља, с друге стране, ми смо се одржали на историјској позорници до дана данашњега. И данас, када смо по ко зна који пут, поново пред историјском одлуком, ми свој опстанак видимо само у што вернијем следовању пута који је пропутио и нама у наслеђе оставио Свети Сава. Ван његовог пута, све друго су странпутице, ван његовог духа, све друго су злодуси, ван његове просвете, све друго је мрачњаштво. Сагледавајући сав тај значај Светога Саве за род наш кроз векове, просветљени ум светог Владике Николаја, кликнуо је:

„Благо мајци која Саву роди,
„И Србима док их Сава води“.

Стога, не тражимо другога вођу. Следујмо и данас Светога Саву. Јер, само вођени њиме, нашим оцем и учитељем, остаћемо и опстаћемо на овој историјској ветрометини, без обзира на тешкоће и невоље кроз које, посебно данас, пролазимо.

Протекле године за наш српски народ, за нашу Свету Цркву, биле су изузетно тешке, страдалне и мученичке. Сукоби, крвопролића, прогони, бежања, терор и многе друге невоље притискале су и још увек притискају наш народ, посебно онај на Косову и Метохији, а са њиме и нашу Цркву, која је од Светога Саве била и остала народна црква, која свој народ никад није напуштала ни заборављала, него је увек била са њим и у добру и у злу све до дана данашњега. А данас, данас по први пут како државне тако и духовне вође српскога народа, траже нове путеве, постављају нове циљеве, који су дијаметрално супротни ономе што је Свети Сава говорио и чему нас је учио. До данас, стално и свуда у свим нашим историјским невољама осећали смо да нас рука Светога Саве води, осећали смо да нас дух његов храбри, док су у нашим ушима одзвањале његове благе и умилне речи:

„Придите чада, послушајте мене,
страху Господњу научићу Вас,
показаћу вам како радит треба,
у чему је пропаст, у чему је спас“.

До данас српски народ се трудио да следи тај богомудри призив и наук Светога Саве, без обзира на тешкоће и жртве које је на том путу подносио. Српски народ и данас жели да остане на светосавском путу, у светосавској вери којој нас је он научио, али авај, народне вође то више нити чују нити следују.

Свети Сава је и данас за православне Србе гора висока, ко је може догледати? Он је дубина морска, ко је може испитати? Његов живот и дело су неисцрпни рудник духовног блага, ко га може измерити? Тешко је рећи у чему је Свети Сава највећи. У сваком сегменту његовог живота, у сваком његовом делу, он је ненадмашан и неупоредив. Његова мера је – безмерност. Његова визија – недостижност. Говорити о сваком сегменту његовог живота и рада захтевало би многобројне томове књига, чак читаве библиотеке. Оне, ваистину, и постоје, оне су писане кроз векове и пишу се непрестано. И никад све рећи о Светоме Сави. Он превазилази сваку реч људску. Он је шири од сваке мисли људске. Јер он је испунио себе Неописивим и Неистраживим Господом Исусом Христом. Живот Светог Саве је поновљени живот Господа Христа, као што је то живот и било ког другог Светитеља. Сваки од њих може поновити и на себе применити речи светог апостола Павла: „Не живим више ја, него живи у мени Христос“ (Гал. 2, 20).

Ми се данас налазимо у периоду судбоносних преговора о будућем статусу Косова и Метохије. Најпре бриселски, а онда и унутрашњи тзв. међусрпски дијалог. То никога не оставља спокојним и индиферентним. Независно ко је непосредно укључен у преговарачки тим, осећамо да у преговорима, хтели – нехтели, сви учествујемо. Сваки на свој начин: мислима, осећањима, молитвом, добрим саветом… Но, имајући у виду ко иницира те преговоре, и чија ће задња бити, изазива бојазан и стрепњу у срцима нашим. У том контексту, желели бисмо да Вашу пажњу данас обратимо на само један сегмент из пребогате ризнице живота и дела Светога Саве, на оно време које је најсличније нашем времену.

