АКТУЕЛНО

Александар Бећић: Кажу – умро глумац


Кажу – рак. Кратко, кажу. Брзо, пребрзо. Кажу – умро глумац… Велики… А млад… Један од оних који су за живота показали да могу све. И тугу. И смех. И сузе. И бес. Кажу – умро Небојша.

Ја некако – не верујем.

Све ми се чини да ће за пар сати да замакне код позоришта и да се попење на сцену, на којој ће вечерас да нас развали својом појавом, остави без текста говором, обори с ногу мимиком.

Ал кажу – умро глумац.

Небојша је био велики. Заиста. Са само 18 година први пут се појавио на малим екранима. За некога ко је 30 година у глуми – филмографија невероватно дугачка: 55 остварења. Позоришна каријера која оставља без речи са више од 20 улога.

Пуне 22 године Небојша је био на даскама које живот значе: Југословенско драмско позориште је било права кућа овог великана.

Невиђено смешан у „Муњама“ и „Кенгуру“ на великом платну. Невероватан у барем десет филмова. Оспораван у Равној Гори. Апсолутно генијалан у Хадерсфилду и Уставу Републике Хрватске.

Свашта још бих могао да напишем. Ал’, кажу… Умро глумац. Умро тешко, као што је тешка била његова глума. Умро нагло, као што нагло умиру сви они које волимо. Умро изненада. Умро, а никад неће… А то умеју само они који су бесмртни.

А смејао се. До последњег дана. Није дао породици разлог да плаче. Није дао лешинарима повода за насловне стране. Шетао се после терапије, кажу. Смејао се. Знао је већ тад да је готово. И решио је да оде с осмехом.

Изненада.

Да заболи јако, без припреме. И да бол краће траје. Да га савлада помисао на све оно што је глумио.

Тужно је што ћемо га памтити као и све велике: прекратко. Тужно је што ће његова биографија остати заглављена на овом броју остварења и награда. Тужно је што га нећемо памтити по ономе што је тек могао да да као уметник.

Штета. Умро глумац.

Александар Бећић

ИЗВОР: КОЛУМНИСТА

***

Небојша Глоговац 

sr.wikipedia.org

Небојша Глоговац Неша (Требиње30. август 1969 — Београд9. фебруар 2018)[1] био је српски филмски, телевизијски и позоришни глумац.

Биографија

Небојша Глоговац је рођен 30. августа1969. у Требињу у СР Босни и Херцеговини, у породици свештеника Милована и кројачице Милене Глоговац. Породица се из Требиња преселила у Опово, а потом Панчево, где је Небојшин отац постао прота, 1977. године. Глоговац је имао малу улогу школског друга Слободана Попадића у тада врло популарној серији „Бољи живот“ (1987). После средње школе је уписао студије психологије на Филозофском факултету у Београду. Након две године студија се предомислио и 1990. године је уписао глуму на београдском Факултету драмских уметности у класи професора Владимира Јевтовића. Заједно са њим су студирали Наташа НинковићВојин Ћетковић и Сергеј Трифуновић[2].

Породица

У периоду од 1996 — 2014. године био је ожењен Мином Глоговац, сликарком и доцентом на предмету Сликарске технике на Факултету примењених уметности у Београду. Из брака са њом има двоје деце, Гаврила рођеног 1999. године и Милана рођеног 2001. године. Две године након развода, Глоговац је добио треће дете, ћерку Сунчицу, са својом партнерком Милицом Шћеповић[3].

Глумачка каријера

1987—2000.

