АКТУЕЛНО

Народе србски, јуче се пред нашим очима одиграо нови геноцид над већ убијенима у Јасеновцу


Пише: Саша Касаловић
13.2.2018.

Ето, сазнали смо и то зашто је било потребно организовати изложбу о Јасеновцу у згради УН-а!

Када се полако одвоје сви чиниоци догађаја од одржавања изложбе о Јасеновцу у Њујорку, па закључно са посетом српске делегације Загребу и оним шта је све тамо речено и обећано Хрватској и Китаровићки од стране диктатора и НАТО управника Србије Аљека Муслију Вучића, може се доћи до следећег закључка:

Изложба о Јасеновцу је наручена и одобрена од стране битних светских играча не да би се исправила историјска неправда према жртвама усташког режима НДХ, већ да би данашњи хрватски режим био натеран да под хитно позове Вучића и „србијанске“ лезбократе на разговор у Загреб како би се отпочело са новим планом вођења српске политике из западних центара моћи, а све са идејом одвајања Србије од своје прошлости, своје историје, цивилизације и културе и разуме се од Русије!

Зашто то тврдим!?

Па, врло је једноставно:

1. Изложба о Јасеновцу не би могла бити презентована у Њујорку да то нису одобриле САД.

2. Не би било могуће натерати хрватско руководство да позове Вучића у вишедневну посету Хрватској и Загребу да није било уцењено даљим одржавањем изложбе по другим државама света, како су првобитно најавили да ће се догодити.

3. Србима и Хрватима не би било могуће наметнути теме које су отворене овом посетом Вучића Хрватској, ско се предходно не би издувао балон јада и очаја у међусобним односима који су оптерећени прошлошћу из 1941-45 и догађајима од 1992. до данас, што је једино било могуће учинити управо на начин како је то осмишљено а то је – да се Хрватима запрети обелодањивањем геноцидне прошлости од Јасеновца до последњег протеривања Срба из Хрватске и да им се истовремено да шлагворт да последњих дана, зарад мира у сопственој јавности, покрену лавину напада на Србе и Србију причама о некаквој агресији на њихову Хрватску и о плаћању штете у висини од 32 милијарде евра коју „агресорска Србија“ мора платити за своје „ратно иживљавање“ над сиротим Хрватима!

4. Једино тако је било могуће интернационализовати идеју Хрватске да се помере границе Хрватске ка унутрашњости Србије.

5. Створена је атмосфера преко потребног помирења!

Е сада, да видимо ко има интереса од свега што је овим сусретом обухваћено:

– Као представник Србије и србског народа, Вучић је експресно обећао да одустаје од даљег прозивања Хрватске и Хрвата за Јасеновац и за сваки други вид непријатељства који је почињен над србским народом, изјавивши у наше име да, „што се Србије тиче, она истог тренутка престаје са оптужбама без обзира дали ће то исто учинити у Хрватској“.

– Одмах за Вучићем огласила се Г-17 старлета Зорана Михајловић и наредила Србима да морају заборавити прошлост и окренути се сарадњи са Хрватима! Наочиглед целе Србије и свих Срба догодило се да је Колинда Китаровић изјавила да се о тешким темама из прошлости неће разговарати, а са друге стране имали смо прилике да чујемо већ поменуте ставове Вучића и Михајловићке.

– Вучић је позвао хрватске фирме да додатно наступе у Србији, као да није довољан досадашњи крајње негативни реципроцитет у којем хрватске фирме у Србији продају готово сваки свој производ на штету домаћег, србског произвођача, а да такву праксу није могуће спровести са нашим производима у Хрватској!

– Као и са питањем Косова и Метохије, Вучић је у Загребу пред међународним аудиторијумом поново изјавио да пристаје да разговара о промени граница Србије, овога пута по потраживању територија од стране Хрватске, што ће, како је рекао, бити договарано у наредне две године или ће о томе крајњи суд дати „наши пријатељи са запада“ у тзв. „међународној арбитражи“.

Напаћени, искоришћавани и понижавани народе србски, о свему овде изреченом можете имати свој суд на овакав или на неки другачији начин, можете се сложити или не са овом мојом анализом о томе како нас издајничка лезбократска власт континуирано понижава и уништава, али морате имати на уму oве чињенице које су се у јучерашњем дану догодиле наочиглед свих нас!

Све ово се догађа по жељи великих западних сила како би се смириле тензије између једне од чланица ЕУ (Хрватске) и Србије и да би се Србија приближила западу а одвојила од Русије. Заузврат, Србији се обећавају новоосмишљени пројекти обнове или изградње аутопутева, пруга и осталих инфрастуктурних објеката средствима ЕУ, које ће нам, како је обећала и као је то и најавила Колинда Грабар Китаровић, издејствовати хрватско „господарство“!

