АКТУЕЛНО

Стефан Каргановић: Сребреница као оружје пете колоне – драгоцено признање Драгана Мектића


Политичке последице Мектићевог отвореног признања о томе како он и политички миље коме припада гледају на Сребреницу, тешко је преувеличати. У његовим речима препознају се све главне тематске компоненте западног наратива помоћу којег се води систематски морални и политички рат против српског народа. 

Један од кључних аспеката улоге додељене лажном наративу о Сребреници у кампањи за уништење Републике Српске најзад је разјашњен, и то на најауторитативнијем нивоу.

Пише: Стефан Каргановић
13.2.2017.

***

Интервју Драгана Мектића

Наиме, у издању од 10. фебруара 2018. за Босну и Херцеговину хрватског дневника „Вечерњи лист“ појавио се интервју са министром безбедности у централној влади БиХ, Драганом Мектићем, који се између осталог односи и на питање Сребренице.

Да појаснимо, Мектић је министар у влади испред опозиционе политичке странке СДС из Републике Српске, која је део владајуће коалиције централне власти у Сарајеву. Он је као српски кадар делегиран на положај на коме се налази. Важно је нагласити да Мектић није пуки страначки функционер, а још мање приватна личност чијим јавно испољеним ставовима евентуално не би требало придавати посебну тежину. Он је важан функционер највеће опозиционе странке у РС, која је уједно и политички стожер опозиционог блока „Савез за промену“ који ће ујесен 2018. поново покушати да освоји власт, што му умало није пошло за руком на изборима 2014.

Шта год Мектић имао да каже о Сребреници, то је, по природи његовог положаја у структури централне власти у БиХ и политичких снага из РС које он представља, од изузетне важности.

Ево шта је о Сребреници Мектић рекао „Вечерњем листу“:

„Срби морају да прођу катарзу и признају геноцид у Сребреници. Постоји релевантни документ. Ми морамо признати то што се догодило… Погледајмо у Њемачкој, опет се њемачки парламент неки дан извинио за холокауст. Ми Срби морамо проћи ту катарзу и признати геноцид. Нико не може злочине, попут оних у Сребреници, радити у моје име. То су радили болесни умови и те особе треба процесуирати.“

Када су Мектићеви ставови почели да у јавности изазивају негативне коментаре, вероватно схвативши да се изрекао и да би се његове речи могле лоше одразити по успех пете колоне на предстојећим изборима, Мектић је дао стандардну изјаву којој прибегавају сви политичари у сличној ситуацији. Пожалио се да је био лоше схваћен и да су његове речи биле погрешно наведене.

Међутим, са демантијем је био лоше среће. Новинар „Вечерњег листа“ Хасан Хајдар Диаб, који је интервјуисао Мектића, снимио је разговор и његова редакција је ефикасно оповргла Мектићево невешто порицање изјаве коју је дао, тако што је објавила тонски запис тог дела интервјуа.

Политичке последице Мектићевог отвореног признања о томе како он и политички миље коме припада гледају на Сребреницу тешко је преувеличати. У његовим речима препознају се све главне тематске компоненте западног наратива помоћу којег се води систематски морални и политички рат против српског народа. Пре свега, јасно је да Мектић без ограде усваја квалификацију сребреничких догађаја као геноцид, што је прва и основна тачка западног и сарајевског дискурса по том питању, са очигледним импликацијама за производњу српске кривице. Мектић се затим позива на „релевантне документе“, које не прецизира али се може разумно претпоставити да има у виду  пресуде Хашког трибунала које, ако је та претпоставка тачна, за њега представљају меродавни извор не само правних, већ и историјских закључака. Најзад, и то је најбитније, Мектић перфидно поистовећује Сребреницу са холокаустом, а Србе самим тим са Немцима, захтевајући од Срба исто што су Немци били принуђени да учине за злочин који су стварно извршили: да прођу катарзу и да се понизно, гамижући (како би се изразила Дајана Џонстон) кају за нешто што нису учинили.

