ДРУШТВО

Ненад Кесић: ПРСТ ЈОСИПА БРОЗА


Путем ФБ странице, нашој редакцији се обратио господин Ненад Кесић са предлогом да на СРБском ФБРепортеру објавимо његов есеј „ПРСТ ЈОСИПА БРОЗА” (који је пред вама) који, речима аутора, представља његов покушај да се ослободимо овог баласта. Аутор је о себи још написао:

„Нисам новинар нити неки књижевни стваралац.
Машинац по струци, последњих 30 година бавио сам се израдом металних чамаца и бродица као власник „Данубиус Кесић д.о.о.“- Земун.  
У пензији сам од фебруара 2017. а ово ми „чучи” деценијама…”

 

***

Аутор: Ненад Кесић
15.3.2018.

Моја мајка била је учитељица и много је волела свој посао. Како је то био обичај и део њених школских обавеза, водила је своје ђаке у Кумровец, у „родну кућу друга Тита”. Нама децu су још од првог разреда сликом преко целе прве стране буквара и историјских читанки, па и већине других уџбеника, орвеловски урезивали у памћење човека у официрској униформи учећи да је то „маршал Тито, у целој историји највећи син наших народа и народности” и човек којег морамо много да волимо. Данас се озбиљно питам није ли Орвел своју „1984.” најпре Титу послао, 47., 48.- док је још била у рукопису?! То штиво и наша колективна шизофренична занесеност тзв. Титовог доба у невероватној су паралели.

На таквој „наобразби” било је свакако пожељно да деца из целе социјалистичке Југославије у што већем броју посете  родну кућу вољеног вође, ваљда да га после тога воле још више. Кад се мајка вратила, остало ми је у сећању њен загонетно-сумњичави смешак док је причала утиске о месту које је са својим ђацима посетила. Шапатом, у сопственој кући, у оквиру наше породице, изразила је велику сумњу у аутентичност тог места. Била је сасвим убеђена да је тамо све намештено и да „и луд види”  да нема говора да се ту наведени нам маршал родио, него је, како је рекла, све изрежирана сценографија!

Доста година после тога, кад је већ била у дубокој старости и прикована за постељу, често сам је обилазио. Нама, својој деци и унуцима, причала је готово цео свој живот са безброј интересантних детаља, а највише се чудила и није схватала како људски век прође тако невероватно брзо! А поживе наша мама Ленка својих лепих 86 годиница.

У тим враћањима свог животног филма уназад, дотакне се Ленка тако и сећања како је њен отац, кад је први пут после рата на радију чуо глас новог шефа државе, рекао: „Ово је неки белосветски хохштаплер!“ Мутирани српски, или тзв. хрватско-српски, са нагласком који је, како тврде лингвисти, у позадини имао пољски, није деди мирисао на добро.

На овај мајчин цитат њеног оца, насмешио сам се задовољан што ми деда Воја није био као већина зомбија које сам упознао, кад је „највећи син“ у питању.

Деда Воја Стојиљковић био је поштански службеник Краљевине Југославије а по политичком опредељењу врло страсан Пашићев радикал.

*

Беше, чини ми се, година 2000. На Широкој стази у Земуну, у пријатно пре подне касног лета, клацкао сам се беспослен на столици испред своје радионице за израду чамаца и бродица „Данубиус-Земун”. Оно, као у каубојским филмовима, само нисам имао шешир на носу. У том мом занату било је или толико посла да бих се једва са својим мајсторима изборио за рокове, или као тада – потпуни вакуум, без поруџбина. Крај лета, људи се вратили са одмора, чека их школска година, готово са чамцима. Испред уз обалу био је везан већи понтон, некад војни пристан за патролне чамце који сам добио као посао од тадашњег главног уредника часописа „Наутичар“ Боре Васића. Он је то нешто пак добио у компензацију, а ја да додам конзолне стазе по ободу, настрешницу, прилазни мост… У  време последњег рата и општег расула државе Титови генерали распродавали су све што су могли, па и понтонске пристане, речне понтонске мостове и моторне гураче… То се после ломатало у небројеним компензацијама и даљим распродајама. За време поплаве у Обреновцу баш би помогли, али нису више били у власништву војске. Урадио сам уговорено, али  Бора никако да плати, па сам га задржао и направио нешто као мали лични бифе на води. Свраћали су ту пријатељи, муштерије, који су постали нови пријатељи и већ пловили својим-мојим бродицама и чамцима, и сваки добронамерник. После је тај пристан дуго био на Сави наспрам Сајма, а могуће да је тамо и данас.

