АКТУЕЛНО

МИЛИВОЈ МРДАКОВИЋ: Слободом избора на тоталитаризам вакцинама


Присилна вакцинација је увелико на снази, а у прилог тој чињеници говори застрашивање родитеља, такозвани вакцинални терор. Невакцинисаној деци се онемогућава упис у вртић, а касније у школу.

 

Последњи немили догађај десио се у Новом Саду, у предшколској установи „Радосно детињство“,  обавештењем да ће се проверити вакцинални статус увидом у здравствени картон. Опструкцији родитељског права на одлуку о вакцинисању или невакцинисању сопственог детета, укључио се Центар за социјални рад, који је аминовао неиздавање потврде здравој, невакцинисаној деци. Поставља се питање, да ли је само вакцинисано дете, здраво дете?

На ову тему разговарала сам са господином Миливојем Мрдаковићем, испред  удружења „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“, дипломираним информатичарем, мастером економије и чланом Менсе. Удружење грађана регистровано је у Агенцији за привредне регистре, а чланови су истакнути лекари и адвокати.

*Господине Мрдаковићу, да ли је на делу прогон невакцинисане деце и присила, која се може поистоветити са фашизмом?

– Чињеница је да се из године у годину све више ускраћују људска права. „Знак за почетак убрзања“ губитка грађанских права отпочео је тзв. Патриотским актом (2001), законом који је донет после 11. септембра и рушења кула близнакиња у Њујорку. Тада су грађани САД прихватили да мењају приватност за привидну сигурност. Тај талас је до нас дошао и отпочело се са чиповањем личних карата без права на избор (а самим тим) и ускраћивањем приватности. Наставило се игнорисањем права родитеља на васпитање и развој деце у складу са њиховим верским и моралним погледом на свет. Покушало се увођењем тзв. Свеобухватног сексуалног образовања (Comprehensive Sexual Education), и то смо на срећу привремено успели да зауставимо. Све су озбиљније претње одузимањем деце од биолошких родитеља. У најави је „Закон о трансплантацији“, који ће све грађане ставити у позицију донатора органа. Наравно, без њихове сагласности, односно где ће сви који не желе да буду донатори органа бити присиљени да на адекватном формулару дају изјаву у општини, или суду, а коју ће „чувати“ Министарство унутрашњих послова. Дакле, одговор је – да, можемо рећи да смо дубоко закорачили у тоталитаризам који од нас, слободних људи прави робове чије тело и деца припадају држави. Фашизам је променио лице, али не и суштину, а то је КОНТРОЛА. Оно што додатно одузима наду у светлу будућност је да се ради о глобалном процесу.

*Скупштина Србије је 2016-те донела Закон о заштити становништва од заразних болести. Удружење коме припадате је подносило Иницијативу Уставном суду Републике Србије за оцену уставности закона. Одговор је био негативан. Какав је Ваш став по том питању?

– Јасно је да је усвајањем актуелног „Закона о заштити становништва од заразних болести“ прекршено неколико старијих (и са Уставом усклађенијих) закона као што је Закон о правима пацијената. Прекршен је Устав Републике Србије иако имамо неразумну одлуку дела Уставног суда, тачније Првог великог већа, које је одбацило Иницијативу за оцену уставности. Проф. др Бранислав Ристивојевић је у свом стручном раду дао најправилнију, критичку оцену пресуде Уставног суда. Чињеница да није била отворена расправа УС-а, да се ради само о одлуци Првог великог већа, уместо целокупног УС-а, нама говори о томе да је највероватније постојала мрачна позадина ове невероватне одлуке. Како др Ристивојевић[1] каже: „Вероватно се председница УС-а бојала да неће моћи да задобије подршку свих петнаест судија, и да одлука може да буде другачија. Не знам ко је утицао на њу да направи овакав корак, могу само да спекулишем.“ Не ради се само о члану 25.[2] Устава Републике Србије, већ и о вишеструкој повреди повреди члана 194. у ставовима 3[3] и 6[4]. Дозволите да образложим то цитатом из Универзалне декларације о биоетици и људским правима која у члану 2, ставу један и два каже: “Људско достојанство, људска права и темељне слободе морају се поштовати у потпуности.  Интереси и добробит појединца имају предност над самим интересом науке или друштва“.

