Екуменизам

Подсећање на 13. и 14. фебруар 2010. – Истина о смени и прогону Владике Артемија


13. фебруара 2010. године, испред зграде Патријаршије у Београду, одржан је мирни скуп подршке Његовом Преосвештенству Епископу рашко-призренском Г.Г. Артемију. Скупу је присуствовало бројно монаштво епархије рашко-призренске и неколико стотина Светосаваца из редова свештенства, монаштва и мирјана, из разних свих крајева Србије. Истог дана је СА Синод обзнанио одлуку о привременом уклањању Епископа Артемија са управе над епархијом рашко-призренском због „финансијских малверзација“.

Смена Владике Артемија је од стране посрнулих епископа СПЦ стављена у категорију чисто унутарцрквених питања. Од смене је прошло пуних седам година (осам година, јер је текст први пут објављен 2017. године, прим. ред ФБРепортера). Државни суд још увек није доказао кривицу оптуженог владике али су крупни догађаји на црквеном и политичком плану у минулом периоду јасно доказали да је одлука СА Синода донета под притиском светских моћника. Архивски материјал који доносимо у наредном прилогу јасно о томе сведочи.

Уредништво

***

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

***

Јеромонах Наум: Истина о смени и прогону Владике Артемија

Извор: http://www.mancr.org, 14.8.2010.

У свом демантиjу на текст новинарке Наташе Јовановић у листу „Печат”, бр.125, под називом „Вунена времена” (овде прочитај текст и деманти), Владика Атанасије, поред осталог, помиње „антицрквене прљаве сајтове Артемијевих присталица међу монасима“. С обзиром да сам уредник сајтова „Црноречко братство у егзилу“ и „Пастир добри”, на који Владика Атанасије и алудира, а истовремено и очевидац свега што се дешавало у Грачаници 13. и 14. фебруара,  дужан сам да, у циљу расветљавања истине, изнесем следеће чињенице:

  • Владика Атанасије заиста говори истину када каже да је 13. фебруара лета Господњег 2010. дошао на Косово дечанским аутом, са владиком липљанским Теодосијем и у пратњи само Еулекс полиције. Тога дана, 13. фебруара, заиста у пратњи није било Косовске полиције и оклопних транспортера НАТО-а и џипова, али то не значи да поменути фактори немају удела у фебруарским збивањима и да је смена Владике Артемија само унутарцрквено питање, што новинарка и жели да докаже и што је, нажалост,  апсолутна истина.
  • Чињеница је да су 13. фебруара, као  и неколико дана пре тога, полицајци у цивилу „надзирали” манастирске капије и цео манастирски комплекс. Бројни специјалци су били и око зграде Патријаршије за време седнице СА Синода истог дана. Ово говори о чудној и невидљивој спрези Црква – држава која све време савршено функционише. Поставља се с тога логично питање: Ако је смена Владике Артемија била само унутарцрквено питање, одакле онда појачана концентрација полицајаца на поменутим местима?
  • Чињеница је да су сутрадан 14. фебруара, по благослову Владике Атанасија, све манастирске капије биле затворене за „Артемијеве монахе”. На главном улазу су били постављени дечански монаси и полицајци у цивилу. Иза њих су стајали војници КФОР–а, наоружани до зуба. На самом улазу зграде епископије су стајали војници КФОР-а  под пуном ратном спремом. У манастирској порти могли су се видети оклопни транспортери КФОР- а и Косовска полиција. Овај „јуначки трио” дечански монаси-Тадићеви и Тачијеви полицајци-КФОР имао је задатак да спречи улазак „Артемијевих монаха” у манастир (видео запис и фотографије које ово потврђује погледајте у прилогу на крају текста). Свему томе треба додати и сведочење протосинђела Петра Улемека да га је 12. фебруара телефоном звао владика захумско-херцеговачки Григорије, молећи га да својим возилом превезе до манастира Грачанице неке телохранитеље из Требиња који треба да чувају манастир и епископију. Сазнавши да се, уствари, ради о батинашима који треба да Артемија чувају затвореног у Грачаници, а да не дозвољавају улазак у манастир монаштву рашкопризренске епархије, отац Петар је овај задатак одбио. Поставља се логично питање: Ако је смена Владике Артемија само унутарцрквено питање одакле присутност војника КФОР-а, полицајаца у цивилу и Косовске полиције у грачаничкој порти? По ком то закону, било  црквеном или државном, православни монаси не могу да дођу до свог духовника да узму благослов и да питају за савет у новонасталој ситуацији? Ако Владика Атанасије има оправдање за такве своје поступке, волео бих да их чујем. Ако их нема, онда заиста – Суди му по правди Твојој, – а не људској, – Господе Боже мој!
  • Чињеница је да Владика Артемије не изиграва мученика, него је заиста мученик. Ову истину изговорио је сам Владика Атанасије у својој беседи у манастиру Грачаница пре неколико година у којој дословце говори мештанима Грачанице: „..Али, браћо и сестре, немојмо бити нељуди и несрби и нехришћани и неправославни. Има оних који за злодела Шиптара овде на Косову оптужују овог јадног мученика владику (мисли на владику Артемија – прим. аутора), а он се бори да спасава свој народ и Цркву. Они који су требали да спасавају свој народ овде, оставили су вас и препустили непријатељу, и сада само клеветају, као сваки злоделатељ што на другога клевета, као Шиптари зли, што нападају друге а своја зла скривају и настављају да их раде. Има овде у Грачаници таквих људи, нажалост, који се спремају да владици неко зло ураде, и протерају га… Такви су лажови и лицемери, и то им кажем ја, из моје Херцеговине. Нека дођу мени у очи да кажу, а не овом јадном владици…“ (в. „Беседе и речи“, Еп. Атанасије, стр. 549).
  • Владика Артемије не изиграва „прогнаника“ и „невину жртву“ него је заиста прогнаник и невина жртва. Ову истину је опет Владика Атанасије недавно објавио у Грачаници као администратор и то речима: „Добри, радни, вредни и честити владика Артемије”. Дакле, ни говора о некој негативној карактерној особини, која би оправдала уклањање са трона а још мање прогон из Епархије. Ипак, не можемо, а да се не запитамо: Ако, којим случајем, ипак владика Артемије изиграва „прогнаника“ и „мученика“, остаје да се одговори на питање, ко је у том случају на себе преузео улогу прогонитеља и мучитеља, јер су неопходно потребни да би се добро играле претходно поменуте улоге. А ако прогонитељи и мучитељи заиста постоје, онда прогнанику и мученику аутоматски отпадају наводни знаци.
  • Изречене истине у овом тексту налазе се и на поменутим сајтовима само у другом облику. Ако је говорење истине прљава и антицрквена делатност онда ја не знам шта је то чиста и црквена делатност.

