АКТУЕЛНО

ОПАДАЊЕ МОРАЛНОСТИ и побожности (В. Бакић 1910.)


Србски се народ до скора одликовао моралношћу и побожношћу. И Срби и Србкиње много су ценили свој образ, своју част и свој карактер, и јако су поштовали црквене и народне светиње. Омладина је поштовала старије људе; а одрасли су људи имали поверења према својим свештеницима и према својим учитељима. Представници власти уживали су леп углед у народу; а владалац је сматран као идеал неумитне правде и узвишене доброте, те је свуда дочекиван са страхопоштовањем. Нарочито су се србске породице и задруге одликовале солидним животом тако, да су могле служити за углед другим народима.

Ну у новије време се то почело мењати на горе. У неким нашим крајевима уносе странци квареж у србске породице, те оне услед тога пропадају морално и материјално. У другим крајевима кваре народ чиновници, и то нарочито за време избора народних посланика. При том се често употребљавају назаконита и неморална средства, као присиљавање, подмићивање, лажна обећања, вређање и клеветање друге странке, итд. Овим се шири омраза у народу, и уз то се људи навикавају на несолидан кафански живот, који их одбија од домаћег рада. У таквим приликама дешавају се чешће и сукоби међу људима из разних странака. Поред тога, умножавају се и разни злочини, и тим се доводи у сумњу безбедност поштених грађана.

У варошима се људи више кваре него у селима. У њима има више прилика и више средстава за уживање сваке врсте. Али наши грађани не уживају много у уметностима и у забавама, која облагорођавају душу и побуђују људе на племенит рад; него се одају више страсним уживањима, која кваре естетички укус, вређају морална осећања, и слабе тело, те их тако онеспособљавају за опште корисне радове.

У нашим породицама нестаје оне чврсте дисциплине, која је пре владала међу свима члановима појединих породица и великих задруга. Верност у брачном животу, пожртвовање родитеља за своју децу и оданост чланова породице према својем дому као да бивају све слабији. Тим се смањује морална вредност србских породица, које су до сад давале најјачи отпор туђинштини.

У нашим пословним односима као да нема више толико солидности и толико узајамног поверења, као што је пре било. Некад су се међу србским трговцима и грађанима свршавали важни послови у четири ока и без писмених обавеза, па је ипак сваки држао реч и поштено вршио своје дужности. А сад као да не помажу много ни писмени уговори, обавезнице и менице. Пређе су се србске занатлије поносили својим радом, и често су помињали ову лепу изреку: занат је златан. А у новије време има доста занатлија, који остављају свој стручан рад, па траже општинску или државну службу, или друго неко занимање. На њихово место долазе странци, који и у србској трговини заузимају све више места.

Наша Црква као да није више она тајанствена привлачна сила, која је у прошлим вековима прикупљала србски народ у недељне и празничне дане, не само ради молитве, него и ради договора о заједничком раду у тешким приликама, нпр. ради договора о спремању устанка за ослобођење србске земље и србског народа. У неким крајвеима опада побожност и оданост народа према својој Цркви. Наши свештеници не раде све што треба, да се то спречи; наши учитељи не доспевају на то; а наши државни службеници као да се у опште слабо интересују за одржање вере и морала у народу.

Побожност и моралност су обично везане једна за другу, нарочито у маси народа. Страх од Божје казне уздржава људе од непоштена рада. А кад се у човека поколеба вера, те нестане богобојажљивости, онда се лако поремети и његов морални живот. Ко се Бога не боји и људи не стиди, тај може лако поклизнути на путу који нас води к узвишеним моралним идејама.

Они који управљају нашим народом, треба да га чувају од кварења у моралном и религијском погледу; јер теже је лечити болест него чувати се од ње.

Др Војислав Бакић, „Србско родољубље и отачаствољубље“, 1910.

Др Војислав Бакић (1847-1929.) био је први представник научне педагогије код Срба. Од 1892. био је професор Филозофског факултета Велике школе у Београду. Од 1869 сарађивао је у педагошким и књижевним часописима, неко време је уређивао лист Васпитач, и више од двадесет година радио у Главном Просветном Савету. Био је један од оснивача Српске књижевне задруге, и члан њене управе заједно са М. Милетићем, П. Ђорђевићем, М. Јовановићем-Батутом, и Љ. Јовановићем.