Члан 5.исте Декларације додаје: „Захват који се односи на здравље може се извршити само након што је лице на које се захват односи о њему информисано и дало слободан пристанак на њега. Том се лицу претходно дају одговарајуће информације о сврси и природи захвата као и његовим последицама и ризицима. То лице може слободно и у било које време повући свој пристанак“.

Јасно је да имамо на делу противзаконито деловање партотехнократски окупљене медицинске параелите која одступајући од моралних норми, кршећи начела лекарске етике и Хипократове заклетве излаже нашу децу (по њиховој процени –„исплативим“) ризицима за које у огромном проценту нису добили сагласност родитеља. По нашем истраживању[5] преко 90% родитеља жели да има право да одлучи о примени било које медицинске мере над својим дететом, посебно над вакцином која представља инвазивну медицинску меру, упркос наменски исхитреној промени дефиниције од стране Одбора за здравље Републике Србије. Напоменимо, та медицинска мера се спроводи над здравим, а не болесним дететом.

*Ко омогућава кршење закона, увидом школе у здравствене дечије картоне и на основу података из истих, врши јавну прозивку?

– Цео систем су засновали на страху који шире кроз средства информисања која исти и контролишу, док оптужују забринуте родитеље за ширење панике методом замене теза. Дисциплиновање непослушних родитеља који имају негативан став према вакцинацији се за сада кажњава ускраћивањем присуства деци у  вртићима, стигматизацијом, и понеком немалом новчаном казном. Увелико се прети проглашавањем родитеља за немарне и одузимањем деце. Рекло би се да се враћа својеврстан данак у крви. Чињеница је да инструкције које су обданишта добила од Министарства здравља укључују неиздавање било каквих писаних докумената. То сведочи о свести медицинске параелите да чине кривична дела и о томе не желе да имају никакав писани траг.

Здравствени (и вакцинални) картон је лични податак и подлеже заштити приватности по Закону о правима пацијената. На жалост „струка“ крши закон и противзаконито уступа наше здравствене податке, по наредби, плашећи се губитка посла или привилегија. Запослени у вртићима, будући да плату такође примају из буџета, у страху су за своје и онако скромне приходе. Једном речју – завладала је атмосфера страха.

*Стиче се утисак, да је платформа вакциналног терора, пре свега политичка, затим правно-економска, а на последњем месту медицинска. Реците ми, да ли је оваква поставка тачна и ако јесте зашто?

– Чињеница да проваксери више не излазе на дуеле или полемике говори да су чак и родитељи својом информисаношћу успели да разбију њихове научене флоскуле о „једном од највећих научних достигнућа“ или „методи која је спасла пола милијарде живота“. Када сам у једној емисији[6] упитао др Радовановића за референцу за тај податак одговорио је уместо информације о референци: „Знате шта…ако сумњамо…То је објављено у најугледнијим светским часописима, иза тога стоји Светска здравствена организација…“. Овакво објашњење је можда могло да прође пре тридесет и више година. У дигиталној ери, када су информације доступне, када постоје родитељи који говоре енглески и којима су познате методологије научних истраживања – то не пије воду. Дајте да видимо ко су спонзори истраживања, која методологија је кориштена, какве су тезе, каква анализа података и сл. Дакле, апсолутно сте у праву да је питање вакцинације, по мом мишљењу пре свега политичко и правно, па тек на крају медицинско. Многи спочитавају родитељима да не верују струци и да нису компетентни да разговарају о томе. Чим је неко родитељ, он је преузео одговорност за своју породицу и децу и наравно да има право да пита, право да добије одговоре „струке“ и на крају да донесе информисану одлуку. Ако се не изборимо за повратак права доношења одлука, поставља се низ логичних питања: „Зашто би се то односило само на вакцине? Зашто економисти (стручњаци) не би одлучивали о финансијама породице? Зашто држава не би одлучивала ко ће, где и колико да се школује? Или зашто држава не би преузела и проводаџисање?“

*На који начин родитељи могу да заштите своје дете од наметнуте присиле, а самим тим и своје право да одлучују, дакле да вакцинација буде избор. Ко их штити, тј. коме да се обрате?