Не знам да ли је потребно да вам објашњавам да смо јуче од „српских“ властодржаца имали прилике да чујемо да они престају са помињањем геноцида почињеног над Србима у Јасеновцу и сваког другог злочина над нашим народом, без обзира да ли ће Хрватска учинити реципрочни корак!

Народе србски, јуче се пред нашим очима одиграо нови геноцид над већ убијенима у Јасеновцу тако што нам је, од стране председника Србије и његовог тима који је са собом повео у Загреб, јасно речено да се о жртвама у Јасеновцу више не сме говорити! Продао је жртве у наше име зарад умишљаја да је он заиста неко кога покварени запад и крволочна усташија поштују и цене!

И на крају, с обзиром да су се београдске лезбократе заветовале у Загребу на сарадњу са ЕУ и усташким загребачким клиром, добили смо недвосмислену поруку да ће будући политички курс тренутних „српских“ властодржаца ипак бити прикривено АНТИРУСКИ, јер ко заборави на своје жртве и приклони се џелату, тај негира своје страдање, а негирати страдање почињено од стране фашиста и фашизма,као идеологије која се управо повампирила, значи – одрећи се тековина слободарске борбе! Одрицање од борбе за слободу оног дела човечанства који слободи стреми значи одрећи се од њеног најистакнутијег представника а то су Русија и руски народ!

Срби, јесмо ли заиста спремни да и ово прогутамо!?

7 replies »

  1. Како па уједини се интелектуална снаго Србије, пропаганда на РТС коју плаћа Српски народ! Народ воли Русију а како да Руси дођу када ви интелектуалци ћутите докле бре више???