Е, тако се ја тог јутра клацкам на столици, кад наиђе неки, за ово место уобичајени, шетач; човек педесетих година, можда и старији, али очуван, што-но-кажу. Пар фраза разменисмо и замоли да му донесем ракијицу на сплав, а и ја да узмем нешто. Тако ми седосмо сами, Дунав око нас, сунце не пржи више јако, зеленило брега на Широкој стази додатно намеће градском човеку блажени осећај  природе, реке, мира и спокоја. Гост види чиме се ја бавим, а не сећам се да ли сам га ја питао за његов посао, тек поче ми интересантну причу:

„Цео свој радни век био сам официр Гарде на Брионима. И ништа ми није био посао него кад друг Тито дође, да му будем лични стражар. (… ) Нисам био баш тик уз њега, него на извесном растојању и само у њега гледао! Такав ми је био задатак. А најчешће је на Брионима са њим био и дуго разговарао Мирослав Крлежа. Нисам могао да чујем шта су разговарали.“

Био сам изненађен овом исповешћу, човека сам први пут видео. Поседео је мало и отишао.

Сетих се да сам почетком деведесетих, или баш 1990., у „Политици” прочитао кратак чланак да је САНУ, историјско оделење, саопштила да је наш тзв. Јосип Броз Тито уствари ванбрачни син неког бечког грофа, пореклом пољског Јеврејина и слушкиње Словенке. Син грофа свакако је имао и аристократско образовање, а није био машинбравар, како нас је лагао. Такође и да је у Печују завршио официрску обавештајну школу, када је у исто време ту био и Мирослав Крлежа.  Затим да је као каплар аустроугарске војске био у саставу злогласне „Вражје дивизије” која је сурово убијала цивиле по Србији, нарочито у Мачви, чак и жене и децу.

Ваљда се ово некако омакло ван контроле београдске Титове и Крајачићеве Југословенске УДБ-е у оном метежу пада берлинског зида и лажних демократских промена у Србији, а на самом почетку распада светског комунизма и наше социјалистичке државе.

После 20-ак година српски академик историчар Јован Деретић први открива „Енигму Тито” и своја деценијска истраживања о недокучивом пореклу „највећег сина наших народа…” па износи да је, укратко и у суштини, тзв. Тито аустријски грађанин, јеврејског порекла, ватикански језуита, енглески шпијун… који је у Великом рату био каплар злогласне „Вражје дивизије”, па прешавши по прекоманди из Србије на руски фронт, преузео идентитет погинулог саборца, Хрвата Јосипа Броза из Кумровца… тамо био заробљен… па се, припремљен за то и уз подршку  обавештајних служби Ватикана, Немачке и Енглеске, представио совјетима као хрватски комуниста… ушао у совјетски Комитет комунистичке интернационале… био у шпанском грађанском рату, где је многе комунисте из разних земаља цинкарио или ликвидирао и као такав доказао лојалност Партији и „идеји”… и тако постао кандидат за  вођу нове, комунистичке Југославије. У остварењу тог циља најважнији задатак, још од Конгреса КПЈ 1928. у Дрездену, као и каснијег Уговора Моше Пијаде и усташког првака Мила Будака 1935. био је сломити отпор православљу и монархији оданих Срба и према њима „односити се као окупатор”, како је и у „ослобођеном” Београду наложио својим партизанским официрима Ранковићу, Милошу Минићу, Слободану Пенезићу, Миловану Ђиласу и осталима, које је после већину побио, сем предратног шегрта и масовног убицу свог народа Ранковића, кога је после забетонирао у кућни притвор и верног Црногорца мутиводу Ђиласа који му је глумио демократску опозицију.