Током студирања добио је стипендију од Југословенског драмског позоришта а своју глумачку каријеру започео је у улогом у представи Велика пљачка. Након тога уследиле су улоге у представама Лажни цар Шћепан МалиТроил и Кресида, Рођаци из најбољих дана, Парабелум и многе друге[2].
Прву ТВ улогу остварује 1987. године, када се појавио у неколико епизода серије Бољи живот, где је имао малу улогу школског друга Слободана Попадића. Глоговац се на филму први пут појавио 1993. године у драми РајПетра Зеца, где је био један од главних глумаца, у улози Биримића, пријатеља Милоша Црњанског, којег је тумачио Тихомир Станић.
Године 1994. добио је улогу Фадила, војника ЈНА, у ратној драми Боре Драшковића „Вуковар, једна прича“.
Након што је скренуо пажњу на свој таленат, добио је улогу у филму редитеља Горчина Стојановића „Убиство с предумишљајем“ (1995), у ком је тумачио лик Богдана, рањеног на ратишту у Босни, који са нестрпљењем чека оправак како би се вратио назад. За ову улогу добио је награду за најбољу мушку улогу Цар Константин на Филсмком фестивалу у Нишу.
Године 1996. добио је Награду „Ардалион“ за улогу Владимира у представи У потпалубљу[3]
Значајну улогу у својој каријери одиграо је и 1997. године у акционој драми До коске, режисера Слободана Скерлића. У овом филму, Глоговац је добио улогу Симкета, младог криминалца.
Уследила је улога у ТВ филму Покондирена тиква 1997. године, у режији Петра Зеца, где је Глоговац тумачио лик Јована.
Године 1998 заиграо је у у ТВ серији „Породично благо“ (19982001) у улози Златка Гавриловића, након које је стекао велику популарност. У кратком филму Хотел Београд из 1998. године тумачио је лик Игора, а након тога заиграо и у филму Буре барута, редитеља Горана Паскаљевића. Исте године играо је у једној од главних улога у филму Спаситељ, где је тумачио брата од Вере, силоване Српкиње која је рат провела у у заробљеничком кампу. Уследила је улога главног лика, Марка у филму Рањена земља, чија радња се одвија у једном београдском склоништу током НАТО бомбардовања СРЈ.
Године 2000. заиграо је у филму Небеска удица, где је Глоговац имао главну улогу и маестрално одглумио лик Каје, младог и перспективног кошаркаша. На филмском фестивалу у Берлину, где је филм Небеска удица учествовала у главном програму, критичари су хвалили глуму Глоговца и поредили га са Џорџ Клунијем[4].

2001—2010.

Почетком 2001. године Глоговац добио је улогу у филму Муње!, где тумачи улогу подмитљивог полицајца, који је склон лаким дрогама. Наредне године глуми у филмовима Класа 2002 као Небојша, хорору Т.Т. Синдром где тумачи улогу Вакија и у филму Држава мртвих, режисера Живојина Павловића и Динка Туцаковића, где Глоговац тумачи лик Горазда Крањца.
Године 2004. у улози таксисте Живца глуми у филму Радивоја АндрићаКад порастем бићу кенгур, филму који је освојио награду Пропелер Мотовуна на Мотовунском филмском фестивалу у конкуренцији „Од А до А“ (награда за најбољи филм у региону од Аустрије до Албаније) и и Награду за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи 2004. године[5]
Наредних година глумио је у ТВ серијама Лифт (2002) као официр Првослав Гајин и у серији Кошаркаши, где је тумачио улогу тренера Жарета.
Године 2005. у улози Тасте глумио је у словеначком кратком филму Охцет, а наредне 2006. године у улози доктора Мила Петровића, у филму Оптимисти, редитеља Горана Паскаљевића.
У криминалном трилеру Клопка (2007), Глоговац је добио главну улогу, Младена, грађевинског инжењера, који на све начине покушава да заради новац, да би излечио свог тешко болесног сина. Филм је 2007. године добио награду за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија, награде на фестивалима у МинскуМилану и Лијежу, а Глоговац награду за најбољу мушку улогу у филму[6].
У филмској драми, Хадерсфилд тумачио је улогу Ивана, бившег џудисте, који је прошао кроз серију психотичних епизода и лечења у менталним институцијама, пре него што се коначно крстио у Православној цркви. Поред тога што је имао једну од главних улога у овом филму, Глоговац је био и продуцент филма. За ову улогу, добио је Статуету „Слобода“ за најбољу мушку улогу у филму у Сопоту и Гран при „Наиса“ и награду публике у Нишу2007. године. За улогу Ивана у позоришној представи Хадерсфилд, добио је Гран при за најбољу мушку улогу за лик Ивана у БрчкомНаграду Милош Жутић од стране Удружења ликовних уметника Србије, Статуету „Давид Штрбац“ у Бања Луци и Награду Зоран Радмиловић, најбољем глумцу Фестивала за улогу Ивана, у Зајечару.
Године 2008. у популарној ТВ серији Вратиће се роде појављује се у четири епизоде, у улози Бориног и Периног оца, а неколико месеци касније и у серији Мој ујак, као ујак у 13 епизода. Исте, 2008. године глумио је и у серији Мој рођак са села у улози оца Милутина, у 15 епизода.
У првом српском дугометражном анимираном филму Технотајз: Едит и ја (2008[7][8] Глоговац је позајмио глас лику Едију.
Године 2009 глумио је Бору у хрватском филму Кењац, а наредне 2010. године добио главну улогу у филму Жена са сломљеним носем, где је тумачио лик Гаврила Буколе, избеглице из Босне и Херцеговине, који ради као таксиста у Београду. За ову улогу, Глоговац је добио награду за најбољу мушку улогу на Филмском фестивалу „Cinema city“ у Новом Саду 10. јуна 2010. године и 2017. године, главну фестивалску награду Гранд При Наиса, на Фестивалу глумачки остварења филсмких сусрета у Нишу[9]
Након низа филмских и позоришних улога, Глоговац је глумио полицајца Данета, 2010. године у црној комедији 72 дана, сниманом у хрватскосрпској копродукцији, а потом и у филму Бели, бели свет (2010) у улози Златана. У периоду од 20102011. године глумио је у босанскохерцеговачкој хумористичкој ТВ серији Луд, збуњен, нормалан, у улози Грдобе. Крајем 2010. појавио се у једној епизоди хрватскехумористичке серије Инструктор, као таксиста.

