АКТУЕЛНО

Пета међународна привредна изложба „Експо Русија–Србија 2018“ и Пети београдски бизнис форум (фото, видео)


Заменик министра економског развоја Русије Алексеј Груздев (Фото : Лола Ђорђевић)

У Београду ће од 14. до 16. марта бити одржана јубиларна пета међународна привредна изложба „Експо Русија–Србија 2018“ и Пети београдски бизнис форум. Поводом два значајна привредна догађаја, уз учешће више од 200 руских компанија, за Спутњик говори Давид Вартанов, председник савета директора „Зарубежекспо“.

ФОТО: СПУТЊИК

*Русија и Србија традиционално сарађују у енергетици, пољопривреди, грађевинарству. Да ли се може очекивати да ће се и током 2018. године овим сферама поклонити пажња и које се још области могу издвојити као приоритетне?

— Сферама које сте поменули биће поклоњена посебна пажња. Управо што се тиче пољопривреде, могу констатовати да су руски прехрамбени производи тражени у Србији, а српско поврће и воће налазе своје место у Русији. Ту постоји узајамни интерес. Зато је нама важно да Србија испоручује своје квалитетне производе. Нека поврће и воће буду и скупљи и, ако је потребно, платићемо и више. Нама је важно да фитосанитарне норме и стандарди квалитета буду задовољени. Што се тиче грађевинарства, наша техника и грађевинске машине су тражени и потребни Србији. Са друге стране, Русији су потребни српски грађевинари.

Постоје учесници који су редовно присутни на „Експу“. На пример, „РЖД Интернешенел“. Постоје и руски региони који су стални учесници. Рецимо, управа Ростовске области пружа моћну подршку извозу. Московска област такође подстиче експортно оријентисану производњу.

Са друге стране, многа предузећа учествују ове године први пут. На пример Фабрика „Дегтјарева“ из Владимирске области. Ово моћно предузеће из области наменске индустрије има намеру да извози опрему из цивилне сфере: опрему за прераду, пољопривредну опрему, култиваторе. Први пут ће учествовати произвођач лекова „Татхимфармпрепарати“.

Ми најпре подржавамо предузећа из области малог и средњег бизниса.

ао једна од главних тема јубиларне изложбе „Експо РусијаСрбија 2018 најављена је ИТ сфера. Недавно је „Сколково успоставило партнерске односе са колегама из техно-парка „Звездара. Како оцењујете перспективу сарадње у овој сфери?

— Србију и Русију повезује још и споразум о слободној трговини. ИТ сфера је на списку услуга које покрива овај уговор и то је одлично јер руским фирмама које се баве програмирањем и информационим технологијама он даје приступ европском тржишту.

*Није тајна да Србија није у пуној мери искористила ситуацију насталу око санкција и ембарга које је низ европских и других држава увео Русији. Нема сумње да расте трговинска размена између Србије и Русије, али не у оној мери која би се могла очекивати. Да ли у том смислу „Експо РусијаСрбија може да промени ситуацију? Која су то предузећа која су пример успешне сарадње, започете управо на овој привредној изложби?

— Рецимо, то је предузеће „Композит“ из Ростовске области и они се баве производњом композитних материјала, као и произвођач хемијских влакана „Каменскволокно“. Ту је произвођач козметике „Црвена линија“.

У Србији се продају аутомобили нашег редовног учесника, руског произвођача ВАЗ. Ми увек позивамо своје произвођаче да одмах граде и сервисне центре у Србији и да у старту обезбеде услове за пружање квалитетне и озбиљне услуге.

Тврдим да захваљујући изложби „Експо Русија–Србија“ расте трговинска размена. Са друге стране, не тврдим да је то искључиво заслуга наше привредне изложбе, али великим делом јесте. Што се тиче првог дела питања и констатације да нису у пуној мери искоришћене могућности, морам рећи да је овде углавном проблем у недовољној информисаности, односно многа предузећа не знају да је у трговању са Србијом царинска стопа готово равна нули. Споразум о слободној трговини заиста јесте велики стимуланс за развој. Надам се да ће наш широки и моћни пословни програм у оквиру изложбе „Експо“ помоћи да се промени ситуација.

Ми добијамо јаку подршку српске стране и за нас је веома важно то што ће изложбу посетити ресорни министар задужен за иновације и технологије Ненад Поповић. Такође, биће много гостију из Републике Српске, Црне Горе и других држава региона. Са руске стране ће бити присутан Алексеј Груздев, први заменик министра за економски развој Русије. Србија је држава блиска нашем духу, а са друге стране она има одличан положај у центру Европе и зато нам је веома важна сарадња са Србијом. Осим тога, за нас је Србија и капија ка тржишту целог Балкана.

*Ако говоримо о утицају европских санкција на раст извоза из Србије у Русију, која тачка гледишта је по вашем мишљењу тачнија: 1) српска роба је тражена, јер је квалитетна и конкурентна или 2) српска роба је тражена јер су са руског тржишта нестали производи из Немачке, Француске, Пољске и других европских држава?

