У Министарству спољних послова Немачке отворено изјављују да хоће да искористе време Вучићеве владавине како би трајно решили косовски проблем, преноси Дојче веле писање швајцарског дневника

Александар Вучић и Ангела Меркел (Фото: REUTERS/Hannibal Hanschke)

Председник Србије Александар Вучић је ушао у „трговину са ЕУ“ и припрема јавност да прихвати постојање државе Косово, пише данас водећи швајцарски дневник, угледни „Ноје цирихер цајтунг“ (НЗЗ).

У тексту о новој стратегији ЕУ за Западни Балкан, НЗЗ наводи да за улазак у ЕУ, Србија мора да регулише односе с Косовом јер Брисел не жели да увози конфликте, те користи чланство као подстицај, и додаје да је Вучић ушао у ту „трговину“ и припрема јавност да прихвати постојање косовске државе.

„Он то чини свим средствима која му стоје на располагању: притеже контролисани медијски систем, а и брзо је заменио руководство косовских Срба. Због његовог аутократског стила, ЕУ га само благо критикује: мировно-политички циљ оправдава средства. Коло води Берлин који има велики утицај у Београду и Приштини. У Министарству спољних послова отворено изјављују да хоће да искористе време Вучићеве владавине како би трајно решили косовски проблем. Лако је закључити да су реформе демократије и правне државе од другоразредног значаја“, преноси Дојче веле писање швајцарског дневника.

Лист подсећа да је, после Јункерове посете Београду, а пре састанка највиших балканских политичара у Софији, Вучић у уторак отпутовао у Берлин, где се иза затворених врата разговарало о „косовском дилу“.

Пред новинарима је канцеларка Немачке Ангела Меркел показала да је импресионирана Вучићевом реформском вољом и улогом коју он има при помирењу, оцењује НЗЗ и додаје да канцеларкине речи Вучићу добро дођу јер се у недељу у Београду одржавају локални избори, на којима Вучићева странка хоће да победи по сваку цену.

У тексту о новој стратегији ЕУ за Западни Балкан, НЗЗ као разлоге за њено доношење наводи страховања од растућег утицаја Русије и Турске, а у нешто мањем обиму и Кине и Саудијске Арабије, као и забринутост за стабилност региона.

„Македонија, Косово и Босна важе као потенцијална кризна жаришта, јер њихова државност није учвршћена. Та страховања нису неоснована“, пише НЗЗ.

Лист међутим додаје да се „утицај Русије и Турске често прецењује“.

Када је реч о Турској, „само у једном делу муслиманског становништва, више у БиХ него у Албанији или на Косову, турска ‘мека сила’ трајно делује, али је економска снага Турске скромна у поређењу са ЕУ“, наводи се у тексту.

„Исто важи за Русију. Она, додуше, ужива велике симпатије Срба, али садашња политичка елита јасно разликује идеје и интересе. Притом повезивање са ЕУ има приоритет над пријатељством с Москвом које не доноси никакве економске предности, али се гласно промовише“, пише лист.

„Политичари на Балкану поигравају се са западноевропским страховањима од руског и турског утицаја. Они то раде знајући да ће, ако уопште уђу у ЕУ, ући из економске рачунице“, додаје НЗЗ.

ИЗВОР: Бета/Стање ствари

————-

2.3.2018. за СРБски ФБРепорте приредила Биљана Диковић