2011—2018.

Почетком 2011. године глумио је саобраћајца у ТВ серији Игра истине, чије снимање је прекинуто након само једне снимљене епизоде. Годинне 2012. добио је улогу у кратком филму Залет, а исте године и у ТВ серији Војна академија, где се нашао у улози Црног. Исте, 2012. године глумио је и у филмовима Кад сване дан као Малиша и у филму Артиљеро као Злаја.
Године 2013. глумио је антиратној мелодрами Кругови, у улози Небојше. Филм је освојио велики број награда на домаћим и светским фестивалима, а Глоговац награду за најбољу мушку улогу у филму на Синема сити међународном фестивалу[10].
У дебитанском филму Косте Ђорђевића С/Кидање (2013), Глоговац је тумачио улогу Бојана, а исте године појавио се и у другој сезони серије Жене са Дедиња, у улози Емила[11], као и у хрватској серији Stella, у улози Лукаса Гаврана.
У периоду од 20132014, глумио је у серији Драмска трилогија 1941—1945 у улози Драгољуба Михаиловића[12].
Године 2014. години глумио је у француском кратком драма филму Стхорзина у улози Драгана, као и у филму Дечаци из улице Маркса и Енгелса.
Након великог броја улога у филмовима, Глоговац добија улогу у кратком филму Сјене (2014), у улози психијатра др Мартина Папенхајма. Исте, 2014. године добија улогу у омнибусу Једнаки (2014) режисера Дејана Караклајића.
У филму Срђана Кољевића Бранио сам Младу Босну (2014), Глоговац је играо у улози Леа Пфефера, америчког адвоката јеврејског порекла, а 2015. године у истоименој серији, истог лика. Године 2015. у филму Енклава, који обрађује тему положаја Срба који су остали да живе на Косову и Метохији након 1999. године, Глоговац је добио улогу Војислава Арсића, сељака који живи на Косову и Метохији[13]. Глоговац је значајну улогу остварио и у филму Радоша Бајића За краља и отаџбину (2015), где је по други пут у каријери тумачио лик Драгољуба Михаиловића. У Пожаеревцу2015. године проглашен је Најбољим глумцем 20. Глумачке свечаности Миливоје Живановић, за улогу лекара Адама у представи Разбијени крчагЈугословенског драмског позоришта[14].
У остварењу режисера Олега Новаквића (2015), у филму Отаџбина, Глоговац је тумачио улогу Болета, успешног бизнисмена, а 2016. године у македонском филму Ослобођење Скопља, био је у улози Србина Душана.
Глоговац је често глумио у страним филмовима, па је тако 2016. године у филму Устав Републике Хрватске тумачио улогу средњошколског професора Вјека Краља, за коју је добио награде Међународног удружења филмских новинара за најбољег глумца[15] , награду Цар Константин на Филсмком фестивалу у Нишу и многе друге. У периоду од 20162018. године, глумио је у криминалистичкој серији Убице мог оца, где је тумачио улогу Јована Деспотовића[16]
Годину 2017. започиње улогом оца Жике у кратком филму Тихи кутак Христов, а након тога исте године имао је улоге у филмовима Сага о три невина мушкарца као Дамјанов стриц и у хумористичком филму The Books of Knjige – Случајеви правде као Бледи Глобичић Поклопник.
Током 2018. године је глумио у серији Немањићи — рађање краљевине, у улози Вукана Немањића, у филмовима Заспанка за војнике и Јужни ветар.

