АКТУЕЛНО

НИЈЕ ГОТОВО: Београд спрема потез да спречи досад највећу пљачку Срба у Хрватској


Две су опције: директна примена Анекса Г који штити имовину Срба или потписивање билатералног споразума са Загребом. Србија би са случајем отимања приватног власништва вредног милијарде евра могла пред Уједињене нације и Европску унију.

© AFP 2018/ ATTILA KISBENEDEK

Након одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру да одбије тужбу српског предузећа „Младост турист“ против Хрватске за враћање имовине на Муртеру, коју је држава поклонила једној школи, у хрватским медијима појавили су се наслови да је то знак да „Србима не треба вратити предратну имовину“.

Међутим, заступник неколико српских, али и босанских предузећа у Стразбуру Зоран Ристић за Спутњик каже да ова одлука не значи да Србима неће бити враћене некретнине које је Хрватска експроприсала после рата, да је до погрешног тумачења одлуке довела изјава заступнице Хрватске, која је тенденциозна и нетачна.

„Одлука заправо значи да се повраћај привремено одлаже, што заправо иде наруку власницима српске имовине у Хрватској. Искористили смо право жалбе, а већ идуће недеље идем у Стразбур да бих је образложио. Тражићемо од Суда да забрани Сабору Хрватске доношење сета закона који би дискриминисали права Срба и њихову имовину дали другима“, каже Ристић.

Европски суд заправо је прихватио правно тумачење хрватских судова да Бечки споразум о сукцесији не даје појединцима и фирмама правни основ за повраћај, већ да ће он бити могућ само ако Србија и Хрватска потпишу билатерални споразум за спровођење Анкса Г.

Овај анекс је, од 2004. када је усвојен Бечки споразум, нека врста Светог писма за стотине хиљада Срба протераних из Хрватске, али и других грађана и правних субјеката из Србије који су оштећени, јер се у њему јасно каже да свима морају бити враћена права која су имали уочи рата, а сви уговори склопљени за време рата, под притисцима и претњама, морају бити проглашени ништавним.

Међутим, Хрватска решавање овог питања упорно одбија већ 14 година. Њено министарство правосуђа и државно тужилаштво су одмах по усвајању Бечког споразума, који су потписале све државе наследнице СФРЈ, дали инструкцију судовима да се Анекс Г не може директно примењивати, већ да је потребно да се потпише билатерални споразум између Србије и Хрватске за његово спровођење, подсећа посланик у Скупштини Србије и председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

„Србија и Словенија ипак су прихватиле предлог Хрватске да се потпише билатерални споразум. Три месеца касније, Влада Србије послала је нацрт билатералног споразума Загребу. У наредних пет година, Хрватска је одбијала да се изјасни о садржају нацрта, иако су и влада Мирка Цветковића и влада Ивице Дачића четири пута слале ургенције хрватској страни“, каже Линта.

Он додаје да је, као народни посланик у Скупштини Србије 2013. и 2014. године покушао да покрене ово питање, али да није наишао на разумевање. Влада Александра Вучића је 2014. године повукла Нацрт билатералног споразума за спровођење Анекса Г, уз објашњење да је више него јасно да Хрватска неће послати одговор.

Тако власници имовине нису добили оно што им припада, а Хрватска је купила време и ушла у ЕУ с проблемом гурнутим под тепих. Подсетимо, реч је о милијардама евра приватног и власништва правних субјеката, кућама, одмаралиштима, фабрикама, грађевинском и пољопривредном земљишту.

Адвокат Зоран Ристић каже да не може да се начуди чињеници да агент Србије у Стразбуру уопште није учествовао у случају „Младост туриста“, те да је невероватно да се питањем имовине, од које би наша држава имала велику корист, баве само приватне адвокатске канцеларије.

„Последња одлука Суда, иако нам иде наруку, плод је лошег политичког ангажмана, до правде смо одавно могли да стигнемо. Ако се овако настави, бићемо преведени жедни преко воде. Хрватски министар правосуђа Дражен Бошњаковић ускоро долази у Београд, надам се да ће наша страна покренути ово питање“, каже Ристић за Спутњик.

Трачак наде за све чија је имовина отета је недавна посета председника Вучића Хрватској и скори долазак хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић у Београд, обострано обећање да ће односи између две државе бити нормализовани.

Миодраг Линта сматра да је хитно потребно формирати мешовиту комисију или радну групу која би радила на имплементацији Анекса Г, његовој директној примени или потписивању билатералног споразума. С овим питањем треба упознати међународне организације, пре свега Уједињене нације, а Европску унију са чињеницом да Хрватска упорно 14 година одбија да имплементира важан део Бечког споразума о сукцесији, каже Линта.

„Иницираћу да председник Вучић и наша влада у наредном периоду, када почну конкретни разговори, а договорено је да се активирају постојеће међудржавне мешовите комисије и групе, отворе разговоре на највишем нивоу око Анекса Г, да се између две стране договори модалитет, односно начин како би се ствари покренуле са мртве тачке. Да видимо шта је потребно учинити да се покрене питање које се тиче стотина хиљада оштећених грађана и стотина правних субјеката“, каже Линта за Спутњик.

Подсетимо, откад је ратификован у парламенту Хрватске, Бечки споразум о сукцесији, као међудржавни, има јачу правну снагу од домаћих закона. Дакле, Хрватска не враћајући Србима њихову имовину, чија се вредност процењује на чак 30 милијарди евра, крши не само властити устав, већ и међународно право.

ИЗВОР: СПУТЊИК

———-

28.2.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.