У време Светога Саве и брата му краља Стефана Првовенчаног, Србија и српски народ имали су око себе велики број непријатеља који су претили младој српској држави, њеном опстанку и развоју. Свети Сава, иако духовни вођа српског народа и архиепископ Цркве Божије у Србији, није био индиферентан ни према земаљској судбини свога народа и своје отаџбине. Стога је свесрдно помагао брату Стефану да ове спољашње претње отклони и преброди. У том настојању није жалио себе. Излагао је себе великом труду и напору, тешким и заморним, али и опасним путовањима, одлазећи чак и у таборе непријатеља свога народа, да би својом мудром, богонадахнутом и дипломатском речју од непријатеља створио пријатеље. И у томе је успевао. А данас, наше духовне вође да ли су дорасли таквој узвишеној мисији? Према досадашњем њихом раду и ставу, тешко је имати оправдану наду.

Сличне потребе за дипломатским мисијама Светога Саве биле су саставни део његовог светоотачког живота и рада, посебно после крунисања брата му Стефана за краља. Тако су, захваљујући мудрости, а још више молитвама Светога Саве, његове дипломатске мисије, у више наврата уродиле слатким плодовима, јер су избегнути непотребни сукоби и ратови, а самим тим несагледиве жртве и страдање недужног народа. Тим успесима Светога Саве, нема сумње, допринела је и подударност циљева Цркве и државе, архиепископа и краља, а циљ је био опште добро народа, развој и просперитет државе у сваком погледу, као и слободна делатност Цркве у вршењу своје узвишене мисије.

Када би и данас постојало такво међусобно разумевање и свестрана сарадња државе и Цркве, када би и данас циљ деловања и једне и друге био општенародно добро, мир и слобода, напредак и просперитет целога друштва, а не појединаца или појединих партија, сигурно је да не бисмо били на маргинама светских збивања, изоловани и ограђени мржњом и претњама са свих страна, расцепкани и разједињени унутар самог народа и државе Србије, чега није поштеђена ни сама светосавска Црква Правослвна.

Пут и пример Светога Саве, али и пут и пример његовог брата, богољубивог краља Стефана Првовенчаног могли би нам бити од велике користи и данас, ако бисмо сви били спремни да следујемо њиховим путем у служби Богу и роду, а да се оканемо својих себичних личних, или ускопартијских интереса. Онда би смо и ми данас са више наде и оптимизма кретали у преговоре и решавање горућих питања везаних за Косово и Метохију, али и шире за цео наш народ. Тај пут би и за нас данас био пут који води у живот, у бољу будућност не само нашега, него и свих народа са којима, по промислу Божјем делимо ово парче земље под ногама нашим и ово небо над главама нашим.

То је порука и поука Светога Саве на овај предивни и преславни празник његов, порука и поука која нам је данас потребнија него икада раније, јер и положај нашег народа и наше државе у целини, тежи је и неповољнији данас него икада раније.

Зато, ускликнимо сви молитвено Светоме Сави:

„Да живимо сви у слози,
Свети Саво ти помози“!

верујући да ће нас он чути. Амин, Боже дај!

Честитајући Вам још једном данашњи велики свесрпски празник Савиндан, остајемо Ваши молитвеници пред Господом

 

Епископ АРТЕМИЈЕ,
Хорепископ Николај,
Хорепископ Максим и
Хорепископ Наум

О Савиндану 2018.

3 replies »

  1. Свети Саво, србска славо, србски светилниче, духовниче и светитељу, оснивачу аутокефалности свете СПЦ, зачетниче Светосавског православља, Косовског завета и Видовданске етике, као окоснице идентитета Србства, србског становишта и србског културног обрасца.

    СПЦ коју си Ти поставио на Божје темеље била је кроз векове најтежих историјских искушења и тешког ропства под азијатским агарјанима и бочних удара са Запада и централних удара изнутра – централна духовна интегративна снага која је одржала православну веру, идеју Србства и националне државе!

