АКТУЕЛНО

Бујић Горан: ИМА ЛИ СОЦИЈАЛНЕ ПРАВДЕ У СРБИЈИ?


Генерална скупштина УН 2007. године прогласила 20. фебруар Даном социјалне правде чије обележавање треба да допринесе унапређењу борбе међународне заједнице против сиромаштва.

Данас је дан када треба да се сетимо колико је солидарност увек била важна и остала је важна за наш народ и треба да подсетимо сваког од наших најближих да и преосталих 364 дана у години треба да раде на томе да Србија постане друштво социјалне правде.

У Србији, која има око 7,5 милиона становника, 10 одсто људи живи у апсолутном сиромаштву, а готово два милиона тешко, више од 320.000 старих нема пензију. У Народним кухињама храни се око 40.000 људи. Међу њима је 12.000 деце чији су родитељи у транзицији остали без посла.

Око 20.000 људи има само један оброк дневно захваљујући народним кухињама, што сведочи о степену сиромаштва у Србији на Светски дан социјалне правде, који је посвећен борби против сиромаштва и стварању једнаких шанси за све.

Међу најугорженијима су и старији од 65 година, у тој популацији становништва од 1,25 милиона људи, 27 одсто нема пензију. По центрима за социјани рад, има на хиљаде бескућника, а незванично процењује се да их је између 3.000 и 5.000 у Београду. У главном граду има и 1.000 деце „без крова над главом“.

У Србији системским законом последњих година доста урађено на изградњи независних институција, које треба да штите основна људска, социјална, грађанска, политичка, културна и друга права, али нико од њих не брине о људским правима. Све се завршава на узимању пара из буџета, предвиђених за разне пројекте.

Према последњим подацима из 2010. године, у Србији испод границе сиромаштва, која износи 8.000 динара месечно, живи 10 одсто становништва, а социјалну помоћ добија преко двеста хиљада људи.

У Србији има два милиона грађана који живе тешко,око 700.000 радника нередовно прима зараде, милион је незапослено а преко 400.000 радника је од почетка економске кризе остало без посла. Ако трећина становништва нема посао, онда можемо да мислимо о страхоти живљења и томе колико је права људима суспендовано. Држава мора да се позабави социјалном правдом и заштитом људских права.

Међутим, то није све када је реч о социјалној правди и социјалној заштити. Према мушкарцима се деценијама врши вишеструка, поновљена и продужена дискриминација, која је дефинисана члановима 4, 5, и 6 Закона о равноправности полова из 2009. године, тј. неједнако поступање, давање првенства у додељивању вршења родитељског права мајкама (у 96% случајева), које има за последицу да групи (очевима) отежа, угрози, или онемогући уживање или остваривање људских права и слобода у породичној области. Над њима се спроводи и посредна дискриминација, што је свако неоправдано разликовање, искључивање или ограничавање којима се у истој или сличној ситуацији група лица, на основу пола као личног својства, ставља у неповољнији положај, вршењем радње (додељивања вршења родитељског права) која је привидно заснована на начелу једнакости и недискриминације. Орган старатељства у 99% случајева мајке опредељују, као самосталне вршиоце ротитељског права. Ограничавање оца детету најбруталнији је облик насиља према детету са трајним психолошким и социјалним последицама по дете, које је у супротности са правима детета на оба родитеља према повељи УН. Очеви су приморани да права детета и своја права штите пред судом, а што доводи до продубљивања сукоба, већи број судских спорова, већих трошкова, а што пуни државну касу. Навођење родитеља на сукоб угрожава егзистенцију детета и оба родитеља, док држава профитира.

У Србији нема социјалне правде, а борба против сиромаштва и право на рад и зараду морају бити заједнички приоритет владе, институција и целокупног друштва. Социјална правда у својој суштини подразумева да сви људи имају услове да живе достојанствено, да сви имају једнака права. Социјална правда предуслов је успостављања економски просперитетног друштва у којем ће користи имати сви, а не само поједине групе.

Горан Бујић

ИЗВОР: СКК

 

1 reply »

  1. То је за сада у Србији мисаона именица,никада није ни било нити ће бити једнакости јер партократија разара и дели људе на привилеговане и непривилеговане то је једноставно тако од 1945 године до данас и ту се ништа не мења,нити се има снаге за то.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s