У народној библиотеци је сачувано једанаест радова др Војислава Бакића: Наука о васпитању I-II, Београд, 1878; О механизму у школској настави, Сомбор, 1880; Поуке о васпитању деце у родитељској кући, Сомбор 1880; О карактеру и образовању карактерности, Београд, 1887; О васпитаном прилагођавању, Београд, 1893; Општа педагогика, Београд, 1897; О српским народним и просветним идеалима, Београд, 1898; Посебна педагогика са нарочитим обзиром на гимназијску методологију, Београд, 1901; Педагошко искуство, Београд, 1909, 1923; Србско родољубље и отачаствољубље, Београд, 1910; Морални живот у рату и миру, Београд, 1920.

ИЗВОР: rasen.rs/СРБИН.инфо

—————

2.2.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

 

3 replies »

  1. НА ЖАЛОСТ 1918 УМЕСТО КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ југословенски унијатдки СРБИ ПО РОДЂЕЊУ ПОРОБИШЕ СВЕТОСАВСКУ СРБАДИЈУ КОЈА НЕ ПРЕСТАЈЕ ДО ДАНА ДАНАШЕЊГ СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ ЈЕ РЕКАО ИМАЛИ СМО ДРЖАВУ БЕЗ ВЕРЕ БОГА ВОЈСКЕ ПОЛИЦИЈЕ ЦАРИНЕ ШТА СЕ ОНДА ИМА ЧУДИТИ ВИШЕ СРБИ КАД БИ СПОМЕНУЛИ СТАРУ ИСТОРИЈУ И ТРАДИЦИЈУ ОНИ У КОЖНИМ ДУГИМ МАНТИЛИМА БИ ОДМА ШПИЈАЛИ И ХАПСИЛИ МНОГИ СРБИ СУ УБИЈАНИ ЗАТВАРАНИ ИМОВИНА СВА ПОКРЕТНА И НЕПОКРЕТНА ЈЕ ОДУЗИВАЊА СРБИМА ИМАЛИ СУ ЗАБРАНУ ВИШЕГ ШКОЛОВАЊА И ЗАПОШЉЕЊА У ДРЖВНИМ УСТАНОВИМА ДОК СУ словенци рвати И НАЦИОНАЛЊЕ МАЊИЊЕ ИМАЛИ СВЕ МОГУЋНОСТИ НАПРЕТКА А ЈОШ ТЕ ЧЕКАЈУ У ГРАДОВИМА удбаши У. БОЛНИЦАМА СУ ТРУДНИМ СРБКИЊАМА ДАВАЛИ ОТРОВ ДА РОДЕ МРТВО ДЕТЕ СРБИ ПО РОДЂЕЊУ А КОЈИ СУ СЛУЖИЛИ сатрапу ИСТО СУ ТО РАДИЛИ И шиптарски доктори ДОК СЕ СРБСКИ НАРОД НЕ ВРАТИ БОГУ И СВЕТОМ САВИ БИЋЕ ЈОШ ГОРЕ МЕДИЈИ НА СВЕ СТРАНЕ ПОМАЖУ ДА СЕ ПОМОГНУ ТЗВ избеглице КОЈЕ СУ ДОШЛИ ДА СРЕДЊЕГ ИСТОКА АФРИКЕ АЗИЈЕ НЕ СРБСКОГ ПОРЕКЛА ЗАШТО СЕ ОНИ ПОМАЖУ ? А НЕ ПОМАЖУ СЕ ПРОЋЕРАНИ СРБИ СА КОСОВА МЕТОХИЈЕ РСК РС ? МНОГИ МИ КАЖУ ДА СУ СЕ партизани БОРИЛИ ЗА СРБСТВО НИЈЕ ТАЧНО ТО ЈЕ ЛАЖ ОНИ СУ ЗАВИЛИ НАС КОЈИ СМО ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ У ЦРНО ЊИХОВА ИСТОРИЈА ЈЕ ЛАЖНА И ПУНА ФАЛСИФИКАТА ЗАТО ДАНАС ИМАМО републике А ИЗ ЊИХ СЕ СТВОРИ ТЗВ ндх 1995 И ЉУТА РАНА КОСОВСКА МЕТОХИЈСКА СЕВЕР СЕ ДРЖИ КА И СЕ ЕР ПРОШИРЕНЕ ЦРНЕ ГОРЕ РАШКЕ ШТО. МЕ РАДУЈЕ ПОСЕБНО БРДЂАНИ ЕТО дукљањи ШАЉУ ТЗВ ВОЈСКУ ЦГ НА КОСОВО МЕТОХИЈУ рдђе погани несоји БОГ ВАС КЛЕО погани ШТО ЋЕ турска вјера МЕДЂУ НАМА ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГУШ ДАВНО РЕЧЕ

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.