    Србство је тако прошло кроз најтежа историјска искушења кроз која је у историји један народ пролазио, масовне покоље, изгоне, пресељења сеобе, крваве битке, вековне пузеће геноциде и одржало и поново васпоставило своју државу, засновану на идеји Србства, православља и идеји васпостављања царства староставног.

    И опет су нам историјски непријатељи са свих страна, уз помоћ зла домаћега под утицајем нечастивога, расточили све што смо кроз векове незабележене патње и жртвености постигли и довели нас поново, данас – до беспућа и безнађа!

    Помози нам, Свети Саво, духовни вођо, зашитниче и представниче код Бога Свевишњега, да се поново обожимо, сложимо и умножимо и да превазиђемо ово стање заумља и безумља у које смо запали, да сачувамо нашу заједничку идеју Србства, територијалну целовитост државе и отаџбине Србије, као и нашу свету Стару Србију и Косово и Метохију и просветли нас да се присајединимо генетској и духовној вези са нашом браћом Русима и да им кренемо у сусрет према Истоку – где се Сунце рађа, и где ће се поново појавити на Земљи Исус Христос Син Божји! Слава теби, Свети Саво, једини вођо наш… Амин, Боже!

    Liked by 1 person

  2. Светосавску Химну у свом изворном облику, испевао је протојереј Павле Стаматовић, парох Сегедински.
    Први пут је певана као причасно у Србској цркви у Сегедину 1839.године. Доласком на власт безбожног комунистичког режима и доласком на чело србске Цркве комунистичког „патријарха„ Германа ова химна је у свом изворном облику забрањена и измењена како би била по вољи безбожне власти а у складу са новим курсом којим је пошла „СПЦ„ на челу са Германом и његовом јерархијом отпалом од Светог Православља.
    И данас званична СПЦ користи и штампа у својим издањима ту слободно може се рећи осакаћену и без смисла састављену песму тако да је ова величанствена Светосавска Химна непозната у свом изворном облику широј јавности а посебно омладини Светог Саве србској деци.

    ХИМНА СВЕТОМ САВИ

    Ускликнимо с љубављу
    Светитељу Сави,
    Србске Цркве и школе
    Светитељској глави,
    Србска дика, школска слава
    Добар пастир Свети Сава
    Појте му Срби,
    Песму и утројте.

    Благодарна Србијо,
    Пуна си љубави
    Према своме пастиру
    Светитељу Сави,
    Цело србство слави Славу
    Свога оца Светог Саву,
    Појте му Срби,
    Песму и утројте.

    Босна и Херцеговина,
    Светог Саве дедовина,
    С тобом славе Славу
    Светог оца Саву.
    Царско Скопље -Југ Србија,
    Са Косовом Метохија,
    Сложно славе Славу,
    Светитеља Саву.

    Војводина питома,
    Срем, Банат и Бачка,
    Славонија, Банија,
    Лика и Крбава.
    Црна Горо, сестро мила,
    Здраво и ти с нама била,
    Да славимо Славу,
    Светитеља Саву,

    Милешево слави се
    Телом Светог Саве,
    Кога славе сви Срби
    С обе стране Саве.
    Синан- паша ватру пали,
    Тело Светог Саве спали,
    Ал` не спали Славе,
    Нити спомен Саве,
    Појте му Срби,
    Песму и утројте.

    Да се србске све земље
    Скоро уједине,
    Сунце правде, слободе,
    Да нам свима сине.
    Да живимо сви у слози,
    Свети Саво ти помози,
    Почуј глас свог рода, Србскога народа!

    Тако да Србска поколења морају знати ову химну и што пре је вратити и штампати у календарима СПЦ,
    и наравно јавно као званичну јавно изводити на свим Светосавским манифестацијама.

    Liked by 1 person

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s