АКТУЕЛНО

АГРО ВЕСТИ: Штете од даброва у Мачви – сељаци немоћни


Даброви су се, како тврде локални пољопривредници, настанили у каналима за одводњавање воде из плодних парцела. У њима су од околног дрвећа направили бране, јер им је неопходно довољно дубоко речно корито, да се не замрзне до дна и да себи створе дом. С друге стране, паорима то задаје проблеме, јер кад падне киша канали се препуне, а вода се излије и поплави оранице.

Фото: Kristin Chicago / Flickr

Дабар је код нас више од стотину година био истребљена врста, али се у нашу земљу вратио 2004. године, када је влада немачке покрајине Баварске поклонила Србији 31 дабра. У међувремену су се, како преноси Блиц, њихови потомци намножили, па сада задају муке пољопривредницима у Мачви, али не тако што једу кукуруз и друге усеве, већ зато што граде бране и узрокују поплаве на мачванским њивама.

Брана на каналу за одводњавање

Према речима мештана, даброви су се настанили у каналима за одводњавање воде из плодних парцела. У њима су од околног дрвећа, направили бране да би могли да регулишу ниво воде, несметано да пливају и хране породицу. Како би били активни током зиме, дабровима је неопходно довољно дубоко речно корито, да се не замрзне до дна. Они граде бране да би подигли ниво воде на рекама или потоцима у којем живе и да би успорили ток воде. На тај начин даброви себи праве дом, док истовремено паорима задају главобоље.

Најтежа ситуација када падне пуно кише

Пољопривредници тврде да је најгора ситуација када падну кише, јер брана тог „неимара“ подигне ниво воде, па вишак поплави оранице. Оно напомињу да уколико сами покушају да прочисте канале, тада се узнемире удружења за заштиту животиња. Како истичу додатни разлог за страх су високе казни, али их више боли неправда што трпе штету, иако уредно држави плаћају накнаду за одводњавање.

Због воде која се излива из канала и остаје у њивама, мачвански паори месецима не могу да уђу у своје поседе. Како напомиње пољопривредник Милош Дамњановић, вода би у канале требала да се улива уместо да се из њих излива. Главни проблем је то што даброви браном затварају канал, па вода плави оранице.

Ратари између даврова и заштитара животиња

Мештани тврде да даброве нису дирали, међутим, када су покушали да пробију канал и уклоне брану направљену од шибља и дрвећа да би вода могла несметано да протиче, запретила су им удружења за заштиту животиња јер угрожавају станиште строго заштићене врсте. Ратар Миленко Пршић наглашава да им даброви не сметају. Они не уједају, не једу кукуруз, ни пшеницу, али зато граде брану и изазивају поплаве.

И локална самоуправа у проблему

Због даброва је у проблемима и општина која улаже новац у одржавање каналске мреже. Један закон их обавезује да чисте канале, а други спречава да то чине. Помоћник председника општине Богатић Милан Дамњановић истиче да локална самоуправа улаже десетине милиона динара за чишћење канала, а дабар то за ноћ уништи. Он објашњава да кад крену надлежне службе крену да чисте шибље и грање које су даброви навукли, тада на терен излази и инспекција која хоће да пише казну јер узнемиравају даброве.

Казне од 500.000 до 2 милиона динара

Очајни мештани наглашавају да они не желе да руше дело тих „изванредних градитеља и инжењера“, али не желе ни да трпе штету, па захтевају да им неко од надлежних у држави помогне. Плаше их наравно и високе казне које прописује Закон о заштити природе. Новчане казне за оне који угрожавају заштићену врсту су огромне и крећу се од 500.000 до 2 милиона динара. А треба рећи и то да је дабар у Србији у првој половини 19. века био изузетно бројан, али је истребљен неконтролисаним ловом због скупоценог крзна и меса које је било цењени на трпезама богаташа.

ИЗВОР: agroklub.rs

———–

27.1.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.