Филмографија

Филмографија глумца Небојша Глоговац
Год. Назив Улога
1980.-те
1987. Бољи живот Бобин школски друг
1990.-те
1993. Рај Милошев пријатељ Биримић
1994. Вуковар, једна прича Фадил
1995. Убиство с предумишљајем Богдан Билогорац
1997. До коске Симке
1997. Покондирена тиква Јован
1998. Спаситељ Верин брат
1998. Буре барута таксиста
1998-2001. Породично благо Златко Гавриловић
1998. Хотел Београд
1999. Рањена земља Марко
2000.-те
2000. Небеска удица Каја
2001. Нормални људи Тома
2001. Муње! пандур
2001. Бумеранг Мики
2002. Класа 2002 Небојша
2002. Т. Т. Синдром Ваки
2001-2002. Породично благо 2 Златко Гавриловић
2002. Држава мртвих Горазд Крањц
2004. Кад порастем бићу Кенгур Живац, таксиста
2004. Лифт Официр Првослав Гајин
2005. Кошаркаши Жаре
2005. Охцет Таста
2006. Оптимисти Др Мило Петровић
2006. Сутра ујутру Маре
2007. Клопка Младен
2007. Хадерсфилд Иван
2008. Вратиће се роде Вулин
2008. Мој ујак ујак
2008-2011. Мој рођак са села отац Милутин
2009. Кењац Боро
2009. Технотајз: Едит и ја Еди (глас)
2010.-те
2010. Луд, збуњен, нормалан Грдоба
2010. Жена са сломљеним носем Гаврило
2010. 72 дана Дане
2010. Бели, бели свет
2010. Инструктор таксиста
2011. Игра истине саобраћајац
2012. Залет
2012—2014 Војна академија (ТВ серија) црни
2012. Кад сване дан
2013. Артиљеро Злаја
2013. С/Кидање
2013. Жене са Дедиња Емил
2013. Stella Лукас Гавран
2013—2014 Равна Гора (ТВ серија) Драгољуб Дража Михаиловић
2013. Мачори из сливника
2013. Кругови Небојша
2014. Бранио сам Младу Босну Лео Пфефер
2014. Једнаки (сегмент Милан) др. Мартин Папенхајм
2014. Сјене
2014. Дечаци из улице Маркса и Енгелса тата
2014. Стхорзина Драган
2015. За краља и отаџбину Драгољуб Дража Михаиловић
2015. Отаџбина Боле
2015. Енклава Војислав Арсић
2015. Бранио сам Младу Босну (ТВ серија) Лео Пфефер
2016. Устав Републике Хрватске Вјеко Краљ
2016. Ослобођење Скопља Душан
2016—2018. Убице мог оца Јован
2017. Немањићи – рађање краљевине Вукан Немањић
2017. Сага о три невина мушкарца Дамјанов стриц
2017. Тихи кутак Христов отац Жика
2017. The Books of Knjige – Случајеви правде Бледи Глобичић Поклопник
2018. Апсурдни експеримент
2018. Пет мајстор Цветко
2018. Јужни ветар
2018. Заспанка за војнике