Родитељ треба да схвати да је дете његово, а не државно. Да има Богом дато право и обавезу да васпитава и чува децу коју је добио на дар од Бога. (То не спречава оне који су децу добили „путем Дарвина“ да вакцинишу своју децу). Да се организују, да буду солидарни и врше притисак на институције система свим законским средствима, како би се временом сви антипородични закони који уништавају традиционалну породицу – укинули. На срећу, долази до освешћивања људи, а тиме и правника пре свега, који су спремни да помогну својим познавањем закона да се традиционално родитељство у Србији заштити у највећој могућој мери.

*Зашто се у Србији толико инсистира на вакцинацији ММР вакцином, а знамо да је најмоћнија на свету медицинска установа за испитивање хране и лекова – ФДА, признала да поменута вакцина изазива аутизам?

– Документ о коме говорите се кратко време налазио на сајту ФДА. Ради се о упутству за употребу Tripedia вакцине (Diphtheria and Tetanus Toxoids and Acellular Pertussis Vaccine Adsorbed (DTaP)) где се на страници 11. у нуспојавама  набраја и аутизам. Међутим, документ је убрзо повучен, али је ипак доступан захваљујући активистима који су успели да га сачувају пре брисања. Можете се и сами уверити.

Чињеницу о томе да су вакцине опасне потврђује и тзв. Вакцинални фонд у САД, који функционише на основу одлука тзв. Вакциналног суда који је на име одштета од вакцина родитељима оштећене деце до сада доделио преко 3,5 милијарди долара одштете. Ако су вакцине безбедне и ефикасне, коме су они исплатили толики новац и зашто?

*Гостујући у емисији „У фокусу“ на телевизији Пинк са др Јованом Стојковић, аргументовано сте изнели податке о садржини и штетности ММР вакцине, као и о њеној повезаности са аутизмом и многим аутоимуним болестима. Који је састав ММР вакцине и зашто родитељима исти није јавно доступан?

– Потпуни састав вакцина нама (ни лекарима) није доступан. Закон о лековима и медицинским средствима (чл.49[7]) одбацује могућност да ми уопште сазнамо састав вакцина у целости будући да се сва пратећа документација медицинског средства (и вакцине) третира као „службена тајна“, па и састав. Ту долазимо до парадокса. Лекари не знају састав вакцине (тачније, знају само доступне информације које им је доставио произвођач), али зато често чујемо како су оне „проверене“ и „безбедне“. Уз додатак „ни један лек није 100% безбедан“…Е сада, родитељ коме његово дете није статистичка ставка, оправдано се забрине (па и препадне) и ако је иоле одговоран и образован, захтеваће одговоре на своја питања. У прилог томе говоре чињенице потврђене бројним истраживањима да су „вакцинални скептици“ најчешће високообразовани људи, са високим степеном интелигенције.

*Налазите се на списку „антивакцинаша“ против којих је подигнута оптужница. Шта можемо даље очекивати, како ће се ситуација одвијати?