    Свиђа ми се

  2. У ИМЕ НАРОДА!
    Да ли нам је пропаст наметнута или је то наш избор? Користити логику да одговоримо на ово питање, није могуће, јер у нашем пропадању логике нема, већ само судар различитих парадокса.
    У нашој пропасти, ратове као њене узроке, заменило је пристајање на самодеструкцију, пристајање на привид демократије и пристајање да битанге обликују политички живот Србије.
    Није научно откриће, али је чињеница, да је пропадање Србије као државе и, Срба као народа, добило историјско убрзање после НАТО агресије. Под бомбама са осиромашени уранијумом, истопила се највећа али не и последња заблуда нас Срба-Југославија. Бомбе НАТО пакта убиле су, по други пут, Краља Александра Карађорђевића. Апсурдно је да су исте бомбе убиле и државу „братства и јединства“ Јосип Броза.
    Коначно уништена Југославија, као творевина на антиподу двеју идеологија, испод својих рушевина, успела је да сачува, помирене у вољи за моћ, унуке и праунуке политичара, обе Југославије.
    Трећа Југославија, под Слободаном Милошевићеве, није била држава коју је требало рушити, биле су то рушевине предходних Југославија које је требало рашчистити и припремити терен за дивљу градњу државе, без народа, који поседује историјске тапије над земљиштем-Србима.
    Улогу demolition firm(фирма за рушење) преузео је НАТО ПАКТ и одмах ангажовао „подизвођаче“ из Србије, који су свој прљави посао започели у време бомбардовања Србије, тако што су маркерима обележаважли зграде које је требало рушити „томахавцима“. НАТО је, после прекида бомбардовања, те исте подизвођаче рушења Србије, употребио за извођење петооктобарског преврата, 2000-те. Плаћени стотинама милиона долара, добили су задатак да новац употребе на разградњи Србске државе и Србског народа.
    Помогнут са стотинак милиона долара, рушилачки ентузијазам петооктобарске власти, отпочео је пир над Србијом и Србима. Милошевић, који је знао шта чека Cрбе али није знао како ће без Југославије, ухапшен је од стране криминалне групе, послат у Хаг, где је требало да му суде због тога што се дрзнуо да брани земљу због агресије и, због тога у суду, у Хагу, био отрован и умро. Смрт Милошевића, у Хагу, учинила га је мучеником и, из његове биографије, избрисала све могуће разлогe да му се, за економске и политичке штете нанесене Србском народу, суди у Србији.
    Оптужница против њега у ствари била је оптужница против Србског народа и требало је да послужи Западу и НАТО пакту да злочин који су учинили тако што су извршили агресију над сувереном земљом и чланицом УН, без одлуке Савета безбедности, припишу Србима, који су се бранили против агресије.
    Иста, лажна оптужница, невероватном иронијом, убила је, нешто касније, др. ЂИНЂИЋА, философа, коме је требало време како би схватио, да Милошевић није суштински проблем између Србије и Запада, специјално између САД и Немачке, већ да је то Србија и њен јужни део – Косово и Метохија.
    Помогнутe свим криминалним елементима у Србском друштву, вешто користећи, оправдано незадовољство народа, вође петооктобарског преврата, у свом бољшевичком заносу, да сруше „омрзнутог диктатора“ нису имали јасну представу ШТА руше, али знали су зашто руше:због власти и стотине милиона долара, пренетих из Мађарске и дарованих „демократама“ са аутоматима и булдожерима.
    Петооктобарске преврат организован је и вођен, употребом домаћих под-извођача радова, од стране Западних обавештајних центара. Посебну улогу обавиле су исте оне агентуре, које су организовале и 27.Март, под паролом“ Боље гроб, него роб“. И би преврат! Најбољи у употреби грађевинске механизације у политичке сврхе: философ, несвршени студент и професор(који није имао потпуно сазнање са којим је друштвом кренуо у „демократизацију“ Србије), са балкона запаљене Скупштине Србије, објавили су тог, 5.Октобра,2000.те, да је „готов“ и да је „пао“.
    Био је то истински тријумф криминалне структуре, предвођене „интелектуалном елитом“, а заједно мотивисани стотинама милиона Долара.
    Но, са оствареним скромним резултатом преврата (срушити Милошевића), „победнике“ је, већ 6.октобра, чекало не решиво питање: како, са ким и против кога даље.
    Одговор са чим петооктобарски превратници решили су тако што, што су отпочели општу пљачку државне и друштвене имовине, уништавањем Србских банака, тако што су неке пљачкали аутоматима, неке поклањали белосветском банкарском олошу а неке, једноставно, затварали.
    Сорош је био њихов одговор, на питање са ким и, са њим, до данашњег, дана не престају да раде против Србских интереса.
    Одговор против кога даље, преваранти петооктобарског преврата, открили су нам већ наредног дана-против сопственог народа.
    Заробљен осећањем да дугује захвалност одређеним групама што су му помогле да дође на власт, др. ЂИНЂИЋ, почео је да осећа тежину свог положаја: са једне сстране криминалне групе, које су очекивале да он мора да служи њиховим интересима, a с’ друге стране притиснут задацима које му је Запад постављао, он је покушао немогуће: да похапси криминалне групе, а да од Запада, пошто је Милошшевића послао у Хаг, добије време и право, да проблем Косова и Метохије решава „демократским дијалогом“ са Шиптарима.
    „Демократски дијалог“ са Шиптарима, било је ретко политичко питање, које је делио са тадашњим председником СРЈ, Војиславом Коштуницом. Ни др. Ђинђић, нити др. Коштуница нису препознали да КиМ није, ни мање ни више, „демократскo питање“, него што је то била Брозове Југославија, или Милошевићева или Србија, пре октобарског преврата или, нарочито, СРЈ и Србија после преврата петог октобра. Било је то територијално питање, дефинисано на различите начине кроз историју од стране великих сила. Конференција у Јалти, распад СССР-а, нарочито пад Берлинског зида и, споља наметнути рат, који је пратио распад Југославије, су они догађаји који су свели део Балканског полуострва само на територијално питање, односно на намеру да Западу, као победнику у хладном рату, припада потпуна контрола Балкана.