(Нешто је овде од Деретића, а нешто моје. Надам се да није проблем разлучити чије је шта)

***

У крају у коме сам одрастао и живео целе 33 године, од 1967. до 2000., насељу „Марија Бурсаћ” у Земуну живела су одмах поред моје зграде позната браћа близанци Милан и Милорад Бањанин, звани Цибе. Петнаест минута старији Милан био је вредан и цењен радник у „Галеници”, а млађи Милорад професионални џепарош. Овог другог, који је био покварен као кваран зуб, али натпросечно интелигентан, звали су Циба Злоћа. Били су једнојајчани близанци и углавном их нису разликовали. Кад су имали 12 а ја 17 година, на неки мени и сад необјашњив порив толико су се везали за мене, као да сам им старији брат. Често би се и међусобно побили и ко год би се умешао да их развади, престали би да се маришу, па би одмах прешли и умлатили миротворца! Злоћа је увек иницирао свађу са братом и увек добијао батине. То је цео Земун знао, па су избегавали да их развађају. Само бих ја успевао у томе, али увек пажљиво и тактички и само би  мене послушали. За шта год су имали дилему и расправу, ајде код Неше да пресуди ко је у праву. Увек сам се трудио најпре да мој суд донесе мир. Тако смо се ми зближили, и кад су одрасли били баш као права сложна браћа. Као млади људи, пуни снаге и крајишког ратничког гена, прошли смо тако и многе свакојаке авантуре заједно. У њиховом дому био сам као члан породице.

И њихов отац Стево био је другар са мојим Урошем. Личанин и Крајишник, нашли се. Њихов стан исти као наш. Улази се право у  ходник, узак а дуг 4-5 метара, на крају купатило, са једне стране већа дневна соба, са друге уз купатило кухиња, уједно и малецка трпезарија, па још једна мања спаваћа соба.

Е, у том ходнику једном ми млађи Циба показа на зиду црно-белу фотографију, али некако више браон, у дрвеном старинском раму, са горњом летвицом благо залученом: маршал Тито стоји у средини, око њега неколико партизанских официра славне 6. личке. Година 1945., Београд. Сетих се из школе, са тв-а и многих листова: „Шеста личка спасила Маршала”.

Милорад, Циба Млађи, показа кажипрстом на партизанског официра одмах лево иза Тита, па ме погледа важно: – Стева.
– У, човече, твој ћале одмах иза Тита! Па никад ми ниси то прич`о!
– Ма ко шиша то! – одмахну Циба Млађи, уз неки ниподоштавајући смешак.
Џепарош, бандит, шта њега брига за било шта! – помислих.

Једном приликом смо седели сви у њиховој дневној соби. На тв-у је био Дневник. У Дневнику извештај о неком говору маршала Тита. Стево зашкрипи зубима:
– Ху, мајку му, што га не-уби`! – повеза негацију по крајишки.
Ја зину: – Кога, чика-Стево?
– Па овога – махну главом.
– А штоо?
– Да уђем у историју! – одвали Личанин хладно и погледа ме са важном гримасом, као да би имао разлог да умре славан као неко ко је измислио нпр. хидроцентралу са трофазном струјом и тако задужио човечанство. Ако не човечанство, Србе сигурно, садашња ми је мисао!

Насмејао сам се запрепашћено. Стево, војник за службену историју славне, а за многе Србе из Србије („Србијанце”), злогласне Шесте личке, затим пуковник Титове гарде, који му је одмах после рата буквално чувао леђа, као на оној слици!

(Доста година после овог догађаја, деведесетих, кад је неокомунистичка власт од пролетерске интернационале и сталне борбе против „главног унутрашњег непријатеља – великосрпског национализма и хегемонизма” прешла у лажни национализам форсирајући опет друштвени талог у виду  трагикомичног „четништва”, од овог истог пуковника 6. личке чуо сам, уз шкргут зуба:
– Хммм, такве сам ја младе чупавце и брадоње после ослобођења клао по Шумадији!)

