АКТУЕЛНО

Милош Ковић: Наша историја дуга, трагична, али славна


Не треба да имамо илузије, гледајмо на себе својим очима, јер треба памтити, говорити и сведочити, били су најважније тезе које је др Ковић предочио у Бечу на трибини „Косово и Метохија – Сумрак Европе“

Др Милош Ковић на трибини у Бечу

У организацији одбора „Просвјете“ из Аустрије, трибина Косово и Метохија – Сумрак Европе, одржана је 17. марта 2018. године у Храму Васкрсења Христовог у Бечу. Програм и предавање били су посвећени подсећању на Мартовски погром 2004. године и НАТО агресију на Србију и Црну Гору 1999. године.

Тим поводом познати српски историчар проф. др Милош Ковић, са Филозофског факултета у Београду био је гост Просвјете и одржао предавање: Косово и Метохија – Сумрак Европе, пише у саопштењу Просвјете из Беча.

Трибина „Косово и Метохија – Сумрак Европе“

Заједно са др Ковићем, који је и потпредседник одбора Просвјете из Београда, у Беч су допутовали и у програму учествовали Дејан Мастиловић, секретар одбора Просвјете у Београду и директор издавачке куће Филип Вишњић, као и главни и одговорни уредник Драган Јовановић. У музичком делу програма је учествовао познати музичар Сима Симић, који живи у Бечу, а родом је из Призрена.

Минутом ћутања одата је пошта свима настрадалима у Мартовском погрому и НАТО агресији. Манифестацију је беседом отворио отац Михајло Смиљанић из Храма Васкрсења Христовог.

Косовске песме Симе Симића

Професор Срђан Мијалковић, председник Просвјетe је поздравио присутне, нагласио значај обележавања годишњица из прошлости српског народа и истакао да Просвјета таквим догађајима посвећује посебну пажњу. Као што не смемо заборавити наше значајне и позитивне датуме и људе, тако морамо памтити и велике неправде и несреће, јер је то начин да се оне не понове, рекао је Мијалковић. Он је подсетио присутне да је др Милош Ковић један од иницијатора Апела за одбрану Косова и Метохије из 2017. године, који је потписао значајан број српских грађана, интелектуалаца, академика, као и дванаест епископа СПЦ.

Професорка Светлана Матић, потпредседница Друштва, упознала је присутне са биографијом Милоша Ковића, нагласивши да је дипломирао, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Београду, усавршавао се на Оксфорду и објавио велики број књига, текстова у угледним научним часописима и зборницима. Ужа научна област му је општа историја новог века, области посебних интересовања међународни односи и политичке идеје од краја XVIII до почетка XX века.

Др Милош Ковић говори

Предавање је др Ковић започео речима да нам је историја дуга, трагична и у исто време славна. Крајем века са Космета је некажњено протерано неколико стотина хиљада људи, а највише Срба. Многе европске земље су на жалост учествовале у овом злочину, изгледа да неке од њих сада увиђају своју грешку. Неизвесна је и судбина преосталих 120 000 Срба на Косову и Метохији. Они сигурно не желе припајање Великој Албанији. Да ли је могуће да се у Европи која се залаже за грађанска права догађа овакво укидање људских права за читав један народ? Срби су стар народ, преживео је неколико геноцида и због тога се наша историја може поредити са историјом Јевреја и Јермена. Наша историја је важна и због ослободилачких покрета српског народа у Првом и Другом светском рату. У срцу нашег трајања увек је био Косовски завет.

На Косову је данас НАТО, али та окупација није крај наше историје. Док не дође до промена односа у свету, потребно је сачекати и преговарати у промењеним околностима. Важно је и да Срби буду солидарни, да одлазимо у српске енклаве и помажемо нашем народу колико можемо. Не треба да имамо илузије, гледајмо на себе својим очима, јер треба памтити, говорити и сведочити, били су најважније тезе које је др Ковић предочио присутнима у надахнутом предавању.

Велики интерес за предавање др Ковића

Након предавања развила се изузетно конструктивна дискусија. У публици је био велики број младих људи, бројни студенти из Беча, као и група бечких доктораната историје, којима је професор Ковић својевремено предавао на Филозофском факултету у Београду. Било је много питања која су се тицала историје нашег народа, посебно на Космету, али и о евентуалним могућностима решавања проблема који су се нагомилали у јужној српској покрајини. То је показало да Срби у расејању на исти начин осећају све проблеме нашег народа као и они у матици и да је потребно појачати међусобне везе и заједничке напоре на њиховом решавању.

(РТС, 21. 3. 2018)

ИЗВОР: Стање ствари

————-

22.3.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s