АКТУЕЛНО

Горан Игић: Народна Резолуција као одговор на наметнуту технологију владавине Запада у Србији


Живимо у условима небивалог понижавања Срба у Србији. Живимо у времену спиновања, намешетних игара, “невидљиве окупације” и све јаснијег евроатланског притиска на Србство.

Горан Игић, фото Сретеновић

Било је доста недоречених ствари, буке, галаме и око Бриселских споразума, па видесмо на крају да Србија није тиме ништа добила, а подоста институција је погашено, тако да је садашња ситуација око Косoва и Метохије, свакако гора него 2013. Сада, имамо сличну ствар, када је реч о галами и бучним бубњевима медијске пропаганде, али треба нагласити да је дугонајављивани “правно-обавезујући споразум о нормализацији односа Београда и Приштине, илити Србије и Косова” кудикамо опаснији, него пређашњи Бриселски споразуми. Зашто?

Зато што се Бриселски споразуми, иако вишеструко штетни по државне интересе, а и по последицама на терену, ипак, могу са претпостављеном променом власти у Београду, ревидирати, поништити или обуставити, док је прича са “правно-обавезујућим споразумом” мало сложенија, тојест ако до тога дође, имаћемо озбиљан проблем. Правно-обавезујући споразум Србије са Косовом* је по својој суштини мировни уговор, којим би се окончало примирје из 1999. године, чиме би држава Србија признала независност Косова*, а таква одлука била би тешко реверзибилна, иако би била преседан.

Запад је након петооктобарског пуча наметнуо свој модел решавања косовске кризе, и постепено државност Србије се сужавала. Да не намећемо препричавање познатих догађаја око лоше формулисаног питања Јеремића и Тадића, увођења ЕУЛЕКС-а и самог Брисела као “добронамерног преговарача”, па до чувеног “враћања мандата народу” Коштунице (уместо да се прогласила окупација!), јасно је да се налазимо при крају једног плана, који траје две деценије, а то је да изгубимо преко 15% своје територије и то тако што ће се отимачина легализовати.

ЈАСНА ПОЛИТИКА И НАМЕРЕ ВУЧИЋА

Вучић своје намере не скрива, већ своју политику врло јасно презентује. Навешћемо пар примера: „Е сад долазимо до Косова. Рекао је то сад француски амбасадор и није то тајна никаква, заиста није тајна. У праву је, да ми морамо да склопимо правно обавезујући споразум са Приштином уколико желимо да будемо део Европске уније.“ – рекао је Вучић у емисији Ћирилица. Чули смо, такође, недавно скандалозну изјаву сличног типа и Ане Брнабић, која је рекла најављујући правно-обавезујући споразум тојест „мировни уговор с Приштином“, да је исти у искључивој надлежности Владе Србије. Пре тога у сврху пробног балона имали смо не мање скандалозну изјаву академика Николе Хајдина о томе „да би требало навикавати народ да је Косово изгубљено, а да Срби треба да имају онолико права колико им припада у односу на два милиона Албанаца“?! Коначно, крајем фебруара 2018. пред Меркеловом уследило је велико финале спиновања јавности, након Хајдина и Брнабићке, огласио се и сам Вучић где  је недвосмислено показао намеру да потпише тај „споразум с Приштином“. Вучић има и легалитет и легитимитет (опозиција се није сетила да ама баш ни једне изборе бојкотује, тако да и она има не мали део одговорности). Вучић је водећи политички ауторитет Србима, јер је више избора заредом добијао убедљиво. Урачунљив је. И има што се из горенаведеног и види недвосмислену намеру да или потпише тај „мировни уговор“ или да нареди Брнабићки да она потпише. Или да се и сам народ на референдуму (који би био неуставан) изјасни да себи одсече део територије. Ако би некако и народ био увучен у то референдумско коло Вучићу би то одговарало за период након тог потписа, јер би с правом већини политичких лидера, па и народу – спочитао да су и они учествовали у овом послу. Тако да, ако дође до тога бојкот референдума је једини частан и уставни чин. Наопака је логика, да чекамо Вучића да потпише, па да га онда рушимо, због тога. Не! Или га треба одвратити од тог чина (што је тешко могуће), или треба изразити своје неслагање као народ (а то омогућава само Народна резолуција).

Косово* неће добити столицу у УН одмах, али би тим правно-обавезујућим споразумом, што је Вучић најавио, постало држава. То што Косово* не би ушло у УН, не значи пуно, јер би овим било признато као држава (па и једна Швајцарска је тек 2002. ушла у УН, а била је држава колико векова већ); а међународно право не брани да се две државе споје, на пример Албанија и то такозвано Косово* (кад рецимо победи на изборима Самоопредељење).