– Најпре, не могу да прихватим тај пежоративни назив за себе, пре свега зато што он није истинит. Никада нисам наступао са тих позиција. Могао бих се назвати „прочојсером“, односно особом која се бори за право избора и доношења информисане одлуке. Никада и нигде нисам рекао: „Немојте да се вакцинишете“. У исто време спреман сам да браним право свих чији избор је вакцинација. У томе сам потпуно искрен. И као човек и као хришћанин. Цитираћу Франсоа Волтера, будући да те речи врло сликовито показују и мој став: „Не слажем се ни са једном речју коју си изговорио, али ћу до смрти бранити твоје право да кажеш то што мислиш.“

Што се тиче „оптужнице“, о њој знам само из средстава јавног информисања. Тачније из таблоидних издања која су се укључила у хајку и прогон неистомишљеника, односно по наруџби. Оно за шта сам сазнао је да је наводно поднета кривична пријава од неформалне групе НН лица. У тим случајевима јавни тужилац треба да процени да ли у пријави постоје елементи кривичног дела и ако постоје, да подигне оптужницу. Наравно да негирам било какво кривично дело, а камоли узбуњивање или изазивање панике, јер је то једноставно није истина. Јасно је ко изазива панику претњама о будућим хиљадама мртвих од сезонске, дечије болести, малих  богиња, која на жалост може да има и смртне последице. Управо као и вакцине. Послужићу се информацијама др Алвина Моса (Dr. Alvin H. Moss) који у свом сведочењу пред комитетом сената Западне Вирџиније изнео податак да је од малих богиња у САД од 2003. године „до данас“, умрло две особе. За исто време од компликација после примљене вакцине је умрло 127 особа, по VAERS-у, Систему за бележење нежељених ефеката вакцинације. Да ли је и један педијатар рекао било ком родитељу да дете може да му умре, као последица вакцинације? Безброј пута смо чули супротно. Мој је став: Где год постоји ризик – мора да  постоји избор.

*Објасните, зашто се невакцинисано дете сматра опасним по околину, ако борави у друштву вакцинисане деце. Да ли се у тој чињеници крије сва апсурдност обавезне вакцинације?

– Тај мисаони конструкт нема никакву логичку заснованост. Рекао бих да ни они који га промовишу немају појма шта причају. То је обичан нонсенс. Послужићу се реченичким обрасцем великог Матије Бећковића: „Ако нешто немам (здрав сам), како могу да ти дам (да те заразим)? А ако си заштићен (вакцинисан), зашто ме се плашиш (како можеш да се разболиш)?“

*Која је Ваша порука испред Удружења грађана „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“, осим тога да деца нису власништво државе?

– Позивамо све грађане, и оне који су за вакцинацију да нас подрже у остваривању наших права, права на слободан избор и информисану одлуку. Сутра ће можда њихова права бити угрожена и њима ће бити потребна наша подршка. Порука онима који деле наше ставове, је да се не плаше. Овоземаљски живот, трајао макар и сто година је прекратак за такав луксуз. Наша дела и сведочења ће остати иза нас као сведочанство нашег боравка на земљи. Што би бесмртни Његош рекао: „Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити“.

Моја лична порука је: „Једном ћемо сви пред лице Божије. Какав ћемо одговор дати када нас Он пита о томе шта смо и како радили? Мислите о томе.“

ТРИБИНЕ

*Удружење је организовало низ трибина. Какви су одзиви и да ли наилазите на опструкције?

– Одзив је све већи, али и опструкције су учестале и постају невероватно агресивне у последње време, ваљда из немоћи да у оквиру цивилизацијских норми понашања постигну резултат. Доза вулгарности и колоквијални речник од стране наших „тужилаца“, псовке, претње навијачима и бомбама су постале учестале. О томе нас извештава великих број наших присталица који прате „рад“ присталица група за исмевање, које су подржане (желимо да верујемо само) од неких чланова Одбора за здравство РС, а не одстране целог одбора.

Имали смо случај пре неколико дана, уочи трибине у Новом Саду, да је организована група проваксера која није законски регистрована, извршила „напад“ на електронске сандучиће институција које је требало да нам пруже (комерцијално) гостопримство, за одржавање трибине.