Циба Млађи устаде са столице и приђе оцу ставивши му улизички руку на раме – Е, ћале, ћале, `ајде испричај Неши оно за прст.
Стево одмахну руком:  – Ма, пусти.
Али би Циба упоран: – Мора Неша ово да чује.
Окрете се ка мени: – Да не верујеш, слушај, слушај! `Ајде, ћале, молим те!
Још се мало ћале опирао, али упорни син извуче причу:

– Било је то, чини ми се, 1956. Од 45-те био сам у личној пратњи Титовој. Рат је већ одавно био завршен и многи су се питали зашто Тито никако да посети свој родни Кумровец и своју кућу, кад је тамо имао доста блиских рођака. Тито је то одлагао, све док се те 1956. није одлучио да оде тамо. Испред његове наводне куће, кроз масу се пробише две жене постарије, рекавши пратњи да су тетке Јосипа Броза и да хоће да га виде и поздраве. Биле су упорне па их пустише да се Титу приближе. Само су се згледале збуњено – Па, не бум то наш Јожица! Ови наши из пратње почеше да их убеђују да јесте, него га нису дуго виделе, променио се… и тако те приче. Оне међутим упорне, са потпуном неверицом, фиксирају поглед на Титове руке па кажу: – Нее, не бум сигурно! Наш Јожица не бум имал пол кажипрста, одсекeл му круњач за кукуруз! Наста тајац! И Тито је само ћутао, али наша пратња из ОЗНА-е  први се снађоше па крену да убеђују тетке како је Јожица био на руском фронту где су му руски лекари пришили прст са неког настрадалог војника. Руси све могу, (тад су још били у моди), у комунистичкој држави је све могуће… и тако се то некако смири и заврши. Тито само ћути, окрене се, ми за њим“.

Ја без даха, к`о ђаче, избечен и зинуо, питам:
– Па, чика-Стево, шта мислите, је л` он стварно ту рођен?
– Ма, какви.
– Па где је?
– А, ко то зна?

Лепо га деда Воја одмах провалио.

*

Недавно сам у неким Е-новинама видео невероватну фотографију! Пише да ју је као акредитовани историчар у ватиканским архивама пронашла наш(а) познати партизански академик, партизанског (већинског!) дела САНУ, Смиља Аврамов. На њој је тзв. Јосип Броз Тито у официрској партизанској маршалској униформи, оно – листови храста на реверу, у навиксаним војничким чизмама до колена, како стоји пред римским кардиналима, који помно слушају његов извештај! Има се утисак, са дивљењем. Сви пиље у Тита к`о Циганче у кило трешања. Гутају његову беседу или ваљда извештај о извршеним задацима са терена елитног језуитског ратника. Датум: 14.август 1944.!!!

На левој ивици фотографије вири орловски нос и део лица још једног језуите и хрватског комунисте Владимира Бакарића. Иза њега у позадини млађи лик који неодољиво подсећа на Лолу Рибара, али он је ваљда још 1943. био ликвидиран. Мало после првог гледања и чуда, видим још један мени најзанимљивији детаљ: Папин маршал, потоњи свети Јосип Радник, држи десну руку наслоњену на стомак и без пола кажипрста! Више је него очигледно да га је, као неки мађионичар у дечјој игри, само савио да би показао како тог прста шатро пола нема! Или, пре, завукао у капут. Како год, ево нашега Јосипа Броза из Кумровца! Где сте тетке?!

Ха, ха, ха! Уживео се папин маршал у замену идентитета!

Добро, није баш ни смешно, мада фора сада изгледа наивно!

И до данашњег дана и Србе је увалио у замену идентитета из које никако да се извучемо.

Деда није био папан, провалио је Шумадинац белосветског из прве, али ми још нисмо!

После му овај трик није ни требао.

