АКТУЕЛНО

ЕУЗЕБИЈЕ ЈЕ ПИСАО СРБСКИМ ПИСМОМ


фотографија: Благоје Мишић

СОФРОНИЈЕ-СВЕТИ ХИЕРОНИМ

Еузебије је рођен у градићу Стридону 347. године, на граници између две покрајине Ромејског царства, Далмације и Паноније. Умро је у Витлајему 420. године. Био је један од најученијих људи свог времена у Империји. Као и све Србе, и њега помињу као Илира. Доследно томе, и његов матерњи језик називају илирским. Папа Дамас је узео Еузебија за свог личног секретара и задужио га да преведе Библију са грчког на латински језик. То је чувена вулгата која је и данас званична Библија католичке цркве.

У једном писму свом пријатељу Еузебије каже да је превео Јеванђеље и Псалтир на „језик свог народа“. Та дела нису до нас допрла, али јесте његово писмо које је писао папи Дамасу 376. године. Писмо је написано на србском, односно илирском језику.

Еузебије пише: „Ја ниткога парвога, него Исукарста слиједећи, сфетињи твојој, тојес столу Петрову опћиенством садружен јесам. Ткогод изван ове кућие јагењца јестие буде, поган јес. Ако тко у Корабљи Ноиној не буде изгубитиће се, кад дође потоп.“ (Sebastiano Dolci: De illyricae linguae, Venetis 1754, страна 34 и 35.)

Папа Дамас је рођен у Португалији и с обзиром да му Еузебије пише на србском то доказује да је он говорио србски језик.
Еузебије је писао србским писмом које се данас погрешно назива „ћирилица“, а у његово време се називала буквица. То је било писмо стандарна србица са малим разликама. Све до 16. века „кириловицом“ је називано писмо које се сада назива глагољица, а писмо које се сада назива „ћирилица“ називано је уопштено србицом или буквицом.
Као и многи други историчари, и Долћи под Илирима убраја све народе србског порекла који се и Словенима зову.

Тако он пише:
… dummodo uno corde, unoque symbolo simul cum Bohemis, Polonis, Dalmatis, ceteroque illyricis populis (qui a me in brevi Dissertatione has enumerate sunt) laudent Dominum nostrum.”
На србском: „…једним осећањем (одн. Срцем), с Чесима, Пољацима, Далматинцима и осталим илирским народима (које сам у овој краткој студији набројао), хвале Господа нашег.“

Библиографски подаци

De illyricae linguae vetustate et amplitudine, стр 34,35
Наслов De illyricae linguae vetustate et amplitudine: dissertatio historico-chronologico-critica
Аутор Sebastiano Dolci
Издавач Storti, 1754
Оригинал Баварска државна библиотека

Еузебије има почасно место у србској историји и он се налази у царском грбу цара Душана са заставом Босне, јер је Стридон био негде у савременом Босанском Грахову… У сваком случају име није случајно.
_________________
https://translate.google.rs/translate…

Фотографија корисника: Благоје Мишић

ИЗВОР: фејсбук профил Благоје Мишић

 

***

КОМЕНТАР: 

Жељко Филиповић 

За нас „Еузебије“ је Јевсевије. Некритичким прихватањем израза из западних језика и Свети Сава је постао „надбискуп“ а сваки епископ – бискуп! Стари и Нови завет су постали „стари и нови тестамент“. Магдалина је постала Магдалена…

———–

11.3.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s