АКТУЕЛНО

Хемијско загађење Србије изазвано NATO агресијом 1999. (рад са научне конференције др Мирјана Анђелковић Лукић)


Ноћ са ХЕРОЈСКОМ ВАТРОГАСНОМ ЕКИПОМ новосадске рафинерије нафте током бомбардовања Новог Сада 1999. године
Photo by Darko Dozet

Стручна јавност у Србији углавном је била окренута разматрању утицаја осиромашеног урана на здравље популације, и при том је занемарена значајна опасност од хемијског загађења, посебно пираленом, како флуидом, тако и запаљеним.

Велику опасност по здравље људи и еко-систем представљало је бомбардовање трансформатора који за хлађење користе синтетичко трансформаторско уље, пирален. Пирален је супстанца која у земљи и води остаје веома дуго, јер природа нема механизме за његово разлагање.

Током NATO бомбардовања ракетиран је и разорен велики број индустријских објеката из којих су продрле у животну средину токсичне и опасне материје у великим количинама са непроцењивом штетом по животну средину. По количинама хемикалија које су се излиле и запалиле, може се рећи да смо били изложени правом хемијском рату.

Прво директно дејство NATO бомбардера на трафостанице било је 23. априла 1999. године када је разорним пројектилима гађана трафостаница 220/110 киловолти „Београд 3“ и трафо станица 110/35 киловолти „Београд 9“ када су запаљене велике количине трафо-уља а велика количина се излила у земљиште.

Запаљена трансформаторска уља су припадницима ватрогасних јединица СРЈ била велика непознаница, јер су пожари на пираленским трансформаторима пре агресије NATO алијансе били изузетно ретки. Такође су били непознаница и за остале стручњаке који се баве екологијом и загађењем околине.

Полихлоровани бифенили из групе „мешавине“ спадају у генотоксичне хемикалије и према каталогизацији Светске здравствене организације при УН сврстане су у групу 2А хемикалија са вероватно канцерогеним деловањем на људе. Максимално дозвољена количина (МДК) за пирален са 54 % хлора је 0,5 мг/м³, за просечно 8 часова. Према америчким стандардима (NIOCH), МДК је 0,001 мг/м³, за радни дан од највише 10 сати и радну недељу од 40 сати. Пирален се сматра потенцијалним канцерогеном из радне средине (NIOCH 1992). Због добре ресорпције преко коже, излагање пиралену је ризично без заштитне опреме, чак и за наведене концентрације МДК. У додиру са пламеном пирален се пали, услед чега настаје читава лепеза генотоксина који се кондензују у чађи или се једноставно налазе у диму. Нека од тих једињења су: полихлоровани дибензофурани, хлоровани бензо-пара-диоксини, хлоровани феноли, хлоровани нафталени, угљенмоноксид, хлороводоник и чађ. Сва настала једињења у току горења пиралена су отровна и канцерогена, а посебно отровна су једињења диоксини који су се током пожара на хемијским резервоарима ослобађала у огромним концентрацијама, тако да је ова агресија имала карактеристике диоксинског рата

Диоксини су супстанце које садрже хлор (Cl2), угљеник (C), кисеоник (О2) и водоник (H2), и три бензил групе. Диоксини су најтоксичнија једињења која настају као нежељени нуспродукти током хемијских процеса у којима се налази Cl2 и поједина једињења C и H2. Диксини су хемијски стабилна једињења и веома споро се разлажу у природи. Једном настао диоксин задржава се у природи дуго времена. Данас се зна за 75 различитих типова диоскина. Диоксини се слабо растварају у води, али се зато добро растварају у уљима и мастима, и тако улазе у ланац исхране.