— Као што сам већ рекао, Руси су спремни да плате за квалитетне производе. Ако говоримо конкретно о воћу и поврћу, руски потрошач не жели ГМО, већ еколошки здраву храну. Зато су српски производи конкурентни, најпре на основу свог квалитета. То је веома важно разумети, јер у овом тренутку многе државе покушавају да пласирају своје традиционално квалитетне прехрамбене производе. Ту мислим на Грузију, Иран, Азербејџан и на њихово веома добро воће и поврће. Са руског тржишта је повучена роба оних произвођача који нису задовољавали норме. Да, ти производи су били јефтинији, наизглед лепи, али парадајз није мирисао, јабуке нису имале никакав укус. Дакле, врата за Србију су отворена, али само за квалитет. Нека та роба буде и скупља, али данас су за нас квалитет и репутација извозника на првом месту.

*Прошле године су на изложби учествовале компаније са Крима. Да ли се очекује да ће кримски излагачи бити присутни и ове године? Какав став имају српски партнери према овом питању?

Ми смо компанијама са Крима послали позив, али мислим да ове године они неће учествовати, нисам засад чуо ништа на ту тему. То не значи да смо добили некакву забрану са српске стране. Фирме са Крима много пута су учествовале то у многим државама на нашим изложбама и никад није проблема тим поводом. Како би неко уопште могао лоше да прихвати учешће компанија из једног од еколошки најчистијих региона, одакле долазе квалитетни производи. Лоше коментаре на ту тему из Србије нисам чуо.

Овде наравно постоји и политички моменат. Ако се пошаље званични упит о учешћу кримске делегације, или уопште не добијемо или добијемо негативни одговор, чак и од пријатељских држава. А ако не поставимо ово питање званично, а представници кримских фирми једноставно изложе своје производе, онда обично све прође без икаквих проблема.

ФОТО: АМБАСАДА РУСИЈЕ

Представник „Јандекса“ за Спутњик: Улазимо озбиљно у Србију 

Судећи према речима заменика министра економског развоја Русије Алексеја Груздева и српског министра задуженог за иновације и технолошки развој Ненада Поповића на отварању петог по реду сајма „Експо Србија—Русија“, српско-руска економска сарадња издиже се на виши ниво.

Досад се српско-руска економска сарадња углавном базирала на извозу воћа и поврћа из Србије и нафте и гаса из Русије. Међутим, на „Експу“ се говорило о сарадњи малог и средњег бизниса, као и о сарадњи на пољу технолошког развоја и иновација.

Из Русије су на „Експо“ дошле управо мале и средње компаније, универзитети којима је циљ да представе своја достигнућа на пољима науке и технологије, као и неке од најзначајнијих руских ИТ компанија које планирају да развију посао у Србији.

Једна од компанија присутних на „Експу“ је и „Јандекс“, највећи руски интернет претраживач и четврти претраживач у свету, који је одскора почео да ради у Србији. Oва компанија, коју називају руским Гуглом, већ је остварила контакте са властима Новог Сада око израде мобилне апликације, мапе града намењене грађанима и туристима.

Андреј Стрелков, који је на челу геоинформатичког одељења „Јандекса“, каже да очекује да „Јандекс“ заузме озбиљно место на српском тржишту.

„У најбољем случају, очекујемо једнако учешће са другим компанијама на тржишту свакодневног коришћења наших апликација. Имамо добра искуства на нашем домаћем тржишту и надамо се да ћемо имати добра искуства и овде“, каже Стрелков.

Успех у ИТ сектору не може бити гарантован, додаје Стрелков, јер конкуренција је оштра, а ниво развијености технологије је висок, али оно што је видео у Србији, како каже, јесу позитивне реакције обичних људи, као и локалних самоуправа и компанија.

„Мислим да пријатељство и добра атмосфера могу да буду добра шанса да барем покушамо. Наравно, нема никаквих гаранција да ћемо успети, али даћемо све од себе да се такмичимо нудећи производе највишег квалитета и трудићемо се да освојимо срца српских корисника“, каже Стрелков.

Оно што је једна од разлика „Јандекса“ у односу на друге компаније, каже Стрелков, јесте отвореност за локалне посебности, чак дозвољавају да људи сами цртају мапе. Уз контролу „Јандекса“, то, према његовим речима, гарантује квалитет.

„Мислимо да још увек има простора за сарадњу не само између професионалних картографа већ и обичних грађана који знају како су градови организовани и како се мењају, а оно што нам је велика жеља је да промене брзо преносимо кроз систем. Желео бих да то буду најбрже мапе. Видећемо хоће ли та стратегија упалити, али даћемо све од себе да покушамо“, прича Стрелков.

Стартап компанија београдског студента Марка Николића бави се, како каже, производњом веб-сајтова у облику виртуелне реалности, који туристима на интерактиван начин представљају све занимљивости неког објекта, као што су музеји.