На основу горе речених истина нека свако донесе закључак шта је посреди у случају смене и прогона Владике Артемија и то на основу речи и дела самог Владике Атанасија.

Благо онима који држе истину и творе право свагда! (Псалам 105, 3).

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

2 replies »

  1. НЕК ГОСПОД ВАЗДА И СВЕТИ ОТАЦ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ СЛАВА МУ И МИЛОСТ БУДЕ УЗ СВОЈЕ ДУХОВНО СРБСКО СВЕТОСАВСКО ЧЕДО ВЛАДИКУ АРТЕМИЈА ДАЈ БРЕ ЈЕФТИЋУ НЕ БРУКАЈ ХЕРЦЕГОВЦЕ МИ СМО СРБИ НИЈЕСМО унијати СА ОБРАЗОМ ЧОЈСТВОМ ПОШТЕЊЕМ СССС

    Свиђа ми се

  2. „СРЕТЕЊЕ
    Аутор: Пуковник Стеван Ђуровић

    На Космету где нам свићу дани
    Ведро небо изнад Божјег храма,
    Сабор држе на пустој пољани,
    Преци наши вјећају о нама.

    Газиместан стражари, не спава,
    Уз Немању Сава десно стоји,
    Са Душаном Лазар васкрсава
    Крај њих Милош никог се не боји.

    Деспот Стефан стигао међ њима,
    Карађорђе, с Марићке јаруге
    Синђелић се заклиње пред свима
    Сви за једног, један за све друге.

    На Сабору преко океана
    Тесла вечни родној груди броди,
    Ту је Његош са ловћенских страна
    Арсеније још сеобе води.

    А Краљ Петар преко Албаније,
    Са Мишићем на тај Сабор стиже,
    Славни преци, понос историје
    Збор зборују и о нама бриже.

    И остали бројни великаши
    Дучић, Андрић и Патријарх Павле,
    Див јунаци, бесмртници наши
    Свих векова Светосавске лавре.

    Док збор сунце са небеса грије
    Траже начин Србе да обоже,
    Моли Свеце Свети Василије,
    Спасавајте што се спасти може.

    Бог Свевишњи поручује с Неба
    Не чешите тамо ђе не сврби,
    Пропаст тешка прети вам и вреба,
    У памет се дозовите Срби.

    На Сретењу вишњем свако мио
    Кад је Исус приступио Богу,
    Сретните се, јад вас не убио,
    И крените у свесрпску слогу.

    Нико од вас наћи места неће,
    У камену скривени и дрвљу,
    Нема српству напретка ни среће
    Не крчмите што платисмо крвљу.

    Нек у главе свим Србима уђе,
    Вековна се не продаје жетва,
    Ко да српско као да је туђе,
    Стићи ће га Лазарева клетва.

    Продајете свога рода главе,
    Зар вам срце не дрхти и зебе
    Издаје се ко победе славе,
    Кад све дате, продали сте себе.

    Без Призрена неме су нам речи,
    У Пећи смо остали без вида,
    Душа нам се Дечанима лечи,
    Грачаница српске ране вида.
    _________
    Наводимо и два додатна стиха које је написао песник и ФБР
    аутор Рајица Марковић

    ХРИСТОВ ВОЈНИК
    Дух вечности кроз стихове збори
    У сретање долазећој зори
    Свете душе земне дозивају
    Да осуде нечасну издају.

    Дух небески подиже заставу
    На сабрање зове Праву славу
    Кроз војника истине Христове
    Пуковника војске Србинове.“

    Драган Славнић

    Liked by 1 person

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.