АКТУЕЛНО

Владимир Коларић: У спомен на Јована Радуловића (1951-2018)


Сетимо се Јована Радуловића сада, и помолимо се, и сетимо се „Голубњаче“ и прочитајмо је

Јован Радуловић (1951-2018). Фото: Новости

Један мој професор је рекао како је својевремено подржавао представу „Голубњача“ према тексту Јована Радуловића, која је била забрањена од стране комунистичких власти. Професор је то чинио у име одбране слободе говора, али нам је рекао како то сада не би урадио, јер је представа допринела буђењу српског национализма.

Професор је касније постао један од корифеја такозване Друге Србије, која  српски национализам сматра најопаснијим у региону – он је, кажу,  трибалан, а други су државотворни. Радуловићева „Голубњача“ и „Браћа по матери“, никако нису могле да се уклопе у такав наратив, јер су јасно показивали којим средствима и стратегијама су грађени ти прихватљиви „државотворни“ национализми. Онемогућавале су да хрватски национализам који су усвојили извесни припадници српског етничког порекла, кредибилно буде представљан као морално и интелектуално супериорни космополитизам.

Други „грех“ Јована Радуловића са становишта припадника другосрбијанске интелигенције била је његова наводна припадност режимски диригованом пројекту националног буђења, односно његово наводно стављање у службу извесним политичким интересима. Иако готово да ништа Радуловићево није могло да се снима или игра у Србији деведесетих, у којој је већина другосрбијанске интелигенције живела врло удобно, и на државним јаслама.

Трећи његов грех је припадност ратној влади Републике Српске Крајине. Јер уметници би ваљда увек требало да буду гадљиви на било какво учешће у рату, осим када отворено заговарају бомбардовање своје земље или се не диве авантуристичком хероизму једног Бернара Анри-Левија, ком ни један људски живот није претерана цена за ширења слободе и демократије. Поготово ако се не ради о животу цивилизованог западњака. Или када подстичу заборав на страдање сопственог народа, у име свог права на вечиту социјалну и политичку доминацију, готово кастинског типа.

Сетимо се Јована Радуловића (1951-2018) сада, и помолимо се, и сетимо се „Голубњаче“ и прочитајмо је. Јер у њој нећемо наћи никакву мржњу.

 

Владимир Коларић

ИЗВОР: Стање ствари

———-

9.3.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Који је то по реду одлазак Старе гарде !! Као и обично, прерано !! Верни представник свога Рода !! Оваквим темпом, да ли ће ико преостати …. , овде негде, питајмо се !

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s