АКТУЕЛНО

СЕЋАЊЕ: ДРАГАН СТОЈАДИНОВИЋ (1929 – 2018)


Драган Стојадиновић, фото лична архива

ДРАГАН СТОЈАДИНОВИЋ (1929 – 2018)

Човек који је задужио српску културу на Косову и Метохији, који је био оснивач часописа „Стремљења“ 1960. године (заједно са Вуком Филиповићем и Радетом Николићем) и један од његових првих уредника.

Човек који је покренуо Песничке сусрете „Лазар Вучковић“ 1970. године, и дуго година био први главни уредник издавачке делатности „Јединства“ и први позоришни критичар на Косову.

Човек који је несебично подстицао ствараоце и објављивао књиге младих песника на Косову.

Човек који никада није истицао свој прегалачки рад у стварању темеља српске културе, посебно књижевности на Косову и Метохији.

Књижевни критичар и духовни ентузијаста ДРАГОЉУБ ДРАГАН СТОЈАДИНОВИЋ преминуо је у Београду 18. марта.

Хвала му за осмишљавање и стварање вредности које и данас трају! Кроз њих траје и његово богато књижевно и духовно дело!

Радосав Стојановић, књижевник

 

***

(НОВОСТИ)

ИН МЕМОРИАМ
Одлазак Драгољуба Стојадиновића

ВЕЛИКИ књижевни зналац, тумач савремене српске прозе и културни прегалац који се остварио на више планова, Драгољуб Стојадиновић, преминуо је у Београду у 89. години. Пуну деценију, од 1996. до 2006. био је поуздани, цењени и веома читани књижевни критичар „Вечерњих новости“.

Веома богату каријеру Стојадиновић је почео 1954. у Радио Приштини, где је дао изузетан ауторски и уреднички печат емисијама које су давале полет културном и интелектуалном животу на Косову и Метохији. Учествовао је у раду часописа „Стремљења“, покренуо едицију „Јединство“ у оквиру истоимене издавачке куће и основао песничке сусрете „Лазар Вучковић“. Под заједничким насловом „Књижевна трајања“, објавио је три књиге есеја и критика, као и две књиге о српском нобеловцу, „Романи Иве Андрића“ (1970) и „Мудрости и тајне у делима Иве Андрића“ (1980). Аутор је и обимне критичко–есејистичке студије „Легендаријум Времена смрти“ Добрице Ћосића (2002), као и студије „Романи Милана Ранковића“ (2001).

Први је написао књигу посвећену књижевним погледима Николе Милошевића под насловом „Значења и тумачења“ (2008), а две године касније објавио је и студију „Дивљи ветар“ Живојина Павловића. Исте године дебитовао је и као романописац књигом „Ђусинчићи из Милошева“. Као поштовалац стваралаштва Радомира Смиљанића, објавио је студију посвећену трилогији овог аутора о Хегелу Милорадовићу а, на годишњицу од смрти Добрице Ћосића, 2015. изашла је књига његових сећања „Моји сусрети са Добрицом Ћосићем“.

Са Радославом Златановићем и Петром Сарићем сачинио је 1973. двотомни зборник о савременој српској књижевности на Косову.

Како нам је из његове породице речено, Стојадиновић је до последњег тренутка радио на књизи о Косову и Метохији, заснованој на личним сећањима, која ће бити постхумно објављена.

Сахрана је у петак у 12.30 на Новом бежанијском гробљу.

—————

21.3.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.