АКТУЕЛНО

Радисав Т. Ристић: ЛАЖИ МИЛАНА КУЧАНА 1991.године


Милан Кучан и Јанез Јанша

О догађајима у Словенији током 1991. године, руководство те републике је домаћој и страној јавности пласирало информације које нису садржале ни зрно истине о правом стању ствари. На челу људи који су свет засипали лажним вестима био је Милан Кучан. Његове бескруполозне лажи, с обзиром да није било правих демантија, прерастале су у очима светског јавног мнења у истине, тако да је сва кривица за ратно стање у Словенији и невине жртве цивила и војника, приписивана припадницима ЈНА.

Неке своје лажи, изречене у то време, Кучан је, касније, кроз више интервјуа и изјава даваних разним медијима признавао да је износио неистине, што је, вероватно, последица заборавности – или гриже савести због лажи које је својевремено јавно износио у јавност. Тако, на пример, у интервјуу Радију “Слободна Европа” од 27. фебруара 2008. године, он отворено каже да је непосредно по поласку дела војске из гарнизона у Врхници, на путу према граничној линији, телефоном назвао председника Владе СФРЈ Анту Марковића и упозорио га да може доћи до сукоба војске и словеначке Територијалне одбране, што представља непосредну опасност за могуће крвопролиће.

И мада је непосредно после тог телефонског разговора тврдио како има подршку савезних органа, дакле и самог председника Анте Марковића, Кучан признаје да тада није говорио истину, односно да није имао подршку савезног премијера. С тим у вези он дословно каже како му је Анте Марковић одговорио следећим речима: “Ви сте то изазвали”! Тачно је, дакле, једино да је Кучан обавио разговор са председником Владе СФРЈ, очекујући да ће овај, због лоших односа са Вељком Кадијевићем, савезним секретаром за народну одбрану, осудити ЈНА и тиме дати легитимитет планираним борбеним дејствима паравојних јединица Словеније против војника који су пошли на извршење мирнодопског задатка. Превидео је Кучан, изгледа, да је управо Анте Марковић, као председник Савезног извршног већа, био један од потписника, односно наредбодаваца, да војска крене на извршење поменутог задатка.

И многе друге приче које су словеначки политичари, са Кучаном и Јелком Кацином на челу, лансирали о наводној агресији ЈНА на “мирољубиву” Словенију, такође су касније у више наврата демантоване.

Милан Кучан, на пример, као један од главних аутора лажи које су свакодневно лансиране из дежеле, деценије и по после тих догађаја, признаје да је, поред осталог, говорио неистину када је тврдио да је ЈНА на Словенију кренула тенковима, мада у саставу војне колоне није било ниједног јединог тенка. Он је тада чак и у телефонском разговору са генералом Андријом Рашетом, замеником команданта Загребачке армијске области, тврдио како су тенкови закрчили путеве Словеније. Када га је генерал Рашета, уз подсмех, упитао имају ли оклоп и гусенице војна возила за која тврди да су тенкови, Кучан је одговорио да то није важно већ да је важно да је за све недаће крива ЈНА. А када се Кучану предоче неистине о којима је говорио он једноставно и немушто одговара: “Али, мислим речи су речи. Ја томе не придајем никакву важност”.

Кучан, Изетбеговић, Туђман, Милошевић, Глигоров и Булатовић, САМИТ 1991.

Кучан – инспиратор оружаног сукоба у Словенији

Милан Кучан је покушавао да неистинама прикрије све што у јавности не би ишло у прилог потезима које је дежела повлачила, а који су водили у крвопролиће. После одлуке Савезног извршног већа, донетој на седници 25. јуна 1991. године, “О непосредном обезбеђивању извршења савезних прописа о прелажењу државне границе на територији Словеније”, тај задатак преузело је на себе око 1.900 припадника ЈНА и савезне полиције. Кучан је, међутим, број војника који су кренули према граничним прелазима, покушао пред лицем домаће и светске јавности да удесетостручи. Он је тврдио да генерал Кадијевић и министар унутрашњих послова Петар Грачанин одлуку Савезног извршног већа нису схватили у духу у коме је донесена. “Кадијевић и Грачанин”, према речима Кучана, “нису ангажовали само граничне јединице, већ све што је Армија овде у Словенији имала, и то не само у Словенији, него и оне војарне које су биле на тлу Хрватске, то јест оне које су близу Словеније – конкретно из Загреба, Вараждина и Јастребарског код Карловца.
И то више није била одбрана границе већ права војна интервенција, која је онда прерасла у прави рат.” Да је ЈНА ангажовала све јединице које је “имала у Словењи” и оне из Загреба, Вараждина и Јастребарског, како тврди Кучан, била би то армада од неколико десетина хиљада војника, а не мирољубиви састав који је бројао мање од 2.000 припадника ЈНА и снага полиције. Кучан је, у ствари, игром речи, по неколико десетина војника из поменутих гарнизона са подручја Хрватске, приказивао као јединице ранга бригада и дивизија.

