АКТУЕЛНО

Биљана Диковић: Кредити код страних банака или Како преживети сутра, или до сутра…


Најактуелнија тема у данашњој Србији је, иако многи то не желе да признају, како преживети сутра, или до сутра…

Биљана Диковић

После приватизација које су по речима стручних у тој области биле својеврсан економски геноцид, до урушавања социјалног статуса и коначно, злочиначким бомбардовањем екстремно је урушено здравље нације…
Политичка ситуација у држави је знатно урушила друштвено окружење, социјални статус и сигурност грађана… Умањена је цена радног сата, људи су радили без плаћених доприноса за социјално и здравствено осигурање, некима ни дан-данас нису исплаћене зараде које су остварили по закону…

Медијском манипулацијом власт је успоставила веома интересантну, народу неиздрживу а њима корисну ситуацију која и данас траје –  уместо да она служи народу који је плаћа, власт се служи народом и народним парама – да би остварила своје политичке циљеве и личну или партијску корист.

Најинтересантније је пласирање вести којима се доказује такозвано довођење „страних инвеститора“ у Србију. Власти их ослободе пореза и дају максималне олакшице које би требале да се слију у народну касу (тако не договара посао домаћин куће), добију финансијску подршку од 5, 10 или 19 хиљада евра по запосленом, а раднике користе као јевтине робове које плаћају 200 евра месечно… И све ово представљају као „успех отварања нових радних места“, „успешну инвестицију“ и „подстицање странаца да дођу код нас“. ЈЕДИНО што су постигли оваквим „паметним потезима“ и „финансијском трансакцијом“ је – да НАШИМ ПАРАМА ФИНАНСИРАМО НАШУ ПРОПАСТ.

У економски уништеној земљи са тотално уништеном привредом и сталним задуживањима наопаким, такозваним кредитима од ММФ-а, који како тврде многи светски економисти воде у савремено ропство државе, да се наслутити веома несигурна, и не баш срећна будућност… Власти у Србији од првог контакта са ММФ-ом и Светском банком са својим „економским стручњацима“ и министрима „експертима“ (бившим службеницима тих светских бирократија) на сва звона разносе вест о успешним сусретима са тим економским непријатељима држава и народа (већи степен успеха и похвале једнак је већем степену задужења народа и државе).

Грађани у Србији имају и своја права, а не само обавезе, која гарантују закони и Устав. Исто тако и држава има право да по закону наплати порез (једном а не више пута на исти производ или услугу) и има ОБАВЕЗУ да грађанима по закону и Уставу обезбеди да остваре своја права да би могли да изврше и своје обавезе…
У оваквој Србији данас, кажњавати грађане зато што немају да плате обавезе, неправедно и нехумано је примењивати према њима казне и драстичне радње (као што је одузимање деце због сиромаштва, одузимање станова и заплена ствари због немогућности плаћања рачуна за услуге инфо, електричне енергије итд…).
Уставом, највишим правник актом у Србији се гарантује право на рад и зараду, односно живот достојан човека у Србији“ – али ДРЖАВА ИМА ОБАВЕЗЕ које не испуњава према својим грађанима. Чак се и стечена права урушавају, пример је умањење пензија, што је противуставна радња.

Поред свега тога, пре десетак година банке су над онима који су имали неки посао у фирмама које су још радиле, или над онима у јавном сектору који је из буџета финансирао исти тај осиромашени и опљачкани, здравствено угрожени народ, спровеле агресивну кампању у којој су нудиле кредите индексиране у швајцарским францима. После десет година, упркос редовној отплати кредита, клијенти банака у Србији су задужени више него у тренутку када су потписали уговор о кредиту са банкама…
Број од око 36.000 пласираних стамбених кредита (незванично) увећава се за оне кредите који нису стамбени него хипотекарни, тако да се и корисници ових кредита налазе у истој ситуацији.

Удружење грађана за заштиту корисника банкарских услуга – ЦХФ Србија, недавно је одржало регионалну трибину у Чачку посвећену проблему корисника кредита који је настао приликом отплате. О односу банака према корисницима, пасивности државе, судова, као и оних који у том проблему могу помоћи, говорила је Јелена Павловић, адвокат и члан Управног одбора Удружења ЦХФ Србија.