Када смо пре три године, уочи избора у Републици Српској одржаних на јесен 2014, покренули кампању за одбрану Републике (укључујући објављивање књиге „Рушење Републике Српске“)  многима није било јасно зашто би се невладина организација која се бави Сребреницом ангажовала на тој, наизглед неповезаној, теми. Један уважени професор и истакнути интелектуалац нам је тада поставио управо такво питање.

Одговор је и тада требало да буде јасан свакоме ко има способност да политички расуђује, а сада то безусловно јесте. Од свих дотадашњих коришћења и потенцијалних злоупотреба Сребренице, она која би дошла до изражаја у случају да пета колона оличена у „Савету за промене“ приграби власт све остале би бацила у засенак. План Запада је централизација Босне и Херцеговине под Сарајевом, које он контролише. (Не, наравно, предаја власти Муслиманима који су у том процесу само тактичко оруђе). Некооперативна Република Српска је препрека на путу остварења тог пројекта. Политичка пацификација централног Балкана, увођење у НАТО структуре и интеграција у западни систем, елиминисање руског утицаја, и обезбеђивање стратегијске позадине за пројектовани сукоб са Русијом — све је то немогуће док Република Српска не буде укинута или сведена на празну љуштуру.

Драган Мектић (Фото: Н1)

У том оквиру, 2014. као и ове године, потенцирање српске кривице позивајући се на Сребреницу игра кључну улогу изговора чиме би се амортизовала издајничка делатност пете колоне, која има налог да спроведе самоуништење Републике.

На сваком кораку издајничке политике коју би водили, они би се правдали Сребреницом и обавезом „катарзе“ коју Сребреница намеће. Та „катарза“ би се испољавала излажењем у сусрет свим самоубилачким захтевима који би били постављани Републици Српској. Рефрен пете колоне на власти био би „шта можемо, због геноцида у Сребреници морамо да радимо све што траже, исто као Немци после Другог светског рата.“

Једино у том контексту, не само ставови него и терминологија Драгана Мектића, попримају свој прави политички смисао. Вреди подсетити да се у истој коалицији „Савеза за промену“, као један од најбучнијих петоколонашких агитатора, поред Драгана Мектића налази и Драган Чавић, духовни аутор нечувеног „Извештаја Владе Републике Српске о Сребреници“ 2004. године, где су буквално постављени темељи лажном наративу који његов идеолошки колега Мектић распреда данас.

Као што би Сребреница дошла до пуног изражаја тек у случају да Мектић, Чавић и остали оперативци пете колоне приграбе власт у Републици Српској, захваљујући њима и стара комунистичка синтагма „народни непријатељ“, коју су комунисти углавном лепили родољубима, такође тек данас поприма своје истинско значење. Превратничкој банди која се уз помоћ страних обавештајних служби опет захуктава да се докопа власти у Републици Српској, да би је уништила, етикета „народни непријатељ“ управо најбоље и паше.

Драган Мектић сигурно није најбрилијантнији припадник корумпиране дружине која Републици Српској ради о глави, нити га одликују нарочито суптилне интелектуалне способности. Сребреничка тољага за којом је нетактично посегнуо у интервјуу „Вечерњем листу“ то најбоље показује. Научници који верују у теорију еволуције имаће корист од изучавања Мектићевих неандарталских френолошких својстава уколико још увек трагају за „недостајућом кариком“ коју Дарвину никако није полазило за руком да пронађе. Али за овај драгоцени тренутак бруталне и отрежњујуће искрености Мектићу се ипак дугује свесрдно признање.

Да ли ће ноторно небрижна српска јавност то забележити и да ли ће бирачи у Републици Српској то задржати у памћењу све до октобарских избора па у складу са тиме донети одговарајуће одлуке, то ћемо ускоро сазнати.