Да је Кучан био стварни инспиратор оружаног сукоба у Словенији и кривац за мучка убиства близу педесет ни кривих ни дужних старешина и војника, потврђјује и податак да је непосредно по покрету првих јединица из Врхнике, сазвао у пола ноћи хитну седницу Председништва Словеније на којој је донета одлука “да се агресији треба одупрети”. А одлуку је, у ствари, донео лично Кучан – без гласања и одлучивања осталих учесника седнице. После образложења министра одбране Јанеза Јанше о тренутној ситуацији, у време када ниједан једини метак није испаљен, требало је да уследи изјашњавање чланова Председништва о мерама које треба предузети. Међу члановима Председништва је настао мук. Нико није имао храбрости да предложи било какав облик оружане акције. Непријатну ћутњу, због које је почео да се нервира, Кучан је прекинуо речима: “Дакле, на чему смо? Значи прихватамо да се бранимо и оружјем”.
Ћутање, односно, неизјашњавање чланова Председништва Кучан је протумачио као једногласно прихватање да се Словенија лати оружја. Без речи је напустио седницу и отишао у студио ТВ Љубљане где се обратио народу Словеније, наглашавајући да је Председништво “донело одлуку” о ступању Словеније у рат против регуларне војске још увек постојеће државе СФРЈ.
Злочини почињени после тога у Словенији падају неопозиво на душу Милана Кучана.

Међународни суд у Хагу, формиран за суђење ратним злочинима почињеним у Руанди и Југославији, превидео је, изгледа, злочине почињене у Словенији под диригентском палицом Милана Кучана. Тужиоци тог суда су, познато је, превидели и затирање Срба које су у Хрватској и Босни и Херцеговини иницирали Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић. Нису, међутим, превидели и многе непостојеће злочине које су, наводно, починили Срби током верско-грађанског рата на просторима бивше СФРЈ. Легитимна одбрана земље проглашена је од дела Међународне заједнице злочинством, а људе који су руководили јединицама злочинцима.

Војна Служба за информисање није могла лажима сецесиониста које су пласирали свету да супротстави истину о улози ЈНА у току разбуктавања грађанског рата у Југославији. Јер, осим немуштих и испразних саопштења и повремених сувопарних агенцијских информација емитованих преко Танјуга, није имала одрешене руке да презентира материјале путем којих би успешно парирала лажима које су долазиле из Словеније и Хрватске. Многе од тих лажи било је веома лако разобличити, али, готово по правилу, испред тога се испречио неко из војног врха који је успео да то осујети. Милан Кучан, председник Председништва Словеније, на пример, почетком јула 1991. године упутио је писмо Председништву СФРЈ у коме наводи да су војници словеначке националности који се налазе у ЈНА на одслужењу војног рока, изложени сталној моралној и физичкој пресији и да живе у немогућим условима – практично да имају статус заробљеника.

“С обзиром на извршену агресију ЈНА на Републику Словенију”, изјављује Кучан, “само по себи поставља се питање: нису ли сви регрути из Словеније, који су на служењу војног рока у ЈНА, ратни заробљеници? Поставља се такође питање, какве су моралне и правне и моралне основе да их се тера у оружане акције против Републике Словеније…?”