ПОВЕРЕЊЕ – ДРЖАВА, БАНКА, КОРИСНИЦИ КРЕДИТА

Чланови удружења ЦХФ Србија сматрају да се овде ради о једном озбиљном непознавању овог проблема. Да они, који би требали да се баве решавањем овог проблема, а то је Министарство финансија, Министарство трговине и Централна банка, имају дубоко неразумевање према сржи овог проблема, сматрајући да је то била одлука корисника кредита и да они немају више ништа са тим.

Они подсећају да су ови кредити пласирани тако што је њихово рекламирање почело управо са стране државе, први промотер ових кредита био господин Млађан Динкић. На веб сајту Владе Републике Србије ови кредити су представљени као најповољнији кредити, ХВБ Банка заједно са њима као банка која ће прва дати те кредите, а затим се том рекламирању придружио и господин Париводић, који је тада био министар у Влади. Народна банка Србије је у свему томе одиграла прилично пасивну улогу, односно, данас се прича о томе да је Гувернер Јелашић упозоравао, међутим када се данас погледају те изјаве заиста није јасно о чему је причао. Он ниједног тренутка није рекао о каквим се кредитима ради, никада није објаснио у чему је разлика између евро индексираних кредита и кредита индексираних у швајцарском франку, никада није рекао да се ради о потпуно валутно неусклађеном становништву, дакле о становништву које је било потпуно кредитно неспособно за ову врсту кредита, јер није имало изворе примања у валути швајцарски франак.

То је онда значило да како рата расте са порастом вредности стране валуте, корисник кредита остаје без основних средстава за живот, што се данас и десило. У том смислу, удружење ЦХФ Србија се обраћало НБС и поставили су већи број питања, између осталог и питање – чија је обавеза била да информише, да ли је то била обавеза Гувернера или пословних банака. Павловић тврди да ни дан-данас, после осам месеци од тада, нису добили одговор на то прво питање, а ни на остала, доста сложенија питања.

Таква ситуација у којој државни органи имају прилично пасивну улогу према овом проблему, доноси велике, тешке и несагледиве последице, јер знатно утиче на кредитну активност банака, знатно је утицало на то да је становништво скоро потпуно изгубило поверење у такав систем, а заједно са губитком поверења према таквом банкарском систему, следствено томе и поверење у систем државе.

РЕШЕЊА СУДОВА, РАЗЛИКЕ И СЛИЧНОСТИ У ЗЕМЉАМА ЕУ И СРБИЈИ

Адвокат Јелена Павловић каже да је једино решење у овој и оваквој ситуацији у Србији да реагују судови, јер се ради о потпуно непоштеним и о потпуно незаконитим уговорима.

У целој Европској Унији индексирани кредити (кредити у домаћој валути којима се обрачун врши по курсу стране валуте) су били предвиђени као законом дозвољена категорија. У скоро свим земљама је од 2000. до 2004. године измењен закон и индексиран кредит је уведен као законска категорија.
У Србији се то није десило. У Србији је кредит исто што је и био кредит 1978. године, када је донет Закон о облигационим односима. Било је покушаја да се то измени, да се уведе индексација, тако што је отпочето са изменама Закона о облигационим односима и предложено је да кредит убудуће, буде враћање уговореног новца и плаћање камате, а не примљеног, као што је данас случај. Међутим те измене никада нису ступиле на правну снагу. Тако, у Србији имамо једну парадоксалну ситуацију, ми отприлике последњи чекамо на решење и на реакцију суда, а имамо дупли колосек неодрживости ових кредита.
Дакле, имамо потпуни колосек незаконитости и имамо потпуно колосек непоштености којим је ишла цела Европа.

Треба опет напоменути да су ови кредити у Европи били законити, а опет су и поред тога проглашени непоштеним, јер су судови утврдили:
1. да корисници кредита нису добили информације на основу којих су могли разумно да оцене да ли желе да уђу у такав уговорни однос,
и
2. јер је настала велика несразмера.