*

Кад је спикер ТВ Београд оне 1980. саопштио вест о Његовој смрти, замрла је Титова Југославија! Замрли су деценијама зомбирани грађани. Мислим да су се највише смрзли његови верни службеници. Да ли ће у вилама српских индустријских и аристократских породица, побијених или прогнаних, и даље остати  црногорски, херцеговачки и лички Титови генерали, пореклом убога гологузија?! Како ће стотине хиљада јадних цинкароша својих суседа и колега са посла опстати без свог послодавца? Како ће  самоуправна радничка класа примати редовне плате уз девизу: „Не могу ме мало платити колико мало могу да радим?”

Труст мозгова који га је измислио и нама увалио, и његови белосветски представници, поклонише се највећем хохштаплеру 20. века, специјално за Србе пројектованом. Није ли тај пројекат почео још пре тачно 100 година, које ево славимо као величанствену победу у Великом рату? Победу и над аустријским капларом „Вражје дивизије”, потоњем југословенским маршалом? Није ли тај маршал освета Србима који су се усудили да победе једно велико германско царство, само ради сопствене слободе, као и кроз све векове пре тога? Освета до истребљења.

Такозвани револуционари, одроди а Срби по рођењу, у својим покајничким мемоарима сада сведоче како је тај Броз том Крлежи уз мало више „Регал Чиваса” уз задовољни смешак као на овој фотографији рекао: – Србе сам средио да се неће повратити ни за сто година!

Тито и Крлежа

Валтер, Јосип Броз, свети Јосип Радник оста у сатанској масонској тзв. Кући цвећа у престоници изгубљене земље Србије да нас дотрује у вечности.

*

Пред изборе за градоначелника Београда овог марта ове 2018., шеф југословенско-српских комуниста-социјалиста, фићфирић Дачић, „најбољи ђак” тамо-неке Политичке школе, што као министар иностраних послова брука државу Србију па енглески у Уједињеним нацијама нариче са текста на ћирилици (провалио га италијански фоторепортер, ха-ха!), позива гласаче да „…онај ко је волео Тита и Милошевића, а воли и мене…” гласа за њиховог кандидата!

Ако се икако можемо ослободити орвеловског болесног стања испраних мозгова, ваљда ћемо се, као прастари слободарски народ, вратити себи и свом идентитету.

Није језуитски маршал и белосветски хохштаплер био Србин нити српски идол, него само присилни лажни идол, лукаво и крваво наметнут од црнo-црвене интернационале. Без тог самоизлечења нема нам слободе, нити излаза из овог безизлаза.

Најбољи и најумнији део народа побијен је или протеран. Тај егзодус траје и даље и то је један државни системски процес. Наша деца показују по белом свету да смо нација талентованих људи, но они се не задржавају у Србији, земљи својих славних предака, али земљи безнађа.

Има ли у Србији и васцелом свету Срба умних, а родољубивих, како их је кроз целу историју у временима тешким Србија умела изнедрити, да се сакупе и договоре, да направе конкретан план и програм опоравка ради опстанка? Па да будемо сложни и обожени (а довољно виспрени да их југословенска језуитска Удба у Београду не омете!) тако нам Светитељи српски: Сава Немањић, Николај Жички и Јустин Ћелијски својим молитвама код Сина Божијег помогли и избавили нас грешне! Јер, шта смо ми Срби без наше вере и  наше мајчице Свете Српске Православне Цркве? Само обездуховљена, изгубљена, безлична маса.

Шта нам ваља чинити да се избавимо из очигледног погрома и одумирања нације и државе?
Како да се излечимо од најпогубније наше „генетске грешке” да не поштујемо своје најбоље, па нам влада туђин преко наших најгорих?

Духовни оци кажу: свако да почне од себе. Ваљда је тако, али нејач смо и више немамо ни мало времена, ако нас неко не поведе. Неки нови Карађорђе или нови Милош?

За промену, само нека је Србин, из домаћинске куће.
Да знамо ко су му и одакле отац и мајка.

_____________

Београд-Земун, 15.03.2018.