ПОТПИС НА НАЈАВЉЕНОМ СПОРАЗУМУ – ТРАЈНО ОДУЗИМАЊЕ КиМ ОД СРБИЈЕ

Такав дугонајављивани „правно-обавезујући споразум са Приштином“ је заправо мировни уговор две равноправне стране, то и јесте модел две Немачке у неку руку.

Тиме по међународном праву последично престају да важе резолуција 1244 и Кумановски споразум из 1999. Резолуција 1244 не престаје по аутоматизму, већ је укида онај ко је и донео, а то је Савет безбедности ОУН; да будемо прецизнији, ни Кина, ни Русија не би могле да бране опстанак и важење резолуције 1244, уколико држава Србија потпише ампутацију своје територије (није реално да то очекујемо). Ако  је то тако, а тако је, ништа нам неће вредети и да срушимо Вучића након таквог потписа, јер би се правно-обавезујући споразум важио, он би био изнад домаћег законодавства, па и домаћих највиших законодавних аката, јер се на њега не примењују Бечке конвенције, већ Ратно право или Међународно право оружаних сукоба. Мировни уговори имају апсолутну супремацију у правном поретку, како на унутрашњем тако, и посебно, на међународном плану. Такав потпис никада више неће моћи да повуче, због осталих страна у преговорима, због легалности поступка – мировни уговори се не ратификују у парламентима, због овлашћења које ЕУ има од Генералне скупштине УН (па тако и Савета безбедности) да у преговорима буде званични преговарач и гарант договореног и потписаног.

НАРОДНА РЕЗОЛУЦИЈА

Од какве је онда користи Народна резолуција?

Најпре, ваља нагласити да је носилац суверености сам народ. Уколико би је потписао велики број људи, Народна резолуција би имала обавезујући карактер. У њој су механизми како, унапред се ограђујући, не признати оно што ће Вучић потписати, а то је тај мировни уговор којим ће признати ампутацију покрајине као последицу рата. Поновићемо још једном, предстојећи споразум не треба тумачити према Бечким споразумима, већ према Међународном праву оружаних сукоба, познатијем као Ратно право – а ту су и Хашке конвенције из 1907., затим Женевске и бројне друге, као и према Повељи ОУН, и десетине резолуција, декларација и конвенција којима се обезбеђује мир у свету. Зашто тако тумачити? Због агресије НАТО-а и рата 1999. године када је примењена Глава VII члан 51. ; а годину дана пре тога у више наврата и Глава VI Повеље.

Тиме би се завршило примирје из 1999. нашом капитулацијом у смислу одрицања од дела територије. Наравно, још постоје чланови 305, 307 и 308 Кривичног законика – рушење суверенитета, независности и територијалне целине Републике Србије, посебно је важан члан 308 Кривичног законика о насилној промени уставног уређења Р. Србије. Уставобранитеља нема привише, рад Уставног суда је показао своје, а владајуће структуре су се отуђиле од интереса сопственог народа.

Шта може народ да уради?

Може да изрази неслагање са предајом Косова и Метохије. Народна резолуција је последње ненасилно решење за мир на овим просторима. Народна резолуција има извршни карактер, има већу снагу од декларација или апела. Услов за то је број људи, Срба, грађана Србије којима је стало до српског Косова и Метохије. Има ли нас или нас нема?

Посебна је тема што би се након Косова и Метохије отворило питање Рашке, Војводине итд. Цео систем међународних уговора може бити доведен у питање…

Укратко: решење за Космет засад је “замрзнути конфликт” по кипарском моделу; Народном резолуцијом дајемо народни одговор на капитулацију отуђене власти и не признајемо је. Када дође дан променом власти поништавамо све што је урађено мимо воље српског народа.

 

Горан Игић

***

***

ПОВЕЗАНО:

*ИНТЕРВЈУ: Горан Јевтовић – Ако Вучић потпише издају Косова, учињена је трајна штета! (видео)

*ВАЖНО!!! Представљање текста Народне резолуције о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије

*ПРОЧИТАЈ и ПОТПИШИ: НАРОДНА РЕЗОЛУЦИЈА о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије

*НАРОДНА РЕЗОЛУЦИЈА – Због чега се не предавати и како даље водити борбу

*БЕЗ УСТРУЧАВАЊА – Горан Јевтовић: Александар Вучић је очигледно решио да гази Устав Србије! (видео)

*Пуковник Горан Јевтовић: Једино решење за спашавање Србије је НАРОДНА РЕЗОЛУЦИЈА (видео)

*Др Јована Стојковић: БУДИМО ОПРЕЗНИ и будимо спремни на отпор! На делу је издаја Србије!

*Проф. др Милан Брдар у емисији Профилисање – Покушаj уласка Србије у Eвропску униjу није ништа друго него САМОУБИЛАЧКИ ПОХОД

*Апел и Народна резолуција

*Слободан Антонић: Бриселски преговори – заједнички домаћи задатак Тачија и Вучића

*Милош Ковић: Косовски завет и национални идентитет Срба

————

23.3.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.