Награде и признања

  • Награда SNGCI – Европски глумац године за улогу у филму Устав Хрватске, на 18. Европском Филм Фестивалу у Италији, 2017[17]
  • Златна арена за главну мушку улогу у филму Устав Хрватске, на 64. Пула Филм Фестивалу, 2017
  • Награда за најбољег глумца у филму Устав Хрватске, на 25. филмском фестивалу у Лондону, 2017
  • Гранд Приџ награда на 52. Филмским сусретима у Нишу, 2017
  • Награда „Бранка и Млађа Веселиновић“ за улогу Хамлета, 2017. [18]
  • Златна арена за најбољу мушку улогу, Пула 2017.[19]
  • Наград Златни лешник, за најбољу мушку улогу у филму Устав Хрватске на 9. LIFFE, лесковачком интернационалном фестивалу , 2016
  • Најбољи глумцац 20. Глумачке свечаности Миливоје Живановић, за улогу лекара Адама у представи Разбијени крчагЈугословенског драмског позориштаПожаревац, 2015
  • Добитник је 5 годишњих награда ЈДП
  • Награда „Бранка и Млађа Веселиновић“ за улогу у комаду Бранислава Нушића „Сумњиво лице“, 2012[20]
  • Награда Сребрни делфин за улогу у филму Жена са сломљеним носем у Португалу 2010
  • Награда за најбоља глумачка остварења на Шестом фестивалу медитеранског театра „Пургаторије“, заједно са Јеленом Ђокић Тиват, Црна Гора 2010
  • Награда YU Fipresci за најбољег глумца претходне сезоне 2008
  • Награда града Београда за филмску уметност 2008
  • Награда Др Бранимир Ђорђевић за лепоту говора као главни протагониста игра у драми Франца Кафке Замак 2008
  • Награда за најбољу мушку улогу у филму Клопка (2008)
  • Награда за најбољу мушку улогу за улогу Ивана у представи Хадерсфилд, Театар фестДобој, 2007
  • Статуета „Давид Штрбац“ за најбоље глумачко остварење за улогу Ивана у представи Хадерсфилд, Театар фест „Петар Кочић“, Бања Лука, 2007
  • Гран при за најбољу мушку улогу за лик Ивана у представи Хадерсфилд, 24. Сусрети позоришта / казалишта Босне и Херцеговине, Брчко, 2007
  • Статуета „Слобода“ за најбољу мушку улогу у филму „Хадерсфилд“ у Сопоту 2007.
  • Гран при „Наиса“ и награду публике за улогу у филму Хадерсфилд у Нишу 2007.
  • Награда Зоран Радмиловић најбољем глумцу Фестивала за улогу Ивана у представи Хадерсфилд, Дани „Зорана Радмиловића“, Зајечар 2006
  • Награда „Милош Жутић“ за улогу Ивана у представи Хадерсфилд, Удружење драмских уметника Србије 2006
  • Награда „Ардалион“ за најбољу мушку улогу, за улогу Ивана у представи Хадерсфилд, Југословенски позоришни фестивал, Ужице 2006
  • Стеријина награда за глумачко остварење за улогу Ивана у представи Хадерсфилд, Стеријино позорје, Нови Сад 2005
  • Награда Новосадског отвореног универзитета за најбоље остварење по гласовима публике у представи Хадерсфилд , Стеријино позорје, Нови Сад 2005
  • Награда Милош Жутић за најбоље глумачко остварење у сезони за тумачење Симеона Њега у Златном руну 2002
  • Награда „Ардалион“ за улогу Владимира у представи у Потпалубљу, 1996
  • Награда Цар Константин за најбољу мушку улогу у филму Убиство с предумишљајем, 1995

Позоришне улоге

У Југословенском драмском позоришту, чији је члан од 1996. године, одиграо је низ запажених улога[21]. Током студирања на Факултету драмских уметности у Београду, добио је стипендију и велики број престижних награда за улоге у позоришту.

  • Велика пљачка
  • Парабелум
  • Тамна је ноћ
  • Буре барута
  • Јеротије Пантић Сумњиво лице
  • Метаморфозе
  • Иван (Хадерсфилд)
  • Гадни (Шине)
  • Жак (Како вам драго)
  • К. (Замак)
  • Луталица (Барбело, о псима и деци)
  • Васка Пепел (На дну)
  • Шарл Варлам Лагранж (Молијер – још један живот)
  • Дан (Ближе); Андреја (Буре барута)
  • Рос, Јудејци, Назарећанин (Салома)
  • Троил (Троил и Кресида)
  • Италијанска ноћ
  • Пијана ноћ 1918.
  • Сабља Димискија
  • Златно руно
  • Дима (Полонеза Огињског)
  • Владимир (У потпалубљу)
  • Симо (Рођаци из најбољих дана)
  • Нико Ђуров (Лажни цар Шћепан Мали)
  • Адам (Разбијени крчаг)

***

9.2.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

4 replies »

  1. Varate se, nećemo da ga zaboravimo. Glumac je opšte ime, za profesiju, a NEBOJŠA GLOGOVAC, to je ČOVEK lik zauvek, Za mene su to scene, kada stara baba ne može da umre, a stiglo vreme. a onda pop Milutin, peva “ A što ti je mila ćeri jelek raskopčan“ i plaha kišica počinje da pada, i sve je smirenje, nema tragedije, nema šarade, nema ničega, to je sam putovanje. E to ćemo mi koji ga nismo gledali u pozorištu moći da pamtimo..To je ČOVEK_GLUMAC NEBOJŠA GLOGOVAC. Otputovao, nadam se da ga je neko nežan držao za ruku i pevao mu neku pesmu za put.Da li će u njegovo Opovo ili u Herecegovinu, ali u svakom slučaju dok bude neko mogao da vidi „Moj rođak sa sela“ živeće uspomena na Nebojšu Glogovca. Samo to ( a ne onaj imenik od uloga) bi bilo zauvek za pamćenje. Laka mu zemlja, saučešće porodici..

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.