Војници Словенци јавно демантују Кучана

Ова је изјава 8. и 9. јула 1991.године објављена у готово свим домаћим и многим страним гласилима. Представник Службе за информисање, одмах по објављивању ове Кучанове лажи, кренуо је са мобилном телевизијском екипом у Саобраћајни центар у Краљеву где се, у касарни у Рибници, за возаче војних моторних возила обучавао и један број младића из разних места Словеније. Циљ је био да се кроз разговоре са њима, њиховим друговима из других република и старешинама, припреми прилог о војницима Словенцима и одмах, за домаћу и светску јавност, емитује објективан прилог о њиховом статусу у ЈНА који се, иначе, ни по чему није разликовао у односу на војнике из других република.

У Краљеву се отворено разговарало са десетак војника из Словеније. Сви до једног су са осмехом саслушали изјаву Милана Кучана и у микрофон, пред камером, демантовали његове лажи. Тврдили су, најискреније, да од доласка на одслужење војног рока, до дана када је вођен овај разговор, није било никаквих промена у третману војника Словенаца, како од старешина, тако и од осталих војника у јединици. Могло би се чак рећи, изјавили су неки од њих, да се старешине према њима односе нешто блаже и толерантније после немилих догађаја у Словенији.
То су, поред осталих, јасно и гласно, у микрофон, потврдили војници: Јоже Стројниц из Новог Места, Роман Космач из Жирија, Ренато Брачич из Птуја, Грегор Винтар из Новог Места, Матјаж Напаст из Марибора, Матјаж Мрак из Љубљане, Боштјан Кек из Требња и Драго Тривич из Комендра. Разговарало се, наравно, и са командантом јединице, пуковником Ђурђем Миленковићем, њиховим непосрдним старешинама и друговима из Хрватске, Србије, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Косова и Метохије.

Уз то, мобилна екипа је имала срећу да се на пријавници касарне у Краљеву сретне са Бертом и Иваном Напаст из Марибора, оцем и мајком војника Матјажа Напаста, с којима је такође, пре тога, обављен разговор. Забринути за судбину сина, пуни зебње, потегли су далек пут од Марибора до Краљева како би се лично уверили у оправданост стравичних прича које су кружиле Словенијом о малтретирању младих Словенаца у ЈНА.

“Истински смо се уплашили и са зебњом у срцу кренули у Србију”, прича Берта Напаст. “Говорили су нам да ће нас Срби ухапсити одмах када угледају словеначку регистрацију на колима, подвргнути разним малтретирањима и да нам неће дозволити да дођемо до Краљева и успоставимо контакт са сином. Морам рећи да нас нико на путу до Краљева није зауставио, нико нас није мрко погледао. Срећна сам што видим да је са Матјажом и осталим његовим друговима из Словеније све у најбољем реду.”

“Ја”, укључио се у разговор и отац Иван, “нисам много вере полагао у све што се о ЈНА и нашој деци прича у Словенији. Пре овога сам два пута долазио у посети сину – приликом давања свечане обавезе и после неколико месеци. Знам да је тада било све у најбољем реду, знам да су нас људи, Срби, и старешине нашег сина, изванредно примили. Моје сумње у тачност пропаганде која се у Словенији данас води према ЈНА, чији сам и ја војник својевремено био, у целини су потврђене захваљујући данашњој посети сину и његовим друговима и старешинама”.

Совенија, ЈНА 1991., фото ВРЕМЕ

Медијски кикс војног врха ЈНА

Прилог из Краљева екипа је истог дана припремила, а сагласност за његово емитовање дали су начелник Политичке управе генерал Душан Жунић и његов заменик, пуковник Милан Гверо. Предвиђено је да краћа верзија буде емитована исто вече у ударном, другом, ТВ дневнику, а да се шира петнаестоминутна репортажа, у оквиру емисије “Дозвилите да се обратимо”, емитује у мрежи ЈРТ.
Када је све било готово и завршене све припреме за емитовање прилога о војницима Словенцима у ЈНА, на сцену је ступио Кабинет савезног секретара за народну одбрану. Наређено је да се припремљени прилози и остали снимљени материјал у Саобраћајном центру у Краљеву “бункеришу” и одустане од емитовања, с образложењем да “Словенци не заслужују толику пажњу, нити армија има потребе да се пред било ким правда за очигледне лажи”. Није, међутим, објашњено како се те лажи рефлектују на јавно мњење ако их нико не демантује истином.