_____________

SREBRENICA HISTORICAL PROJECT
Postbus 90471,
2509LL
Den Haag, The Netherlands
+381 64 403 3612  (Serbia)
E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com
Web site:  http://srebrenica-project.org

10 replies »

  1. @RASPUCHIN 15. фебруара 2018. у 13:58
    Sve sto ste rekli i ova svoja dva odgovora na pisanje Stefana Karganovica je apsolutno tacno. I ova tema na rtvbn portalu govori da kao sto je uobicajeno kod Dodika da (kao nekada A. Izetbegovic), jedno misli, drugo radi a trece govori. Izgleda da se Dodikov „Lesi“ (Predrag Ceranic) pokusava vratiti kuci, to jest pod okrilje CIA-e. Ceranic je savjetnik (upravljac) kod Dragana Lukaca i glup je ako misli da to FSB RF ne moze prozreti :

    https://pravoslavnisvet.wordpress.com/2015/05/22/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BE%D0%B4-%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5-%D0%B8/

    http://www.rtvbn.com/3896895/kako-su-preko-noci-americki-instruktori-i-turski-radari-postali-blizi-od-ruskih

    Kako su preko noći američki instruktori i turski radari postali bliži od ruskih?!

    Srpska demokratska stranka poziva ministra unutrašnjih poslova Dragana Lukača da objasni javnosti kako to da su njemu i njegovom šefu Miloradu Dodiku preko noći postali bliži američki instruktori i turski radari od ruskih, te zašto se odriču Protokola o saradnji između MUP-a RS i Državnog ministarstva unutrašnjih poslova Ruske Federacije kojim je predviđeno da naše specijalne jedinice prolaze obuku sa ruskim specijalcima!?

    Свиђа ми се

    • „Истина Правда“ ?
      Није ли мало претенциозно?
      А шта кажете на овај текст за који се исто тако може рећи да је истинит :

      nebojsavukanovic.info/poturica-dzevad-u-odbrani-srpstva/

      ???

      Свиђа ми се

      • „RASPUCHIN“

        Иначе, не читам бљувотине и лажи. И НЕ, за тај твој текст се никако не може рећи да је „исто тако истинит“. Паметном је довољан и наслов, па да закључи да аутор текста има озбиљних проблема у глави. По аутору, није могуће само и једноставно говорити истину и бити частан човјек . Због чега? Због тога што аутор текста то не познаје. Умјесто тога, гомила увреда на рачун г. Галијашевића и бесмислено је због чега га повезује са одбраном србства? Дакле, то му смета? Очито да га одбрана србства највише плаши. Вукановићев мотив за овакве бљувотине је паника и страх од истине објелодањене о њему самом и то се види у свакој реченици. То теби вјеродостојан извор информација ?? Хвала што си ми потврдио да си заиста изгубљен у простору и времену. И доста је више са тим отрцаним лажима, па и просјечно информисани људи знају у међувремену да је на снимку са Возуће, на 26. секунди Елведин Шехагић Динко из Какња.
        http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/krivicna-prijava-dzevada-galijasevica-protiv-dragana-mektica/

        Свиђа ми се

    • „Истина Правда“

      „И доста је више са тим отрцаним лажима, …“

      Овај Ваш тон ми личи на острашћеног ј“U“го-официра па се не бих чудио да сте неки Брозов генерал или чак можда , главом и брадом , Анђић?
      Мислите да је ваше „доста више са лажима“ довољно да затвори уста свима који не мисле као Ви? Постоје бројни докази , писање Вукановића сам узео као примјер другачијег мишљења , о дјеловању Милорада Додика и његовог режима. Мени , као некоме ко је поријеклом из РСК , је довољно што је Додик ухваћен у пљачки робних (тада ратних) резерви РСК. То је радио уз помоћ свог пријератног ментора Борислава Микелића. Да не дужим , прије рата сам радио за једну од финансијских институција и упознат сам са дјеловањем поменутих тако да све Ваше приче о њима падају у воду. Жалосно је што сви прикривају истину из „вишег интереса“ а у ствари тиме покривају лични интерес и није их ни најмање брига што СРБски народ због тога страда. Ви и даље браните своју „Истину и Правду“ а ја ћу вјеровати својим очима и ушима. А вјерујте ми да нисам поменуо ни десети дио личних сазнања а што би озбиљно уздрмало „Истину и Правду“.