Тренутно раде на пројектима београдских музеја и зграде Старог двора, као и неколико ресторана и кафића. На сајам је, каже, дошао зато што је посвећен малим и средњим предузећима и како би, у једном тренутку, почео да сарађује са пословним партнерима из Русије.

„Русија је нама идеално тржиште управо са стране ексклузивности објеката и велелепности њихове архитектуре“, каже Николић.

Иако зна да сличне компаније постоје у Русији, Николић мисли да његова компанија може да освоји руско тржиште због предности које нуди.

„Ми нудимо додатну вредност тиме што имамо виртуелне водиче који су интегрисани у сам софтвер, који можемо и да извозимо и да позајмљујемо другим фирмама, што је и идеја, да дамо лиценцу некоме да користи наше производе. Наравно, конкурентност је битан фактор, али ми ћемо се борити да понудимо најбољу ствар“, каже Николић.

На сајму је присутно и неколико руских универзитета, међу њима и Хемијски факултет Московског државног универзитета „Ломоносов“. Игор Родин, продекан факултета за иновациону политику, каже да су могућности за сарадњу у области науке и иновација велике.

„Представљамо сву савремену хемију, примењену хемију која се односи на медицинску хемију, фармацеутску индустрију, заштиту животне средине, нове материјале за електронску опрему и многе друге ствари“, каже Родин.

У Србији је одувек била развијена фармацеутска индустрија, додаје он, машиноградња и грађевинска индустрија, индустрија изолационих материјала и дизање економске сарадње између две земље на виши ниво није само важна, него је и нужна, каже он.

Циљ доласка на „Експо“ је представљање њиховог факултета и привлачење српских студената на „Ломоносов“, који нуди занимљиве програме студирања, од основних до последипломских студија.

„Имамо достигнућа у области хемије на светском нивоу. Имамо јаку вољу да се сарадња одржи и да достигне задовољавајући ниво“, каже Родин.

ИЗВОР: СПУТЊИК

***

Пета привредна изложба „Експо Русија Србија 2018“ (Фото : Лола Ђорђевић)

Отворена изложба „Експо Русија Србија 2018“

БЕОГРАД – Пета привредна изложба „Експо Русија Србија 2018“ и Београдски пословни форум почели су данас у Београду, а одржавају се са циљем јачања трговинских веза и стратешког партнерства Србије и Русије.

Изложба и пословни форум трају до 16. марта и током та три дана биће организовани округли столови, састанци учесника са представницима министарстава, билатерални сусрети привредника, а своју делатност ће приказати више од 200 српских и руских компанија.

Српски министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић и заменик министра економског развоја Русије Алексеј Груздев отворили су привредну изложбу поруком да је добра економско-трговинска сарадња плод добрих односа на вишем нивоу Србије и Русије.

Поповић је истакао значај јубиларне привредне изложбе, која је, према његовим речима, место где се спајају бизниси и додао да је оно чему две земље теже спој малог и средњег бизниса.

„Нови правац у односима две земље биће сарадња у иновацијама и технологијама, која ће развијати и између наших факултета, универзитета, старт уп фирми… „, рекао је Поповић.

Он је подсетио да између Србије и Русије не постоји царински режим, те више од 90 одсто наших производа може да се извози у Русију без царина.

Он је искористио прилику да захвали Русији на принципијелном ставу по питању КиМ и Републике Српске, као и на помоћи у претходном периоду.

Груздев је поручио да је оно што веже две земље стратешко партнерство и пријатељство које траје годинама.

Оценио је трговинско-економску сарадњу Србије и Русије изузетно значајном , и додао да је управо из тог разлога важно да се организују догађаји, као што је Пета привредна изложба, који ће створити услове да се привредници две земље упознају и сагледају услове и могућности даљег пословања.

Заменик министра економског развоја Русије Алексеј Груздев каже да је сигуран у важну улогу малих и средњих предузећа, којих у Русији има више од шест милиона, а која су, како каже, управо оно што ствара тачке раста у међусобној сарадњи две земље.

Амбасадор Русије у Србији, Александар Чепурин, није присуствовао отварању Пете привредне изложбе, како је раније најављено, али је његова порука пренета на скупу.

„У односу двеју земаља важно је учвршћивање постојећег партнерства у кључним областима, као што су енергетика, саобраћај, индустрија, пољопривреда и туризам“, речи су амбасадора Чепурина.

Он је поручио и да је важан значај узајамне сарадње две земље у области иновација и модернизације привреде, како би се повећала њихова конкурентност , а самим тим и стандард становништва.

На петој изложби биће представљене различите гране индустрије као што су грађевинарство, енергетика, технологије за уштеду енергије, индустрија нафте и гаса, машиноградња, металургија, ваздушни и железнички саобраћај, туризам, пољопривредно-индустријски комплекс, прехрамбена индустрија, рударство, високотехнолошке и иновативне гране, банкарство, телекомуникације, медицина, фармација и образовање.

ИЗВОР: РТВ

15.3.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.