    Пошто је постао „man in chargе“, дрзнуо се да САД „подсети“да Милошевић није више разлог да Србија буде и даље лоше третиране у САД и на Западу. Наиме, његова молба, да сада, пошто је „демократска власт“ у Србији, проблем јужне Србске покрајине, Косова и Метохије, више не постоји и да ће нова власт Шиптарима дати широку аутономију, наишла је на зид ћутања како у САД, тако, нарочито у Великој Британији и Немачкој.
    Остајући неме на молбу др. Ђинђића, обавештајне структуре поменутих земаља, процениле су да ни др. Ђинђић није имун на Србски национализам и да он може постати проблем у даљој Западној политици „пацификације“ Балкана, односно политици протеривања Русије са Балкана. Политичка позадина атентата никада није била ваљано истражена, већ је неодговорно указивано на човека који је, наводно, био политички противник др. Ђинђића.
    Невидљива, паукова мрежа око др.Ђинђића увелико је била исплатена од стране криминалних група, финасијера петооктобарског преврата и делова државне структуре у Србији, на челу са министром унутрашњих послова Србије, Душаном Михајловић и Чедомиром Јовановић.
    Још увек студент, у то време, Чедомир Јовановић, био је, својеврсни, медијатор између организованог криминала и делова државне структуре Србије, којој је и сам припадао. Тесно повезан са човеком чије је огромно богатство непрестано у функцији ЗЛА, одрађивао је све налоге Сороша на деструкцији Србије.
    Постоје индикације да је Министар унутрашњих послова, Душан Михајловић, био нека врста amici intelligence енглеске обавештајне структуре у Србији (захваљујући тој вези, његова грађевинска фирма добијала је лукративне послове на уређењу фасада, на зградама у Прагу; из Велике Британије, за његову фирму долазиле су тоне конзервиране рибе, нарочито око верских празника када је тражња за овим производима велика; његов, за јавност, полу-затворен ресторан, на Дорћолу, често је посећивао, тадашњи Енглески амбасадора у Србији). Све друго, у вези са њим, сакривено је маглом са Повлена.
    Посебно је контроверзна полицијска акција коју је спровео Министар Михајловић, под именом „Сабља“, после убиства др. Ђинђића, која је имала за циљ хапшење криминалног клана, познатог под именом „Земунски клан“. У тој полицијској акцији, вође Земунског клана, по свему судећи, убијене су са веома кратког растојања, а тиме, осим пара које су та двојица имала код себе, у тренутку погибије, које су нестале, нестали су и, евентуални докази о ковању завере да се др. Ђинђић убије.
    Убиство Г-дин Ђинђића, био је трагичан повод да озбиљна држава темељно истражи све аспекте да ли су Душан Михајловић и Чедомир Јовановић, НАМЕРНО или не-намерно уништили релевантне доказе ко је све био инволвиран у заверу да се др. Ђинђић убије.
    Пресуда лицима, оптужених за убиство др. Ђинђића, утисак је многих, носи многе елементе у свом образложењеу, који подсећају на закључке Warren Commission o убиству Председника САД, ЏОНА КЕНЕДИЈА. Импликације закључака Warren Commission су такве да и дан данас америчко друштво не зна тачно ко је пуцао у Кенедија, али „зна“ да га је „убио“ Ли Харви Освалд.
    Ако је убиство Г-дин Ђинђића садржало било какву поруку будућим носиоцима највише власти у Србији, то ни под којим условима не може бити алиби за оне, који су на власт, у Србији, долазили после и, били потпуно предани извршењу задатака које је пред њима постављао Запад или било ко други.
    Петооктобарски преврат, вешто је искористио биографију, једног од његових вођа, др. Војислава Коштунице. Заправо, без комунистичког садржаја у својој биографији и, до наивности, уверен да је одсуство демократије узрок свих проблема, како у бившој Југославији, тако и у Србији, пристао је, да у лошем друштву, постане једна од најзначајнијих фигура преврата и уклањања Милошевића са власти. Др. Коштуница је убрзо схватио да није демократија главни услов за улазак Србије у Европску заједницу, већ да је одрицање од дела територије, Косова и Метохије, услов свих услова, за напредовање Србије према ЕУ.
    ДР. Коштуница, схватајући да Запад пред Србијом поставља услов, да КиМ мора да преда Шиптарима, у Преамбули Устава од 2006.године, унео је одредбу којом је КиМ дефинисано, као неотуђиви део Србије. Историјски је значај ове одредбе у Преамбули Устава Србије и, да је у свом мандату г-дин Коштуница, успео да, према Резолуцији 1244, Савета безбедности ОУН, успео да на КиМ врати око 1000 припадника Војске Србије, суверенитет Србије не би био доведен у питање, као што је данас.
    Убиство г-дина Ђинђића била је истовремено и порука за господина Коштуницу, због чега се он (не)надаno повукао из политике, остављајући нам да решавамо загонетку да ли „није био обавештен“или је био веома добро обавештен да би га могла стићи судбина др. Ђинђића. Без обзира на то што је први схватио да је предаја КиМ Шиптарима услов над условима за напредовање Србије према ЕУ, он је, избором партнера за формирање Владе, чији је Председник био, учинио кардиналне грешке и тиме, не намерно, допринео да сви после њега, убрзано раде на издаји Србије, прогласивши чланство у ЕУ за пут без алтернатива.
    Доласком Бориса Тадића на чело Србије, отпочело је такмичење тзв. Србске политичке елите, ко ће брже и разорније да ради против националних интереса Срба и државе Србије.
    Борис Тадић је човек који је са „клупе за резервне играче“ „без и једне озбиљно одигране утакмице“ у тиму покојног др. Ђинђића, са маниром лепо одевеног господина, вољом страних обавештајних центара преко манипулисаних избора, угуран је у палату, на Андрићевом венцу.