Извесни појединац је поднео кривичну пријаву за изазивање панике и нереда. Наравно, видевши наше аргументе, тужилац је правилно разумео да нема елемената кривичног дела, и трибина је мирно и успешно завршена, без иједног инцидента. Једини проблем који је постојао је – мала сала. Четрдесетак људи који су желели, нису могли да уђу у салу због ограниченог капацитета. Једноставно, била је препуна заинтересованих.

Наши опоненти су престали да се одазивају на дебате (недостатак одговора на наше чврсте аргументе, ваљда), а у последње време покушавају да нас спрече игнорисањем у медијима, разним притисцима, претњама, застрашивањем. Ми им и даље не желимо никакво зло, напротив. Ми се старамо за сопствену децу. Ја лично се Богу молим и за њих.

————

УПУТНИЦЕ:

[1] Трибина „Обавезна вакцинација: За или против“ у Новом Саду, 19.2.2018. (1:34:00-1:35:00)

https://www.youtube.com/watch?v=37XazWr6qzA&feature=youtu.be
[2] Члан 25.- Неповредивост физичког и психичког интегритета

„Физички и психички интегритет је неповредив. Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка.“
[3] Члан 194. – Хијерархија домаћих и међународних општих правних аката

Став 3: „Сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом.“
[4] Члан 194. – Хијерархија домаћих и међународних општих правних аката

Став 6: „Закони и други општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права.“
[5] УГ „Иницијтива за необавезну вакцинацију“ је крајем 2017. Спровела истраживање за сопствене потребе. Комплетно истраживање се налази на хиперлинку (број 90%)
[6] Dobro jutro – Snezana i Sarapa – RADOVANOVIC,JANKOVIC,MRDAKOVIC 1.deo 10.08.2017. (1:15-1:40)

https://www.youtube.com/watch?v=TX_olimTalo
[7] Закон о лековима и медицинским средствима

Власништво и чување документације за лек

Члан 49. Ст.1 “Приложена документација уз захтев за издавање дозволе за лек власништво је предлагача и представља службену тајну.”

ИЗВОР: СРБИН.инфо

***

ПОВЕЗАНО:
*НОВИ САД: И поред проблема одржана ТРИБИНА „Обавезна вакцинација * ЗА и ПРОТИВ“ (видео)

—————

22.02.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Ситуација у Америци и Канади у односу на Србију није иста.
    Иако је вакцинација тамо обавезна за упис у школу и није баш тако. Ипак постоји изузеће јер је свака прислила, а требала би да буде и у Србији, противуставна. Они свој Устав поштују. Дакле дете тамо може да похађа школу.
    Осим тога, тамо је кућно школовање легално и изводљиво и могуће је касније наставити школовање у средњој школи или на колеџу, па коме се шта не свиђа,има и тај избор, што је у Србији само на папиру легално, али на крају се своди да деца морају да буду уписана у школу и полажу испите у школи, ако им се тако нешто одобри. Значи ништа од тога.
    Тамо у Америци и Канади имају и приватне школе, скупље и јефтиније, а у Србији је ценовник за богате и не само то, него и прате програм министарства просвете, уопште нису независни, само имају мањи број ђака.
    Тако да у Србији нема избора.

    Свиђа ми се

  2. U USA je vakc. teror takodje politicko pitanje koje je reseno na nivou svakog state-a; treba otvoriti link http://healthcare.findlaw.com/patient-rights/vaccine-exemption-laws-by-state.html i videti po tabeli kako u kojem state-u se moze ostvariti pravo na izuzece od vakcine, da li lekarsko, da li prigovor savesti ili religiozno… daklem, otvoriti link, pa ici na svaki state pojedinacno i iscitati zakon i izuzece koje vazi – u principu je to 1 kljucna recenica koja kaze da zbog savesti odbijam da vakcinisem dete i ta izjava je dovoljna skoli da dete ne izbacuje, da ga primi, a informaciju cuva za slucaj epidemije kada bi dete bilo udaljeno iz skole za vreme trajanja epidemije

    eto, pa ako moze da pomogne, iz 1. ruke 1 roditelja kome nije ispan mozak

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.