      Свиђа ми се

  2. Предизборна кампања у Р. Српској је давно почела иако су избори тек у октобру. Занимљиво је интервју преносе новине из „лијепе њине“ (узгред, Мектић је демантовао да су то његове ријечи) на које утицај има Додиков пријатељ Драган Човић , предсједник ХДЗ БиХ. Човић , који редовно одлази на Блајбург поклонити се усташама и у Книн прославити „Олују“. Свако ко жели може пронаћи масу доказа о Додиковој сарадњи не само са Човићем него и великим бројем других поклоника усташког покрета. Има доказа и о његовом дезертерству и ратном профитерству а што се Каргановића тиче и он је добио добре паре из буџета Р. Српске за свој рад на величању лика и дјела најмлађег предсједника „скупштине општине“ у СФРЈ. Такву позицију је могао добити само истакнути комуњара и слиједбеник лика и дјела Јосипа (србождера) Броза. Жао ми је што овај сајт не објављује супротна мишљења (или само повремено нпр. Небојшу Вукановића који има и негативнији став о овим људима од овог што написах).
    Невјероватно је шта ми сами себи радимо и колико је лажи међу нама. Када би само видјели ко је у врху Додиковог СНСД-а многима би мрак на очи пао. Свега ту има али најмање СРБА!

    Свиђа ми се

      • Велико је питање да ли је то стварно речено или помоћу модерних технологија убачено. Исто као нпр. прича да је манипулисано снимком у којој премијерка Р.С. говори о куповини „папака“ тј. народних посланика из реда опозиције. Можда сте Ви изгубљени у простору и времену а не ја?
        Можда смо ми сањали да је „велики баја“ дезертер и ратни профитер , да му је пријатељ Човић усташа итд. , итд. ….

        Свиђа ми се

      • Članica Glavnog odbora Dodikovog (vladajućeg) SNSD, Ana Trišić – Babić, zamenica ministra spoljnih poslova BiH više puta je u Banjoj Luci održavala promotivne skupove i agitovala za ulazak BiH u NATO, govorila o koristi i prednostima članstva u zločinačkoj NATO organizaciji koja je bombardovala Srbe i u Republici Srpskoj i Srbiji, trovala osiromašenim uranijumom, sakatila zabranjenim kasetnim bombama. Za neupućene, evo izvoda članka iz beogradske Politike:

        http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Ocijuka-li-Dodik-s-NATO-om.sr.html

        Ко заправо гура РС у алијансу Руски медији већ неко време упозоравају да НАТО полако „пробија” последње антинато бастионе на Балкану – Србију и Републику Српску. Глас Русије је, рецимо, у јуну прошле године, под насловом „Власти Републике Српске јавно за Русију – тајно за НАТО”, изнео неколико примера изјава и деловања српских политичара у РС који, по оцени аутора прилога, потврђују тезу из наслова. Дотичу се, поред осталог, улоге Ане Тришић-Бабић, заменице министра иностраних послова БиХ, председнице Комисије за НАТО интеграцијски процес БиХ и функционерке Додикове странке, која „сваким даном и својим поступцима гура Републику Српску ближе НАТО-у”. Указујући на делатност њене комисије и на одредбу Закона о одбрани, члан 84, по коме ће БиХ учинити све потребне активности како би ушла у НАТО, а да „све одлуке донете на нивоу БиХ имају правну снагу и за РС и Федерацију БиХ, и то без изузетка”, Глас Русије закључује да Српска скоро па неће имати никакве шансе да се одупре НАТО интеграцијском процесу, па чак ни референдумом.

        Ана Тришић-Бабић је у марту ове године на брифингу о НАТО интеграцијском процесу БиХ, уз присуство 18 пуковника америчке војске, још једном истакла да је стратешки спољнополитички циљ БиХ пуноправно чланство у НАТО-у. А годину дана раније је агенција Анадолија интервју с њом пренела под насловом „Ја сам за НАТО, за Додика не знам”…

        Кад већ Додик, тврдокорни лидер РС, каже, као у интервјуу НИН-у: „Ако народ каже да треба потписати приступање том савезу, ја ћу потписати.” Председник Републике Српске у разговору за овај недељник даје и занимљив савет алијанси како да убеди Србе: „Нека НАТО отвори неколико фабрика наменске индустрије, запосли Србе и Срби ће можда променити своје мишљење.” Политика, објављено: 02.06.2015.