    Тврдећи да Косово и Метохија није услов за чланство Србије у ЕУ, прогласио је“ пут без алтернативе“ за Србију. Била је то тешка глупост коју нити један ПСИХОЛОГ не сме себи да допусти. За председника једне суверене земље прихватање „пута без алтернативе“ је ординарна политичка глупост али и акт издаје којим се поништавају Србски историјски, национални, а у овом случају и територијална целовитост Србије. „Политичке бравуре“ Бориса Тадића, углавном, су креирали Мики Ракић и Беба Поповић, проверени агенти страног интереса у Србији. Већину тих бравура, Борис Тадић, није успевао да проматра и разуме као државник, већ их је, у функцији мастиљаве оловке, само потписивао и испод њих стављао печат : „Председник Р. Србије, Борис Тадић“.
    Да се разумемо, то што је Борис Тадић био само „мастиљава оловка“, није олакшавајућа околност, за злочин издаје коју је учинио против Србије и, за који ће једног дана, ускоро, са оптуженике клупе, одговарати Србском народу:
    -ЗА ТО ШТО ЈЕ ДЕЗАВУИСАО РЕЗОЛУЦИЈУ 1244 САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ, ОУН, којом је потврђена сувереност Републике Србије, над целом својом територијом, значи и над КиМ. Ову резолуцију, као међународни правни акт Савета безбедности, највишег органа, ОУН, својом одлуком да на КиМ уведе ЕУ, организацију регионалног карактера, која је без права да говори пред Генералном скупштином ОУН, Тадић је грубо нарушио суверенитет Републике Србије, извршивши кршење Устава републике, као и не поштовање одлука Савета безбедности, чиме су испуњени услови да се против њега покрене кривична одговорност(кршење Устава Р. Србије: чл. 2, чл.8, чл. 16, чл. 97,чл. 194. За кривична дела против Уставног уређења и безбедности Републике Србије, Кривични закон Р. СРБИЈЕ: чл. 305, чл. 306, чл. 307, чл. 318, чл. 321)
    -зато што је, по наредби Запада, дозволио да његов Министар, Драган
    Шутановац, изврши уништавање оружја Војске Србије;
    -зато што је отпочео и водио Бриселске преговоре са квази државним ентитетом Косовом, а да је у тим преговорима, преко свог преговарача
    Борка Стефановића, углавном, прихватао захтеве ЕУ, које су пред државом Србијом постављали Шиптарски терористи;
    -зато што је са тимом економских убица, на челу са Млађаном Динкић, неодговорно, отпочео тотално уништавање Србских економских капацитета, озаконио „буразерску економију“ а тиме дозволио огољену пљачку народа у Србији. Према подацима међународних и Америчких, специјализованих организација које прате кретање новца у свету, у периоду мандата Бориса Тадића, из Србије, у иностранство, изнето је 52 милијарде Долара.
    -Тадић је својом млаком, неодлучном и, без довољног познавања геополитичких намера Запада и САД, према Србији, знатно допринео да се Србски брод отисне према немирном мору, без сидра.
    Док је његoва не(спремност) да скрене са „пута без алтернативе“, нити храброст да на том путу корача храбрије, како су то захтевали, његови западни ментори, био је разлог да буде уклоњен са политичке позорнице у Србији.
    Политички упокојен, Борис Тадић, пристао је да, до данашњег дана, игра улогу политичког вампира у Србији.
    Начин манипулисања изборима употребљен за Тадићево довођење на власт, употребљен је и за његов одлазак са власти.
    Наиме, неколико сати пре но што су затворене изборне кутије на изборима за Председника Републике Србије, 2012.године, из Брисела је упућена честитка Томиславау Николићу, на победи.
    Победа Томислава Николића и „Српске“ напредне странке, на поменутим изборима, била је за нас, Србе, доказ да нада умире последња, али нажалост, убрзо и горко сазнање, да и, нада, ипак, може умрети.
    Нисмо ни слутили да је наша нова нада рођена из брака пара и издаје, брака тајно склопљеног у луксузном хотелу Ritz, у Паризу. То је онај хотел, из којег је Британска принцеза Дајана, путем даљинског управљача, послата у смрт.
    Те вечери када нам је, демократска Европа, послала честитке за рођење наше нове наде и, пре но што је гласање завршено, победници, радосни због победе до суза знали су да се ми радујемо мртвом новорођенчету.
    Било је то вече Томислава Николића, дезертера и гробара Радикалне странке и Александра Вучића, змије у недрима, истих, јунака из Хага Шешељевих, несрећних Радикала.
    Томислав Николић, полагањем заклетве, одржао је прво и последње предизборно обећање, партију дезертера, „Српску“ напредну странку, предао је на управљање Александру Вулић, који ће од ње направити машинерију за успостављање његове апсолутне власт над Србијом.
    Најчешће скривен иза казана за печење ракије, тешко је описати допринос Томислава Николића, политичком животу Србије, осим у неколико случаја. Наиме, он је правилно проценио да 100 милијарди долара страних улагања у Србију, из његових предизборних обећања, хитно мора бити замењено, продубљивањем сарадње и повезивањем са Русијом и Кином. Ради продубљивања те сарадње он је великодушно жртвовао неколико флаша ракије „Томоваче“ и прегршт одликовања. Његова интервенција код Уставног суда Србије, да Уставни суд застане са оценом уставности „Бриселских споразума“, била је део фолклора из времена Ј. Броза, да се судови не држе права као пијан плота. Под утицајем ракијских испарења, Уставни суд Србије, донео је одлуку да је Бриселски споразум, споразум политичке природе, а не правне, па због тога не може бити предмет оцене његове уставности.
    Ова интервенција Томислава Николића и одлука Уставног суда представља штеточинско ругање правном поретку и државном суверенитет Србије.
    Као што рекосмо 100 милијарди „страних инвестиција“, из предизборних обећања Томислава Николића, однела је мутна Морава низ канал Београд-Тесалоники. Без сумње је велики допринос Томислава Николића успешном финансирању фонда супруге му Драгице, као и урбанистичком уређењу зона где је забрањена градња.