НАТО Бомбардовање 1999 - ПЕТРОХЕМИЈА

НАТО Бомбардовање 1999 – ПЕТРОХЕМИЈА, Србија

У Панчеву је гађана ХИП “Азотара” у којој се производио амонијак, азотна киселина, минерална ђубрива. Током бомбардовања уништено је 328 тона мазута, а изгорело је 25 тона, остало се просуло у околно земљиште, и око 200 тона амонијака се излило у канал отпадних вода а мала количина је доспела у ваздух. Из сферних запаљених резервоара изгорело је око 440 тона мономера винилхлорида чији је продукат поред осталих фозген, бојни отров.
Велика еколошка загађења у Новом Саду су била, кад је гађана Рафинерија нафте са 152 разорна пројектила. Највећи напад на Рафинерију нафте био је 7/8 јуна кад је гађана са 120 пројектила. У току NATO бомбардовања у Новом Саду уништено је укупно 73.569 тона нафте и њених деривата, од чега је највећи део нафте изгорео у пожару. Око 5.000 тона деривата и око 18.500 тона нафте уништено је у нафтоводу при чему је велики део резервоарског простора потпуно уништен. Процењује се да је од укупне количине нафте око 90% изгорело, а да је на околно земљиште изливено око 10%.

У нападу 2. маја 1999. године погођено је 27 резервоара нафте, запремине 250.000 м3 у којима је било складиштено 38.645 тона нафте и деривата (од тога примарног бензина 4.375 тона са око 1% бензола). Приликом ваздушних напада дошло је до пожара на погођеним резервоарима који је трајао неколико дана. Формиран је густ, црни облак дима ширине око 1,5 км који се дизао у висину до око 4 км у зависности од метеоролошких прилика и кретао се ка истоку и југоистоку

У урбаној зони Новог Сада 2 и 3 маја, 8 јуна и 9 јуна узети су узорци ваздуха. Измерене вредности за укупне угљоводонике биле су 10х веће него што су биле пре бомбардовања. У подземним водама на дубини 2,5 метара констатована је највећа концентрација минералних уља, флуорантена, и бензол(б)флуорантена и бензола. У земљишту је нађена већа концентрација битумена, полихлорованих бифенила и укупних угљоводоника. У свим узорцима земљишта нађено је олово, које је у знатно већој концентрацији било на већим дубинама.

Термоелектрана Колубара је гађана 22.маја 1999. године са три пројектила. Унишени су и оштећени струјни водови, електрични стубови, и трансформатори. Уништено је 13 трансформатора у којима се налазило око 200 тона трансформаторског уља. Изгорело је 45 тона трафо-уља, а око 100 тона је истекло и разлило су по околини.

Изливене количине трансформаторског уља доспеле су у ободне канале повезане са речицама Пештаном, Туријом и Бељаницом. Већи део ове опасне материје продро је у поџемне токове и загадио сеоске бунаре. Контаминација воде у бунарима и земљишта полихлорованим бифенилима (пираленом) потицала је из разорених трансформатора. Део контаминираних вода је преко реке Колубаре у коју се уливају загађене речице, доспео у Саву и даље у Дунав.

У Прахову је у једном од напада уништено складиште отпадног материјала у коме се налазило 5 тона трансформаторског уља и око 120 тона моторног уља. Највећа количина ових уља је изгорела, пожар је трајао 26 сати, а део уља се излио у Дунав.

Бор је такође једна од “црних тачака” по загађењу због NATO бомбардовања. У Бору је бомбардована трафо-станица “Електроисток” из које се у околину излило 25 тона трансформаторског уља. Из 144 кондензатора исцурило је 1.152 литра пиралена при чему се део тог уља запалио.

У Крагујевцу је бомбардована фабрика “Застава аутомобили” и погођени су трансформатори у фабрици. Као последица ратних дејстава укупно је истекло 1.428 литара пираленског трафо-уља. Поред ове количине у фабрици је било складиштено још око 5-6 тона отпадног ПЦБ у бурадима и више од 6.000 м3 воде загађене пираленом. После експлозија NATO бомби 1999. године “Застава” се претворила у отровну буктињу, јер су продукти сагоревања пиралена, диоксини још отровнији од пиралена.

Једина научна студија о акцидентном кретању пиралена у природи, која је урађена код нас после НАТО агресије, је докторска дисертација Миљане Стојановић-Милосављевић, под насловом “Правци кретања полихолорованих бифенила (пиралена) у водама након NATO бомбардовања”.