10 replies »

  1. Већина текста је у реду и (барем за оно што ја знам) истинита.
    Али, остаје једно велико али…
    1. 2000-те дођоше демократе на власт и кренуше да западњацима распродају све што вреди у овој држави за ситне паре…и што је најневероватније, још увек нису баш све распродали. Још увек??? А то што јесу и што још нису, то је све направљено за време те и такве државе (СФРЈ) и тог и таквог Тита.
    2. Све вајне патриоте и Србенде до пре пар година су се заклињали у запад, Америку, Велику Британију… Четници, Љотићевци, Недићевци и остали…јер су се тамо (они који су преживели) и склонили после 2. св. рата, а видимо шта нам је тај запад урадио?
    3. Неке друге патриоте, оне мало прагматичније, данас виде спас у Русији и у Путину, а као што знамо, он иако није комуниста и иако данашња Русија није комунистичка, ипак баштини и не пљује на све оно што су комунисти урадили и створили (свемирски програм, нуклеарно и свако друго наоружање Русије које им је данас једини гарант опстанка итд.). Наравно, не сакривају ни злочине које су Стаљин, Берија и остали починили над грађанима СССР-а.
    4. Ми, још увек имамо четнике попут Вука Драшковића који каже да смо починили највеће могуће злочине у БиХ и на Косову и који промовише НАТО.
    5. Ми још увек имамо либерале који се заклињу у запад и западне вредности и то доказују пљувањем по сопственом народу и аутошовинизмом невиђених размера (политичари Ч. Јованоић, Н. Чанак, бројне НВО (Вејвода, Кандићка, Бисерко…), као и многобројне јавне личности…
    6. Ми још увек не можемо да се договоримо и на право место ставимо све учеснике 2. св. рата, па неки покушавају рехабилитацију Недића и сличне, иако се зна да су били најобичније издајице и слуге окупатора, а њихово слуганство или оклевање да се јаче и снажније укључе у борбу против окупатора (као што су чинили Четници) називамо тактизирање и „покушај да се спаси српски народ“).
    7. Па господо, престаните са овим једностраним памфлетима, ставите у исти текст коначно све што је релевантно и доказано, а на овај начин, пренаглашавањем онога у шта верујете, а прећуткивањем онога што вам не одговара, никада нећете написати добар текст.

    Свиђа ми се

    • Tito i sva partija sky,to su najveca zla za Srpski narod.On broz,on je dobio zadatak da nas unisti a kome to nije jasno do danas,treba da ga nema.Sadasnja vlast su nista drugo nego deca i unuci brozovih komunista koji opet imaju za zadatak da nastave gde njihovi krvni pretci stadose.Narode probudi se i poslusaj pametne ljude,kada si vec toliko glup.Pitanje je veliko,dali glup covek moze da razlikuje pamet od gluposti!!!!!Jebem mu mater,ako ovako budemo slepi i glupi,uskoro ce nam i sljiva biti komotna.Onomad nam je nas najiskreniji prijatelj Arcibald Rajs rekao “narode Srpski,cuvaj se svojih politicara“!!!! to je bilo posle 1.svetskoga rata kada smo sjebali Oskarovu grdnu vojsku gde je i taj nas prijatelj Rajs bio ucesnik.Ko zna za njega!?mali broj,na zalost ali,znamo za Pasica,lopovcinu i izdajnika kakvoga nema i ostale.Pasicev potomak je i onaj koga skoro uapsise u K.Mitrovici,Djuric,jadnik.Vucic,Djindjic,njegov mentor Micunovic,Djilas,Tadic Dacic i da ne nabrajam dalje.Sve su to deca ciji su pretci unistavali Srbiju a na sta nas je upozoravao Arcibald Rajs.Potomci Broza su i Mira i Sloba koji su brat i sestra po ocu Brozu.Probudi se narode Srbski !!! digni se i spasi se jer ,nije dovoljno se moliti Bogu,Bog ce da spasi samo probudjene.

