АКТУЕЛНО

Шта се крије иза изненадног подстицања рађања?


До сада су све мере власти биле усмерене против родитеља.

О томе могу да посведочим и лично. Једине мере власти које сам искусио били су бројни прогони који су моју породицу оставили у беди. Па ипак, нас двоје професора подижемо четворо деце. Никакву помоћ не примамо, нити ћемо је примати по новим мерама.

Породица Фајгељ

Обећавају да ће неким родитељима давати новац. Али до сада нису давали, већ узимали, као овој трудници, којој власт не само да није пружила неопходну помоћ, већ јој је одузела троје деце. Погледајте и случај породице Тркуља, којој је дете одузето без налога, без објашњења.

Антипородичне мере ове власти између осталих укључују:

  • одузимање деце без разлога или из прозвољних разлога као што је одбијање вакцина, или још горе, сиромаштво. Ова непопуларна и радикална мера у народу буди сећања на турско ропство и НДХ.
  • непрестану негативну кампању против родитеља. У јавности се породица систематски представља као „најопасније место у модерном друштву“ (како тврди Приручник о сексуалном насиљу), а родитељи као најопаснија друштвена група. Најбаналнији васпитни поступци, као што је одлучивање када дете мора да се врати кући, сврставају се у породично насиље, а родитељске батине се проглашавају за злостављање.
  • укидање сваке одбране породице. Заступање породичних вредности се осуђује као нешто заостало и затуцано, или још горе од тога. Зато ништа не може да заустави њихово преиспитивање и укидање, што се може пратити кроз слабљење установе брака, ауторитета оца и родитеља уопште, укидање осуде прељубе и инцеста итд.
  • застрашивање родитеља. Као кажњиво је уведено чак и необјашњиво „економско насиље у породици“, а полицијским службеницима се даје дискреционо право да, без суда и пороте, кажњавају родитеље избацивањем из рођеног дома, одузимањем деце итд. Спроводе се кампање да грађани пријављују једни друге, па чак и да деца денунцирају родитеље. Родитељи су криви што су живи, укљештени између армије доушника који не сносе никакве последице за лажно пријављивање и армије службеника који тумаче закон како хоће. Истовремено притиснути тешком економском ситуацијом, сетовима нових пореза, закона, казни, полиција, родитељи живе у сталном страху, осврћући се преко рамена док подижу децу. Као да и без тога савременом човеку није довољно тешко да заснује породицу. Нарочито су угрожени очеви, али је ипак, у ређим случајевима када се систем обруши на мајке, њихова патња најтежа. Замислите тугу која пробада мајчино срце док слуша запомагање преко телефона: „Мама хоћу кући“, али власт која је одузела дете остаје неумољива.
  • сексуализација деце. Док се нешто нормално као што је родитељска ћушка изједначава са силовањем, дотле се силовање деце постепено изједначава са нечим нормалним. Власт уводи наставу о аналном сексу у основну школу, а наставу хомосексуалности предвиђа и у вртићима. Популарни магазини у власништву немачких корпорација (Блиц, Браво) саветују родитеље да науче сасвим малу децу како се навлачи презерватив и уче девојчице како да задовоље мушкарца. Коме то, по виђењу немачких корпорација, српска дечица треба да навлаче презервативе?
  • постављање лезбијке на чело државе и националне политике наталитета – за актуелну премијерку народ није гласао и тешко је установити шта ју је препоручило за врх власти, али они који су је подржали нарочито су истицали њену хомосексуалност. Као животни стил који искључује рађање, премијеркина хомосексуалност је опречна са подстицањем рађања за које је задужена, али и са културом народа којем је доведена на власт.
  • некритично преузимање најекстремнијих пракси из света, тако да се не види како ће Срби у перспективи избећи увођење геј бракова, дозволу педофилије и инцеста, изнајмљивања материце кроз сурогатство итд.

По питању помоћи родитељима, Вучић је на конференцији владе крајем 2016. јасно изнео своје мишљење о том питању:

  • „Пошто сви стално кукају како имамо проблема са демографијом јер породиље имају мало права… У Немачкој да се обесите не можете да добијете шест месеци. Како роде дете, два месеца, на посао. (примедба аутора: тврдња је потпуна лаж). Има људи који стварно заслужују ту социјалну помоћ. А има људи који, као ја, могу коњу реп да ишчупају, а неће да почисте лишће, неће да ураде нешто друго… Шта би, да ти дајемо паре ал’ за џабе?… Не можемо само да поклањамо паре… Знате како то сад изгледа у пракси?… Имам двоје деце, социјални случај, узмем по 4-4,500 динара на по дете, 9.000, плус 10-11.000 овако… Је л’ знате да се и на по дете добија новац? Не знате, зато што вам то нико никад није рекао. А ја вам то сад кажем… И тиме добијате минималну зараду која није зарађена. Поклонили сте новац, незарађени.“

Влади је дакле сметало да „поклања“ породиљама и родитељима „незарађени новац“. Чак је ишла тако далеко да упозори на „трудничку мафију“. Истовремено јој није сметало да поклања незарађени новац организаторима геј парада, нити је истраживала постоји ли ту нека мафија, нити јој је сметало што примењује такав двоструки аршин. Системско осуђивање родитељства и промоција хомосексуализма у народу који умире од беле куге може се подвести под дефиницију геноцида из конвенције УН: „мере усмерене на спречавање рађања у оквиру групе“.

После свега тога, треба да поверујемо да се нешто одједном променило. Да се није мужевној Ани Брнабић пробудио матерински инстинкт? Не, нешто друго се крије иза изненадне напредњачке подршке родитељима.

Пре свега, то је само обећање, а напредњаци проверено не држе реч.

Затим, мере нису пројектоване за социјални, већ за маркетиншки резултат, тако да остваре максимални утицај на јавност уз минимални трошак за буџет. Зато је предвиђен читав низ спорних ограничења, тако да ће нпр. мере захватати само онај делић деце који је рођен након 1. јануара 2018.

Подршка породици такође не значи да је власт напустила антипородични курс. Нешто друго је у питању. У хомосексуални лоби и антипородичне активисте слило се толико новца и власти, да ће истрпети да се која кап прелије из препуне чаше назад у народ. Додуше, и та кап ће ићи строго контролисаним каналима, тако да се уклопи у политику и идеологију окупационе управе Србије.

Политички, ова помоћ родитељима је почетак подмићивања народа да би прихватио коначну издају Косова. Идеолошки, новчана помоћ рађању је тројански коњ којим тоталитарна власт задире у породични дом маскирана у поклон. Након што уђу, брзо ће тражити власт и над тим последњим уточиштем слободе. Рећи ће: „ми вам хранимо децу, ми одлучујемо“.

Толико смо изманипулисани да нисмо ни приметили како понижавајуће звучи „новчана помоћ за дете“. Кроз историју, само најбеднијима су други хранили децу. Кад родитељи не могу самостално да подижу своју децу, уздрмана је сама природа родитељства. Ми смо прва генерација коју су навикли да проси чак и за то.

А ко нас је тако ојадио? Исти они од којих просимо и који нас дресирају да то зовемо „помоћ“.

Не треба нам њихова помоћ, већ да избацимо те пантљичаре и будемо самостални.

 

Андреј Фајгељ

ИЗВОР: блог аутора

—————-

19.3.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

4 replies »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.