Изјаве, сличне онима које су дали млади Словенци у Краљеву, чуле су се и од неколицине војника Словенаца који су били на одслужењу војног рока у Сенти. Мада су били забринути, помало чак и уплашени развојем догађаја у Словенији, и они су, попут њихових другова у Краљеву, одлучно демантовали да се на њих, на било који начин, гледа са подозрењем у јединици. О односима у јединици, друговању са војницима из готово свих крајева земље и родитељском односу старешина говорили су војници Радо Куховар из Домжала, Роберт Херга из Марибора, Боштјан Нагоде из Логатеца, разводник Карло Санди из Љубљане и њихов командир, такође Словенац, водник Матија Јанц. Да се од првог дана доласка на одслужење војног рока ништа није променило у односима старешина и осталих војника према младим Словенцима, поред команданта јединице – потпуковника Јосипа Стричевића, потврдили су и војници: Божидар Осивник из Копривнице, Хрвоје Хошњак из Пуле, Енвер Тукић из Добоја, Ивица Штампар из Коренице, Тихомир Коцић из Ниша…

Материјали, тонски снимљени у Краљеву и Сенти, налазе се и данас у Војнофилмском центру “Застава-филм”. Подсећања ради на време бескруполозних лажи, које нису на време и на прави начин демантоване, требало би, из најмање два разлога, нека од телевизијских кућа у Србији бар данас да их емитује.
Прво, да се на прави начин раскринкају некадашње некажњене лажи Милана Кучана и, друго, да се и овим путем види какве је све киксеве правио војни врх у погледу информативно-пропагандних делатности, које су, нема сумње, у то време биле убојитије од сваког оружја.
Није, свакако, за одбацивање ни предлог да се наведени материјали понуде и телевизијским кућама у Словенији, које би, уз одговарајућу режијску реализацију, могли да коментаришу и потврде, или негирају, изјаве младих Словенаца, које су, као војници ЈНА, давали својевремено у Сенти и Краљеву.

Аутор: пуковник Радисав Т.Ристић

 

***

ПОВЕЗАНО:

*ЗАШТО СЕ ЋУТИ О СЛОВЕНАЧКИМ ЗЛОЧИНИМА ИЗ 1991?

*Крвави злочини Словеначких територијалаца: Убиство потпоручника Александра Милошевића

*НЕ СМЕМО ДА ЗАБОРАВИМО: Злочин у Холмецу је брутално убиство тројице војника Југословенске народне армије, на Видовдан 28. јуна 1991. године, од стране словеначке територијалне одбране

*Брдо код Крања: ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА ВЛАДА СРБИЈЕ И СЛОВЕНИЈЕ (видео)

—————

24.2.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

6 replies »

  1. @Нахрани куче
    цела идеја југословенства састојала се у томе: да католици контролишу Србе, јер су се превише раширили. Нисмо ми „ослободили“ Словенију и Хрватску, него смо насилно венчани, и то 2 пута – даље већ знате ..

    Свиђа ми се

  2. Југословенску армију водили су „људи“којима се није смјело дати ни три овце да чувају.Да је ту било правих генерала олош у цијелој земљи као што је Кучан,Туђман,Алијја и њихова братија би био збрисан са лица земље у име народа и спасења државе.ЈНА је била гомила којом су владали и вршљали страни западни агенти све док је нијесу развластили и развалили.Њено рарвлашћивање и разваљивање имали смо прилику видјети као бруку и срамоту којој нема примјера.Довољно је било видјети како су сироти војници прошли у Сарајеву и Тузли.Смрдљиви „генерал „Кукањац је дозволио да га Алија превари и у засједу уведе његове јадне војнике без могућности да се бране.Да не говоримо оТузланском корпусу и дављењу војника пред очима свјетске јавности у Сплиту.Овдје се спомиње Хашки трибинал у улози суда.Хашки трибунал је институција психолошког рата против Срба и ми је само тако можемо послије свега што нам је урадила,окарактерисати.Уадатак сваке армије је фа брани и одбрани народ и државу.Та армија то није урадила нити је у руководству имала људе који су то жељели да ураде.

    Liked by 1 person

  3. Ја никако не разумем ЈНА – да није спровела мере за заштиту војске, својих службеника и њихових фамилија, касарни и имовине? Како је то ловачки клуб победио 4-ту армију Европе? Како се ген.Перишић извукао из Задра без губитака, како је ген.Младић разговарао са побуњеницима, како ген.Лисица?

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.