Љубиша Марковић

Љубиша Марковић: Како да туђим греховима сперемо своје? Може ли се то?


Љубиша Марковић

“Ми који смо грешили као људи, судимо зверински, одмах иза врата, да душу испусти.
Нисмо зли али смо будале“
   

Живот Матвеја Кожемјакина, Максим Горки

У одређеном моменту, цела наша историја може оживети, преци,.., њихове речи и дела, само ако је човек отворен. У том логичном оквиру, у тој(неко би рекао) петој димензији, може све оживети. Док читам мемоаре Б. Јовића о распаду СФРЈ, враћа ми се сећање из тог времена и сва тадашња драматика распада једне државе. Као у филму, чак мислећи да се неки догађаји могу и другачије одиграти него што јесу! Да ли!? Вратити Канта, Сократа или краљицу Марго и са свима се наћи у истом тренутку да ли је то могуће? Да, у филму.

Актуелност разних интеграција које суштински дезинтегришу наше национално биће је чини се виша него икада. Посебно из разлога, јер нас је претходна (Југославија у свим појавним облицима) довела на руб егзистенцијалног опстанка. Помама и `лудило`  које је преузело србски народ око уласка у ЕУ превазилази стање уочи стварања прве Југославије. Једина сличност је у егзистенцијалној угрожености, тада ратној сада у губитку индентитета.

Тај идентитет смо систематски губили у периоду постојања разних Југославија, тако да је садашње стање егзистенцијалне угрожености веће него у очи великог Рата. Јер, смо некада знали ко смо, куда идемо, чему стремимо, имали смо привреду, политику, војску, културу, науку, имали смо Србе у Србији. На жалост током свих ових  година се је у Србији образовало отуђено олигархијско тело састављено од полуобразованих политичара, који посвећују себе управљању  јавним пословима земље. Тзв. културна елита Србије иде упоредо са њима,  узајамно се прожимајући, доводе нас до квантног убрзања нашег нестанка. Дугогодишњи привилеговани положај их је неизбежно довео у девијацију, чак и да нису били југословенско-комунистички индоктринирани.

Садашње стање потпуне геополитичке и сваке друге дезоријентисаности Србије детерминише општу дезоријентацију целог србског народа. Такви какви смо, осуђени смо на историјски нестанак.

Као што настављачи комунистичке идеје нису  препознали пад берлинског зида, тако ни ми сада не препознајемо крах(суноврат) европског Брисела. Исто тако се чини да не препознајемо ни време, у коме медијски пресинг и тржишни механизми одређују степен наше слободе и биолошко-историјског  опстанка. Казне сећања су неминовне, где нас истовремено опомињу  и одузимају нам цивилизацијско право народа. Историјско, културно и цивилизацијско достигнуће нас у нужности опстанка, наводи на ново вредновање мерила. Вредновање човека и разума, коначно. Сакривени иза парола, без јасно дефинисаних вредностних мерила, улазимо у мочвару, блато, кал и небитно је да ли се то зове ЕУ, НАТО или шта год.

Сто година је минуло и крајње је време демистификовати Југославију и све те тзв. интеграције које су заправо усмерене ка нашој дезинтеграцији.

Велики број теоретичара, посебно либерално-демократске провенијенције говори о слободи и владавини народа (маса), права, медија и тржишта. То популарно зову демократијом. Притом популистички купују наклоност маса, где долазимо до фамозне тврдње да већина постојећих влада, постоји искључиво због народног добра. Наравно, нико нема ништа против владавине народа, слободе маса, напротив, проблем је што наведени теоретичари говоре пре свега о спољашним оковима и деспотским законима. Ти тзв. либерални демократи себи дају у част да су донели ту формалну (спољашну) слободу, усвојили законе по жељи маса (широких), које суштински не функционишу, коначно да би појединац из широких маса остварио (своја) припадајућа права мора, да ангажује адвоката. Исто тако је проблем што већина њих човекову вољу и биће подређују фамозним природним и научним законима. И крајње рационално материјализовано (по принципу 2+2=4,  где нема дебате) у имену демократије, спроводе демонократију.

Признајући најновија научно технолошка  достигнућа као неоспорни ауторитет и испостављајући материју пред духом, спроводе суптилну тиранију. Када се томе додају примитивни нагони и њихова афирмација, долазимо до скупа где смо сада.

Нас не треба да брине њихова снага, моћ и империјална експанзија, јер експанзија  на наш рачун је могућа само у оној мери колико смо ми слаби.

 

Љубиша Марковић

—————-

25.3.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Нисмо нестали под турцима, ни под немцима, ни под јањичарима, ни под комунистима. Нећемо ни под овим тзв демократама, напредњацима или американцима. Наше је да се боримо за себе, као што се и други боре за себе. Од кукњаве нема ништа. Осим параноје.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.