Банке су дале једну врсту информација корисницима – 1. да се ради о стабилној валути, 2. да се може „прећи у евро“ и још су понудили мању камату, као неку погодност тих кредита.
Дакле, саме банке су креирале тај производ и оне су те које су представиле корисницима кредита тај производ као повољнији, прихватљивији, а данас се понашају као да је тај уговор потписала само једна страна и не желе да уђу у правичну измену ових уговора. Вероватно највише из једног разлога зато што је у Србији, а то се десило само у Србији у целом региону, држава преузела ризичност ових кредита.
Наиме, у Србији је основана 2004. године НКОСК и банке су клијентима нудећи мању камату представиле да је то осигурање кредита, да је њихова породица заштићена и тако даље, да би се, када је проблем почео да се дешава, испоставило да НКОСК не представља никакво осигурање кредита, већ да је она обични јемац банкама, и да она гарантује да – када корисник кредита престане да плаћа, да ће наставити да плаћа држава Србија, односно сви порески обвезници.

Данас се у Србији често спекулише с тим да овај проблем не треба да се решава на било који начин, већ да се грађани сналазе, ако могу, да се не би захватало у буџетска средства. Међутим, дешава се управо супротно. Држава Србија издваја огромна новчана средства којима плаћа ове кредите уместо да буде ефикаснија у утврђивању непоштености и незаконитости ових уговора.

Адвокат Јелена Павловић

РАЗЛИЧИТА СУДСКА ПРАКСА У СРБИЈИ ПО ОВОМ ПИТАЊУ

У Србији постоји различита судска пракса, и даље је јако неуједначена, али се чланови удружења, корисници кредита надају и искрено очекују да се ове године обрати пажња на ту информисаност на коју цела Европа указује. Јер, ради се о једном сложеном производу који није уговор о кредиту, већ који поред кредита садржи и индексацију, а индексација сама по себи обзиром да је у страној валути, има дубоку везу са финансијским тржиштем где су судови, врховни суд Шпаније, сада апелациони суд у Грчкој, такође и Уставни суд Републике Србије изрекли да се заправо ради о сложеним уговорима који садрже у себи, поред уговора о кредиту и финансијски инструмент. Коришћење финанијског инструмента је било изричито законом забрањено за држављане Републике Србије до 2011. године, осим тога што је Законом о облигационим односима било недозвољеноали то још увек не пише у пресудама судова у Србији.

Неке пресуде су донете и првостепене су, а неке су у Апелационом суду. Нажалост, има доста негативне судске праксе, и доста праксе која иде у смеру раскида, па се Удружење ЦХФ бори да јасно стави до знања корисницима кредита да раскид уговора није прави пут. Неко мисли да је уговор законит, али из Удружења наглашавају да је уговор дубоко незаконит. Прво правило је да ништави уговори не могу да се раскину, те је ово питање пре свега за суд, да ли може овакав уговор да се раскине или не.

Разлози због којих су у Удружењу против раскида су следећи:

1. уколико се догоди раскид уговора, тада произилази да је уговор законит, и тада се јасно поставља питање да ли банка има право да и даље обрачун врши у валути. Неки сматрају да има, други сматрају да нема. Адвокат Јелена Павловић каже да је то питање врло несигурно за одговор, да свако ко се залети да тек тако објасни да ће бити све динарска реституција можда и греши, она би волела да је тако, али се боји да се може тумачити и на другачији начин – уколико је све законито онда не види по ком основу се људи надају да неће бити законита индексација.
2. Држава Србија има велики број закључених уговора о заштити страних улагања, банке се у Србији третирају као страни улагачи, и имају нешто што се назива – легитимна очекивања. Дакле, уколико би држава Србија приступила масовном раскиду ових уговора, тада би банке с правом поставиле питање да ли је држава Србија осујетила банке да зараде на једном потпуно дозвољеном правном послу. Нема сумње да би банке у таквом захтеву банке и успеле, а онда би држава Србија морала да плати банкама све оно што нису корисници кредита. Држава Србија, која је далеко испод нивоа стабилности и богатства које имају државе ЕУ, себи би тако поставила превелики терет који не би смела да дозволи.

ВРАТИТИ ИНСТИТУТ КОЛЕКТИВНЕ ЗАШТИТЕ

Удружење грађана за заштиту корисника банкарских услуга – ЦХФ Србија тражи да судови мало брже раде, да се врати институт колективне заштите јер је он укинут у Републици Србији. Дакле, да имају могућност да се једном тужбом обрате суду и туже све банке које су пласирале ове кредите. 
Нису се све банке понашале исто савесно и професионално приликом пласмана кредита, а људи су заиста овим кредитима јако финансијски исцрпљени и веома им је тешко да поднесу нове трошкове судског спора.

У међувремену, док се то чека и не зна се да ли ће и дочекати, из Удружења саветују људима који се већ налазе у проблему, да се (они који имају снаге, воље и жеље) упусте у ово тешко доказивање, да се аргументованим тужбама обрате суду, и са доказима и са аргументацијом, и са саслушањем.

На веб сајту Удружења налази се доста различитих докумената. Неки од њих су докази, у којима указују да су банке, односно Извршни одбори банака одлично знали о каквим се кредитима ради, али да су то корисницима кредита прећутали.

САВЕТ за кориснике кредита, они који одлуче да поднесу тужбу, буду упорни у доказивању:  
1. да су банке одлично знале каква је монетарна политика Републике Србије и да је окренута само ка евру, што корисници кредита нису знали,
2. корисници кредита треба да упознају суд са тим да су банке знале да се ради о кредитно неспособном становништву, валутно неусклађеном, што корисници кредита такође нису знали,
3. обавезно да се пред судом укаже суду да валута швајцарски франак и јапански јен нису обичне валуте, да су то специјалне валуте које увек, када се дешавају неке финансијке кризе јачају, јер се инвеститори у таквим временима по правилу понашају тако да сачувају оно што су зарадили и свој капитал пребацују у те сигурне валуте.
За кризу која је наступила 2008. године знало се одлично још 2003. године, било је предвиђено да ће се десити „велики бум“,  2005.године је то за финансијске стручњаке већ било извесно. Само су грађани за то сазнали тек 2008.године, а то је управо био период када су банке масовно почеле да пласирају ове кредите, како у Србији тако и у региону.

Удружење грађана за заштиту корисника банкарских услуга – ЦХФ Србија саветује корисницима кредита да буду „јако истрајни“ и да им се слободно обрате. Удружење се не бави никаквим посредовањем у смислу избора адвоката, не раде било шта што није по закону па ни то, јер је то је потпуно супротно адвокатском кодексу. Свесни веома тешке ситуације у којој се налазе корисници кредита из Удружења поручују да им се можете обратити путем мејла, објаве и документа као и јавне наступе можете прегледати и прочитати на њиховој веб страници www.chfsrbija.org. На располагању су да помогну свакоме коме треба додатна помоћ, консултације, указивање на проблем и решење.

УГОВОРИ СУ АПСОЛУТНО ПОТПУНО НЕОДРЖИВИ,
ОСИМ ШТО СУ НЕЗАКОНИТИ

Проблем са оваквим кредитима је тај што се редовном отплатом увећаних рата, главница кредита не смањује него се повећава. Овде се ради о динарским кредитима који су само индексирани у страној валути, у смислу да та страна валута служи за обрачун.

НА ПРИМЕР: Корисник кредита који је, на пример 2008. године, од банке примио 5,7 милиона динара, до данашњег дана је платио преко 6 милиона динара. Главница кредита у извештају кредитног бироа за тог корисника је 18 милиона и 300 хиљада динара, а до краја отплате треба да плати још 12 милиона динара. (!!!)

Дакле, овде се поставља питање, како је могуће да се у условима када је динар стабилна валута, последња девалвација је била 2002. године, инфлација је увек далеко испод пројектоване, пројектована је 3% и ни она се не остварује јер је 1 до 2%, динар је слободно можемо да кажемо стабилна валута, како се у таквим условима  главница повећава.
На овом примеру се јасно види да је ово један уговор који је заиста апсолутно потпуно неодржив, осим што је незаконит. Чак и када би он потпуно био у сваком сегменту законит, он би опет био неморалан, јер није могуће да ви нешто отплаћујете, а да вам се дуг повећава.

Пошто се судови се не баве скоковима валуте већ повредама права може се нагласити да је у овим конкретним уговорима дошло до озбиљне повреде права корисника кредита. 
ПРВО право је да корисник кредита буде информисан. Право на информисање значи и обавезу друге стране да вас информише. Следствено овом господин Јелашић апсолутно није могао амнестирати банке такве обавезе, што је и он знао. Али је, исто тако знао да је банка у Аустрији то урадила, како је направила летак на две А4 стране и показала симулацију кредита када се мења валутни однос, њему је то било јако познато, али опет ни једног тренутка није наложио домаћим банкама како да рекламирају тај производ.