    Докопавши се кормила „С“НС некадашњи радикал, некадашњи Министар информисања, некадашњи Министар одбране, некадашњи Координатор свих безбедносних служби, некадашњи Први заменик Председника Владе Србије, некадашњи Председник Владе Србије, садашњи Председник Србије, свог политичког очуха, Томислава Николића(политички отац му је ДР. Војислав Шешељ) сместио је у луксузни кабинет и уз велика месечна примања послао у – заборав.
    Само је апсолутна власт-власт, начело је којег се Александар Вучић држи до данашњих дана кроз укупну политичку каријеру. Тачност ове тврдње најбоље је разумети посматрајући период од дана када се као Први подпредѕедник Владе Србије, ваљајући се по поду канцеларије ЕУ, у, Бриселу, пресудно утицао, да тадашњи Председник Владе Србије, Ивица Дачић(„прљави Хари Србске политичке сцене, у народу из „милоште“ прозван “ Коферче“), потпише тзв “ Бриселске споразуме“, супротне Уставу Републике Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности ОУН.
    Био је то криминални атак на Устав Србије учињен под притиском Александра Вучића, коме су руке привидно остале „чисте“, јер сам споразум потписао је Ивица Дачић чиме је постао партнер Александра Вучића у издаји Србије.
    „Бриселски споразум“ био је велики тест, да Квислинг, Александар Вучић, без било какве стварне одговорности у тадашњој Влади Србије, натера Председника Владе Србије, формално одговорног, Ивицу Дачића, политичког пузавца, да потпише наказне, антидржавне и, Србским националним интересима противан, Бриселски споразум.
    Још једном, пре но што ће постати Председник Владе Србије, употребио је Ивицу Дачића, као своје налива перо, и натерао га да потпише Споразум са УАЕ. Тај споразум дао је квази-легалитет за мафијашки стил прве пљачке онога који „није ништа узео за себе“ (до душе не само за себе, већ и за њих)-БЕОГРАД НА ВОДИ(стварно био је то Београд на пљачки).
    27.ог, Априла(истог месеца, али 21 дан касније од 6.Априла) Александар Вучић, 2014.године, постао је Председник владе Србије, на којој ће функцији остати до 31.Маја, 2017.године. Разарање Србских националних интереса у овом периоду, симболично речено, ништа није мање него што је било оно које је Немачка отпочела 6.Априла, а завршила на крају Другог светског рата.
    Током трајања његовог мандата контролу над њим непосредно су вршили, углавном западни, амбасадори акредитовани у Србији. Непосредни мониторинг вршили су над њим и представници ЕУ и представници НАТО структуре у Србији. Зорана Михајловић била је, чак до данас, његов supervisor и корективни фактор у случајевима када је изгледало да је „скренуо“ са пута издаје.
    Александар Вучић, као Председник Владе Србије,непрестано је настојао да себе представи као човека од кога зависи све у Србији, укључујући и цвркут птица. Користећи се бахатошћу скоројевића који се докопао власти, путем информативних средстава, из вечери у вече, просипао је, поруке које не би допустио себи, нико у данашњем свету, на месту Председника Владе једне земље. Његове тираде кретале су се, углавном, у оквирима неодговорног, не прихватљивог и увредљивог мишљења о Србском народу, попут:
    -презирања, стално вршећи атак на свест Срба, тражећи да је замене Протестантском свешћу и, уместо св. Саве, да Срби прихвате Вебера као свог свеца;
    -митова Срба, којима је објавио „тотални рат“ покушавајући да их сруши, због КиМ, као историјског памћења Србског народа, а само КиМ преда Шиптарима, према агенди оних који су га довели на власт;
    -ругајући се Небеској Србији, јер она у њему буди страх од клетве Цара Лазара.
    Александар Вучић је као Председник Владе Србије, не критички и, у приличној мери због не довољног знања из области привреде, као економски модел прихватио сурово спровођење нео-либералног економског концепта, који му је наметнуо ММФ. Као што знамо прве жртве тог модела били су пензионери у Србији. Сурово спровођење тог модела довело је највећи део народа Србије у потпуно сиромаштво и понижење. Дубља анализа успешних бизниса показала би да су развијени, углавном, захваљујући блискости са „Србском“ напредном странком.
    Ослањајући се на „безазлени“ споразум о сарадњи са УАЕ, Вучић, током 2015.те, без отпора је, у Скупштини Србије, успео да се, на његов предлог изгласа Lex Specialis, kojiм се 170 хектара приобаља реке Саве, на перфидно-криминални, начин ставља на располагање перачима новца, на челу са њим. Под изговором да је пројекат Београд на води потребан да се досадашњи не хигијенски и запуштени део града очисти и на истом простору изгради модерни стамбено-трговачки део који ће дати значајан замајац економском напретку, не само Београду већ и целој Србији, отпочело је рушење багерима, којим су управљали „неимари“ са фантомкама на глави. Током те акције једна особа, ноћни чувар, умрла је. Пројекат Београд на води оцењен је од стране стручне јавности као веома погрешно.
    Осим овога, Вучић је, док је био Председник Владе Србије, без тендера, дао у закуп истим партнерима из УАЕ, више хиљаде хектара, обрадиве земље у закуп. Веза између Београда на води и давање у закуп обрадивог земљишта, без тендера, мора бити предмет озбиљног, будућег истраживања, могуће злоупотребе функције Председника Владе Србије. Овој, могућој, злоупотребити функције, треба додати, довођење узгајивача свиња из Немачке, познатог по врло лошој бизнис пракси и у самој Немачкој, да у Војводини изгради свињац огромног капацитета. Осим што ова одлука од Србије чини колонију у којој се смешта, Немачки свињац, она је директно супротна интересима узгајивачи а свиња у Србији.
    Друге, економски штетне, одлуке Александра Вучића и Владе чији је Председник био морају бити утврђене кроз тзв. Белу књигу, за коју ће, надајмо, различите струке, допринети, како би се онемогућио сваки будући волунтаризам у одлучивању о животним питањима нације.
    31.Маја,2017.године, Вучић, је после низа изјава да се неће кандидовати на изборима за Председника Републике Србије, остајући веран вероломству, то учинио и био изабран за Председника, организујући две инаугурације поводом избора.