        Ovo je poslednja Dodikova karta koju je bacio na sto u nadi da će sa svojom poslušnom kamarilom ostati na vlasti. Sve njegove šuplje priče i o referendumu o otcepljenju, referendumu o pravosuđu u BiH, „referendumu o ulasku u NATO“ su samo bacanje prašine u oči narodu, koji treba da proguta još jednu njegovu već odavno ofucanu žvaku. Sličnu onoj kakvu je nedavno lansirao Milo Đukanović, koji je „zapretio“ zapadnoj alijansi „da će se prikloniti ruskoj balkanskoj politici ukoliko CG ne bude primljena u NATO“. Dodik iga istu igru. Da nije tako, Ana Trišić Babić bi odavno i naglavačke izletila iz Glavnog odbora Dodikovog SNSD-a, kao što su i svi njegovi dosadašnji oponenti. A one koje nije mogao lako izbaciti – jednostavno je kupio. Vrlo brzo će se videti da su Dodik i Milo jednojajčani politički blizanci.

        Свиђа ми се

    • Nista cudno. Neposredno pred poslednje izbore u USA, Lukaceva antidiverzantska jedinica je ucestvovala – sparingovala americkim specijalcima u pretpostavljenoj odbrani od napada islamskih terorista na americki konzulat u Banjoj Luci. Poslije toga je sve to je lepo „obrazlozio“ i objasnio „Dodikov prvi obavjestajac“ Predrag Ceranic u nekoj od svojih kolumni na nekom od sajtova „patriotske“ provenijencije kakav je na primer sajt Zeljka Cvijanovica standard.rs. Treba napomenuti da je takva aktivnost ATD jedinice MUP-a RS ranije dogovorena sa sa predstavnicima Obamine odlazece administracije. A Ceranic i Karganovic su dugo vremena unazad u Banjoj Luci drzali razne „konferencije“ o planovima da se Dodikova vlast srusi putem „obojene revolucije“ upravo od americkih eksponenata, kao sto ne npr. Srdja Popovic koji su obuceni od strane CIA. Takve „beznjednosne forume“ su odrzavali i u Beogradu, gdje su pozivali i nekompromitovane bezbjednosne eksperte kojima Ceranic nije ni do gleznja ravan. Mnogo „promotivnih skupova“ u korist podrske Dodiku odrzano je (i placeno iz budzeta Republike Srpske) u TV emisijama Milomira Marica na beogradskoj HAPPY TV. U svim tim slucajevima podrazumevalo se da Maric ni u jednom trenutku Dodiku nije postavljao ni jedno provokativno pitanje…

      https://en.wikipedia.org/wiki/Sr%C4%91a_Popovi%C4%87_(activist)

      From Wikipedia, the free encyclopedia
      For the lawyer and civil rights activist, see Srđa Popović (lawyer).
      Srđa Popović
      Срђа Поповић
      Srdja Popovic (1).jpg
      Popović speaking at the roundtable discussion on regime change organized by the Heinrich Böll Foundation in Berlin on 16 January 2012.
      Member of the National Assembly of Serbia
      In office
      January 2001 – March 2004
      Environmental adviser of the Prime Minister of Serbia
      In office
      January 2001 – March 2003
      Personal details
      Born 1 February 1973 (age 45)
      Belgrade, SR Serbia, SFR Yugoslavia
      Nationality Serbian
      Political party Democratic (DS) (1992-2004)
      Spouse(s) Maša Stanisavljević (m. 2012)
      Residence Belgrade, Serbia
      Alma mater University of Belgrade
      Occupation Political activist
      Leader of Otpor! (1998-2002)
      Leader of CANVAS (2004-present)
      Profession Biologist
      Srđa Popović (born 1973) is a Serbian political activist. He was a leader of the student movement Otpor! that helped topple Serbian president Slobodan Milošević.[1] After briefly pursuing a political career in Serbia, in 2003 he established the Centre for Applied Nonviolent Action and Strategies (CANVAS), and has been its executive director since. CANVAS has worked with pro-democracy activists from more than 50 countries, promoting the use of non-violent resistance in achieving political and social goals. In October 2017, he was elected Rector of the University of St Andrews, succeeding incumbent Catherine Stihler MEP.

      Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s