Биохемичар Миљана Стојановић-Милосављевић у периоду пре, за време и после бомбардовања узела је и анализирала 1.800 узорака тла, подземних и надземних вода и речног дна. Истражила је водоток реке Лепенице од уласка у Крагујевац па до уливања у Велику Мораву, водоток Велике Мораве и речне наносе Лепенице и реке Ждраљице од фабрике “Застава” па до завршетка крагујевачке котлине, укључујући ту и изворишта и бунарске воде.

Ова докторска дисертација је скривена од јавности, нема је у библиотеци БУ. Миљана Стојановић-Милосављевић је била запослена у војсци СРЈ, а после докторирања 2002, као мајка малолетног детета, остала је без посла. Умрла је 2010. године.

Миљана Стојановић-Милосављевић у закључцима своје дисертације указује на неопходност укључивања државе која би, требало да финансира не само истраживања већ и да “надокнади евентуалне губитке пољопривредницима због смањеног приноса, а ради узгајања биљних врста које су здравствено најбезбедније”. Она је детаљно изложила како у будућности треба пратити даље кретање пиралена. Препоручила је месечне и двомесечне анализе речног дна и биолошка и микробиолошка истраживања живог света у води река Лепенице, Ждраљице и Мораве, осматрање бунара и извора. Такође редовно треба утврђивати утицај пиралена на животиње и животне намирнице животињског и биљног порекла, а редовним здравственим контролама – на људе. Не постоје податци да ли су ови закључци било кога из градске владе Крагујевца или републичке владе, бар заинтересовали. Велики допринос ове дисертације је између осталог и у томе што је дата „шема“ продирања пиралена у земљиште и воду, начин његовог кретања и контрола присуства пиралена у водама и земљишту.

Крагујевац није једини град у ком су горели електрични трансформатори. Горели су и у Београду, на Бежанијској коси, у Лештанима.

Постоји незваничан податак да се велика количина пиралена излила у Топчидерску реку током NATO бомбардовања.

У последице бомбардовања српских земаља не убрајају се само тоне осиромашеног урана, већ и тоне штетних и канцерогених хемијских материја расутих и сагорелих током бомбардовања, жива, разноврсни диоксини, бензопирен, бензантрацен, оловни оксиди, тешки остаци лож уља, битумени, оловни алкиди, – све су то последице бомбардовања које наносе много озбиљнију штету по човека и његову околину, него што се до сада признавало.

Пронатовски лоби у Србији делује против интереса свог народа, јер спречава било какву научну и стручну расправу на државном нивоу о последицама агресије NATO на здравље, као и о моралној и материјалној одговорности NATO за последице бомбардовања на становништво- пораст стерилитета, малигних и других болести у Србији.

После свега неопходно је да се што пре формира национална лабораторија за испитивање последица еколошког загађења на целој територији Србије. На нашој страни је правда, а о чињеницама везаним за хемијско и радиолошко загађење услед бомбардовања могу говорити само припадници квалификоване научне српске јавности, без икакве политичке конотације.

Др Мирјана Анђелковић Лукић

*Рад је презентован на научној конференцији „Последице НАТО агресија на СРЈ“ 22.03. 2018. у организацији „Евроазијског безбедносног форума„ у Београду.

—–

Коришћена литературе:

http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0042-8450/2006/0042-84500603348A.pdf
• Posledice NATO bombardovanja na životnu sredinu SR Jugoslavije, Savezno Ministarstvo za razvoj, nauku i životnu sredinu, „Izveštaj“, Beograd 2000.
http://www.nin.co.rs/arhiva/2540/8.html
• M.Anđelković Lukić „Darovi Milosrdnog anđela“ ekološko razmatranje bombardovanja SRJ“, Novi sad, 2015.
• M.Stojanović-Milosavlјević; “Pravci kretanja poliholorovanih bifenila (piralena) u vodama nakon NATO bombardovanja”. doktorska disertacija, Beograd, 2002.

ИЗВОР: КОРЕНИ

***

ПОВЕЗАНО:

Злочиначко бомбардовање, ратни злочин над цивилним становништвом: ЕКОЦИД И ГЕНОЦИД НАД НАРОДОМ СРБСКИМ И СРБИЈОМ 1999.

*

————–

24.3.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.