Ово можете видети на веб сајту Удружења, на првој страни се види како су рекламе биле јако агресивне, приказивале су то као остварење сна, као нижу камату, као неку специјалну погодност за кориснике кредита, дакле, врло заваравајућа пракса, док Гувернер није никако банкама наметнуо начин на који треба да информишу кориснике нити је забранио такво рекламирање. Уз то, он банкама није ни наметнуо начин на који треба да врше кредитну анализу, што је била апсолутна надлежност Народне банке, као уосталом и данас јер она својим одлукама и прописује све те критеријуме по којима банке треба да се понашају.
Народна банка, је требала да уради само две ствари: 1. да наложи начин информисања и 2. да пропише заиста право испитивање кредитне способности, а не формално.

Дакле, банке су узимале потврде о личном дохотку (плати) корисника кредита на дан кредитне анализе и понашале се као да се 30 година ништа неће променити, што један професионалац не сме да уради, и што је озбиљна повреда начела савесности и поштења и професионалне пажње, а која начела су императивна начела нашег закона и увек њихова повреда носи правне последице, тако да практично, једна толико пасивна улога Централне банке нас је довела у то да ти кредити овде буду пласирани и НБС је реаговала тек 2011. године и тада је предвидела да може доћи до индексације само у валути евро.

Међутим, пропустила је том приликом да реши оне кредите који су већ пласирани, сматрајући да ће то бити ретроактивно што су се сви судови, па ево и Уставни суд Хрватске, изјаснили да се не ради о ретроактивној примени, јер када престације тих уговорних обавеза нису завршене већ трају још наредних 20 година, не може се рећи да се рећи да ради о угашеним и завршеним престацијама.

КО ЈЕ КРИВ – СИГУРНО НЕ КОРИСНИК КРЕДИТА,
ВЕЋ ОНАЈ КО ПРОДАЈЕ НЕУПОТРЕБЉИВ И ШТЕТАН ПРОИЗВОД ПРЕДСТАВЉАЈУЋИ ГА КАМПАЊОМ КАО НАЈБОЉИ И НАЈПОВОЉНИЈИ…

Ако поставимо ствари на прави начин кривица је више него јасна.

На пример, кад уђете у продавницу да купите било који производ предпостављате да је производ исправан, дозвољен за употребу – јер се налази у продаји. Дакле, извршене су све провере и инспекције, многи су на дозволу да се појави на полицама за продају људима, већ ставили и печат и своје потписе да је све у реду.

Овај кредит је производ банке. Неко је одобрио да се закључују уговори о кредиту који није био добар производ, па су корисници доведени у озбиљну заблуду. У Француској се водила кривична истрага против банкара због пласмана ових кредита, подигнута је оптужници која је прошла све инстанце и ступила на правну снагу и предмет те оптужнице је – озбиљна превара корисника кредита. Банке су имале информације које нису дале корисницима кредита. Банке су држале до тога да ће корисници кредита веровати у банке. Ово није први пут да су овакви кредити пласирани. Осамдесетих година прошлог века у Аустралији је склапан уговор о кредиту са фармерима.
Кредити у Аустралији су се заснивали на две главне ствари: 1. да корисници кредита неће знати ризике и 2. да они који седе на шалтерима банака неће знати да им објасне, што је идентично урађено у Србији.

Судови у Аустралији су одбијали такве тужбене захтеве и наступиле су веома тешке последице, доста тих фармера извршило је самоубиство, доста њих се развело, потпуно су доведени на ивицу духовног и физичког опстанка, уништени у емотивном и финансијском смислу, случај су решили тако што је један од банкара написао писмо и рекао да је то заправо банкарски производ за који је банка тачно знала шта је, ангажовали су адвокатску канцеларију да помогне у томе да изгледа како је банкарси производ изгледао као воља корисника кредита, а онда је и адвокат из те канцеларије исто потврдио. Последице по кориснике кредита биле су толико велике да се не могу ни сагледати. Данас се један од тих предмета изучава као студија случаја на Универзитету у Сиднеју.
О овом случају може се више прочитати на сајту Удружења ЦХФ, од почетка до краја, са узроцима и последицама.
Почетком деведесетих овај проблем се поновио у Аустрији, Италији, и Грчкој са јапанским јеном и то је тај пример аустријске банке… Адвокат Јелена Павловић каже да је то „један добро разрађен систем, слободно речено, за који се под пуном одговорношћу – може рећи преваре“.

ПОВРЕДА СВИХ ЗАКОНА ЈЕ ОЧИГЛЕДНА, НЕСРАЗМЕРА И НАЧИН ПЛАСМАНА КРЕДИТА ТАКОЂЕ – ОЧЕКИВАНО РЕШЕЊЕ ЈЕ ИЗВЕСНО

Адвокат Удружења ЦХФ Јелена Павловић каже да је апсолутни оптимиста што се тиче позитивног решавања ових тужби за кориснике кредита, али би волела да се све реши у Србији, пред домаћим судовима. Повреда свих закона је толико очигледна, несразмера је толико очигледна и начин на који су кредити пласирани, па је извесно да се у Србији може слободно пресудити као и у земљама у окружењу. Уколико се не би решило у Србији решиће се у Стразбуру, с тим што би тамо корисници успели у захтеву против државе, али је проблем што се у Стразбуру тужи држава а не банке. Боштјан Жупанчич, Словенац, који је 18 година био судија у Стразбуру потврдио је ову тврдњу адвоката Јелене Павловић на трибини у Барселони ове године, он је рекао да је апсолутно јасно да ови кредити не могу издржати ни тест правичности ни тест поштености.

Ово је разлог због кога се Удружење грађана за заштиту корисника банкарских услуга – ЦХФ Србија бори да што више информише целокупну јавност, и стручну и кориснике кредита, јер сматрају да наша држава не може да поднесе више такве потпуно бесмислене трошкове, и да ово мора да се реши у Србији јер је очигледно да се у  Србији туже банке. Значи, одговараће и исправиће грешку онај ко је грешку направио. 

Управни одбор Удружења ЦХФ Србија позива све поштене грађане, а посебно све кориснике кредита, да се окупимо и сломимо безакоње, покажемо ко смо, шта знамо и шта хитно захтевамо – 13. априла, петак, у 12 часова, испред Апелационог и Врховног суда у Београду, Немањина 9.

ЗАХТЕВАМО ПРАВДУ ОДМАХ, А НЕ ЈОШ 10 ГОДИНА АГОНИЈЕ, ДОК НАС ПОТПУНО НЕ УНИШТЕ! 
ЗАХТЕВАМО ДА СУДОВИ СУДЕ ПО ЗАКОНУ, А НЕ ПО УБЕЂЕЊУ!

ЗАХТЕВАМО ДА ВРХОВНИ СУД ОДМАХ ЗАУЗМЕ СТАВ:

1. О незаконито индексираним кредитима
2. О ефективном повраћају новца за једнострано измењене камате
3. О ефектвном повраћају новца за трошкове обраде
4. О ефективном повраћају новца за незаконито плаћене накнаде за НКОСК

ЗАХТЕВАМО ДА ОДГОВОРНИ ПОЈЕДИНЦИ У БАНКАМА И ДРУГИ КОЈИ СУ ИМ У ТОМЕ ПОМОГЛИ БУДУ ОСУЂЕНИ, А ЖРТВЕ ОБЕШТЕЋЕНЕ!

***

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

*Незаконитост и непоштеност уговора о стамбеним и хипотекарним кредитима индексираних у валути швајцарског франка (видео)

*Одржана регионална трибина „Швајцарац – банкарска клопка“ (видео)

*РЕЧЕНО И ПРЕЋУТАНО: Кредити у еврима, швајцарцима или динарима – Да ли је на помолу деиндексација свих кредита? (видео)

*ЦХФ СРБИЈА: Десет земаља Европе су већ решиле овај проблем, предали Захтев институцијама за хитан састанак (видео)

*Биљана Диковић: Зоран Тасић – СТРУЧНО И ЈАСНО О ПРОБЛЕМУ, САДАШЊЕМ СТАЊУ КРЕДИТА, КЛИЈЕНАТА И БАНАКА И ЈЕДИНОМ И МОГУЋЕМ РЕШЕЊУ

————

29.3.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић, извор за текст је изјава адвоката Јелене Павловић за ТВ Лав Чачак

3 replies »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.