    Поставља се питање зашто је неко, ко је као Преседник Владе, са ингеренцијама у унутрашњој и спољној политици, „на брзину“ донео одлуку да се кандидује за једну мање-више церемонијалну функцију Председника Републике? Један део одговора налази се у философији Вучића да је само апсолутна власт-власт. Један део одговора је, вероватно, садржан у захтеву оних обавештајних центара који контролишу.
    Вђучића.Зашто? Зато што је потребно убрзати потписивање обавезујућег споразума са квази државом Косово и, да се у вези са тим, избегне могућа компликација која би била створена опструкцијом друге особе на функцији Председника Републике, тиме што би одбио да прогласи такав споразум. Без обзира на разлоге Вучића, такав споразум представљао би грубо кршење Устава Србије, тиме и тешко кривично дело.
    Победници петооктобарског преврата, углавном, су за свој спољнополитички, приоритет одређивали кретање према чланству у ЕУ и то прогласили за „пут без алтернативе“. Положај Србије у међународним односима дефинисали су као војну неутралност. Све досадашње Владе Србије, изузимајући владу др. Коштунице, затварале су очи пред чињеницом да је пут Србије према ЕУ условљен одрицањем, односно предајом КиМ Шиптарима. Вучић није био од оних који за тај услов није знао, али је као и Тадић и, у извесној мере др Ђинђић, о томе ћутао, односно говорио лажи. Ових је дана Фебруара 2018.те, Вучић, притиснут захтевима из ЕУ, или притисцима измишљеним од његове стране, да испуни обећања оних који су га довели на власт, изјавио да је Србија пред тешким одлукама када је КиМ у питању и да „морамо платити цену из прошлости“, остављајући нас без одговора коме и шта ми Срби и Србија дугује из прошлости.
    ВУЧИЋУ, NO PASSARA`N!
    Цену твоје издаје и твоје прошлости мораћеш да платиш сам! Та цена укључује сву твоју снисходљивост према твојим „пријатељима“ са Запада, укључује и све увреде Србском народу и свима онима који са њим деле исту судбину, укључује и цену сиромаштва и понижења у које си довео Србију, та цена биће веома висока, ако се дрзнеш да поклањаш нешто што није твоје-КиМ.
    Као што смо напред приметили, друга мантра, понављана стално од петооктобарског преврата, до данас о Србији у међународним односима, јесте тзв.војна неутралност.
    Војна неутралност, величанa од стране политичке елите у Србији, обична је превара и завођење јавног мњења Србије „за голеш планину“. Наиме, ситуација створена бомбардовањем Србије од стране НАТО пакта, довела је до привремене окупације јужног дела Србије-Ким. На том делу, привремено окупиране Србије, изграђена је једна, од највећих, војних база САД, у свету. Прогласити војну неутралност у ситуацији када вам је део земље окупиран, обична је глупост, са прикривени опасностима.
    IPAP(INDIVIDUAL PARTNERSHIP ACTION PLAN),који је на усвајање Скупштини Србије, поднела Влада чији Председник био АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ, а проглашен од стране Николића, формацијско организовање Војске Србије, одређене промене у наоружању, број војних вежби са НАТО војскама, промене у вези улоге војске у Србском друштву и врсте мисија Војске Србије у свету, јасно указују на степен интегрисаности Војске Србије са НАТО. Додељен дипломатски статус припадницима војски моје су уништиле Србију, убиле неколико хиљада недужних грађана Србије и, изнад свега глупо прихватање споразума IPAP којим се омогућује да НАТО буде арбитар у неким унутрашњим односима у Србији, не прихватљив је степен „војне неутралности“ Србије.
    С’ друге стране, Вучић се,нарочито око изборних датума , ради убирања политичких поена, отисне на пут до Русије. Злоупотреба пријатељских осећања Срба према Русима и обрнуто, део је Вучићеve игре за рад сопственог интереса и, на огромну, могућу штету по Србске националнe интересе. Његова игра са не давањем дипломатског статуса Руском хуманитарно центру у Нишу, није остала без правилног читања у Москви.
    Садашњи Председник Владе Србије, Ана Брnabic , колатерална је штета Вучићевић „храбре политике“ у вези са Ким, са највероватнији улогом пенкала које треба да стави потпис на „обавезујући споразум“ са Шиптарима. Ако буде имала довољно храбрости и рационалност у процењивању своје улоге у шибицарској игри њеног газде, најбоље је да буде пенкало које је испало из џепа.
    Ових дана Вучић нас је позвао да освојимо планински ланац Хималаја и рекао да нисмо први који би то учинили. Оно што нам није рекао је то да не би били ни први чије су кости остале на њима, због тога је много важније да нас је позвао да освојимо Проклетију, па макар, по који зна пут, ако нам и по нека кост остане на њој, не мари, бар их остављамо на нашој планини.
    Овај текст је скроман допринос да нас подсети на обавезу да све оне који су Србију довели до руба провалије, поменуте и не поменуте, чланове партија кои су проиграли наше поверење, чланове различитих сазива Скупштине Србије који су без отпора усвајали законе и правила супротне националним интересима Србије, приведемо Народном Суду, где би им било суђено и, где би по први пут чули „У име Народа“.
    Наша је обавеза да убудуће спречимо сваког ко би покушао да понови и, политику искористи за себе, радећи, уместо за народ. Тежак је пут да исправимо штете које су нам нанели, неки од оних који и данас настоје да нам продају своје рециклиране лажи. Нови и нови избори пролазе, а они нам обећавају да ће поправити све грешке које чини власт, укључујући и оне грешке које су ти исти учинили-када су били власт.
    Да вратимо достојанство Србији, да не одлазимо и не издајемо земљу правдајући то „да не остављамо нерешене проблеме нашој деци“, потребно је да покажемо храброст много мању него што су је наши дедови имали на Церу, на Дрини или Колубари, потребно је да потпишемо Народну резолуцију и тиме спасимо Србију.