      Свиђа ми се

      • 1. Тзв. српске Демократе (ДС, ДСС, ЛДП, СПО…) само су фракције КПЈ, од прохрватске Титове и Крајачићеве ЈугоУдбе, створене и контролисане.
        2. „Вајне патриоте“, четници, тачније Војска Краљевине Југославије у Отаџбини, нису имали где да се склоне сем на тај Запад који их је срамно искористио и издао.
        3. Русију и Србију, ипак, не можемо у исти историјски кош! Стаљин је Русе водио у ослободилачки рат, а тзв. Тито Србе у истребљење!
        4. Лажни четници Вук Драшковић, уз лажног кума и лажног Србина Шешеља, најуспешнији су глумци ЈугоУдбиног српког политичког позоришта.
        5. и 6. …као горе…
        7. Памфлет је твој коментар и правити се да не схваташ све ово, а не треба пуно памети да је све фолиранција и политичка „жвака за лудака“. Ај` се уштинемо и освестимо!.

        Свиђа ми се

    • Види пријатељу, могао бих се чак и осврнути на твој пост или текст, који говори управо оно о чему сам писао, тј. о томе како ја нисам у праву, а ти јеси и како су Хрвати, Латини, Масони и други уништили Србију и наметнули јој своју вољу, комунизам и Тита, како је период комунизма био најгори период у историји српског народа, како су ови данашњи политичари само наследници оних „комуњара“ од пре итд. итд., када бих умео да прочитам шта си написао.

      Јбг-а, ја, који ето браним тековине (оне добре, не негирајући све лоше што су комунисти урадили) тих комунистичких времена (изградња пруга, фабрика, станова, путева, електромреже и свега осталога уништеног током другог св. рата), пишем на ћирилици.

      Ти колико видим, пишеш на Титовој (Брозовој) латиници, у ствари чак не ни на његовој, јер та латиница има наша слова ч, ћ, ш, ђ и ж, него на масонској, римокатоличкој, енглеској, америчкој…тзв. ошишаној латиници, оној где је кожа исто што и коза, сисање исто што и шишање итд.

      Е, па пријатељу, када би Бугарин писао на бугарском језику и латиницом, а исто то радио Грк, Македонац, Рус, Јермен, Кинез… ја бих можда и полемисао са тобом, али пошто знам да сви рачунари и мобилни телефони могу да се подесе на српску ћирилицу, или макар на српску латиницу, а ти то ниси урадио, то је онда исто као да дискутујем о вишој математици и интегралима са неким ко не не зна таблицу множења до 100.

      Зато, Србендо, најпре научи да пишеш ћирилицом, онда научи граматику и правопис, јер ти је текст препун граматичких и правописних грешака, па тек онда дођи да полемишемо о овим стварима.

      И немој да се љутиш, ово није прозивање, ово је добронамеран савет, јер ја не знам на основу овог што си написао да ли си ти стварно Србин, као што се представљаш или си неки провокатор, Хрват, Муслиман или Шиптар.

      Свиђа ми се

  2. ГОСПОДО ПОГЛЕДАЈ РАВНОГОРСКУ ЧИТАНКУ ЧУДНО ЈЕ МЕНИ ДА НИЈЕ ЧИЧА ДОЗВОЛИЈО ДА ГА ЧЕТНИЦИ ЛИКВИДИРАЈУ ЗНАМ ДА ЈЕ МАЈОР ВУЧКО С ИГЊАТОВИЋ ПЛАНИРАО ДА ГА УБИЈУ ДА ДИГНЕ У ВАЗДУХ МОСТ КОЈИМ ЈЕ зликовац ПРОЛАЗИЈО ПОСЛЕ ЗБОРА ИЗМЕДЂУ ЧИЧЕ И зликовца ДА МУ ОЦА ТОМ сатрапу ДА ЛИ ПОСТОЈЕ ПОДАЦИ КОЛИКО ЈЕ ОН ПОБИЈО СРБА ЧЕТНИКА ? КО ЈЕ КРИВ ЗА ЊЕГОВУ ТЗВ ВