АКТУЕЛНО

Миладин Шеварлић, посланик и професор Пољопривредног факултета: И сељаци су дигли руке од себе


Иако је село исходиште целокупног развоја људске цивилизације, где је и рођена већина људи у већини земаља света, оно је свуда предмет експлоатације у функцији развоја градова и увек у другом плану у односу на њих. Овај глобални тренд код нас је још израженији него у уређеним и развијеним земљама, а последњих година, како у разговору за „Београдски глас“ каже Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у пензији и нестраначки посланик у Скупштини Србије, драстично се смањују средства из државног буџета намењена селу и аграру.

*Колики је удео аграрног буџета у укупном овогодишњем буџету и како то изгледа у поређењу са, рецимо, Европском унијом?

Наш аграрни буџет је највише омаловажавајући део државног буџета Србије. Ми заправо и немамо прави аграрни буџет јер последњих пет година уместо ставке у буџету намењене за подстицаје и субвенције аграру, што заправо и јесте аграрни буџет, имамо ставку средства за Министарство пољопривреде. Она износе само 4,46 одсто укупних пореских прихода, али сада служе за све трошкове Министарства пољопривреде, укључујући и плате свих запослених у њему, од министра до спремачице. Ни у једној другој држави на свету аграрни буџет није укупан буџет министарства пољопривреде, али овде су направили игру речи да би могли да правдају смањење давања аграру, тако да је српски сељак доживео праву буџетску еутаназију. Раније се пет одсто буџета односило само на подстицаје и субвенције и зато су пољопривредници у 2018. години реално закинути за 15,1 милијарду динара. Таквим начином дефинисања аграрног буџета сељаци су, према мојој рачуници, од 2013. године закинути за око 76 милијарди динара или за два и по годишња аграрна буџета.
Иначе, овогодишњи буџет Министарства пољопривреде износи 44,1 милијарду динара, што је за 5,32 милијарде мање од пет одсто укупних пореских прихода у државној каси, док Европска унија за пољопривреду издваја близу половине свог буџета. Притом, свака чланица има и своја посебна средства за пољопривреднике.

*Како се нов начин дефинисања буџета одразио на подстицаје и субвенције у пољопривреди?

Одразио се тако да су они за само две године смањени 15 пута, што се није десило нигде у свету. Прво су 2015. године субвенције за биљну производњу смањене са 100 хектара на 20, односно пет пута. Следеће, 2016. године и за тих 20 хектара смо имали смањење са 12.000 динара на свега 4.000 динара по хектару или три пута мање. Не постоји пољопривреда у свету која би могла да издржи петнаестоструку буџетску еутаназију као што је наша.

*Како тумачите то багателисање аграра?

Тумачим га испуњавањем директиве Европске уније да се уништи ситни сељак јер је ЕУ извукла горко искуство из придруживања Бугарске и Румуније. За оне који не знају, Румунија је међу 28 чланица ЕУ држава са највећим бројем фарми, има их око 1,8 милиона. Толико фарми немају Италија и Француска заједно. Оне имају крупније поседе, а у Румунији је доминантан ситни сељачки сектор. ЕУ неће да дистрибуира средства из аграрних фондова на тако велики број фарми јер је то скупо за администрацију. Ми смо у периоду од 2002. до 2012. године, дакле између два пописа, смањили број породичних пољопривредних газдинстава за 150.000, са 778.000 на 628.000. Сигуран сам да ће тај број до следећег пописа, за четири године, бити смањен за још 250.000 и да ће Србија у ЕУ, ако уопште у њу уђе, ући са свега 150.000‒200.000 газдинстава.

Разговарала: Раденка Марковић

Цео текст читајте у штампаном издању.

ИЗВОР: beogradski-glas.rs

——————

25.2.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s