    ЖИВЕЛА СРБИЈА!
    mislitidrugacije.blogspot.com

    НАРОДНА Резолуција: http://www.narodnarezolucija. rs

    Liked by 2 people

  3. Неки дан написах као коментар на интервју г. Крестића да је РСК продана као и КосМет и поставио сам питање шта је сљедеће.
    Мене такве битанге продавати не могу а сви ви , браћо и сестре , у Србији добро размислите о сљедећем :

    Због чега су , скоро сви , насјели на лезбејство премијера Србије а заборавили на њено ‘рваЦко поријекло?

    Због чега исто имамо и у Р. Српској тј. премијерку (без обзира на њено сексуално опредјељење) која је исто као и ваш премијер на пола ‘рватица?

    Зашто сви заборављају да су обе раније радиле за „међународне организације? Ова наша као преводилац. Ваши сарадници (стручњаци за безбједност) ће потврдити да су обе морале проћи све безбједносне провјере јер иначе не би могле радити за њих ако нису „провјерен (‘рваЦки) кадар

    Liked by 2 people

    • У Србији је нај активнија хрватска обавештајна служба и инфилтрирана је у све поре система од обавештајних преко законодавних и извршне власти. Звучи невероватно али Србија је колонија Хрватске. Како другачије објаснити Тадића, Сертића, Брнабићку и остале усташе у врху власти па затим..Агрокор, Идеу, ….и остале ланце великопродаја који директно убијају србског сељака. Сетите времена рата и Френкија Симатовића и још много других. Много смо наиван народ….глуп !

      Liked by 2 people

  4. БРАТЕ САША СВАКА ТИ ЈЕ ЊЕГОШЕВА НЕ МОЖЕ ТЗВ рватска ДА ПОСТОЈИ НА ТРЕНУТНО ОКУПИРАНОЈ РСК НЕ ПРИЗНАЈЕМ НИ САДАШЊУ СРБИЈУ У комунистичким границама КАД НАС БЕОГРАД ПОЦЕЊИВА ОНДА САМО ТА КОСОВО МЕТОХИЈУ И ЗА БЕРАНЕ СЕВЕР ПРОШИРЕНЕ ЦРНЕ ГОРЕ ЂЕ ЈОШ ЧОЈСТВА ОБРАЗА ПОШТЕЊА ИМА СССС

    Liked by 1 person

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s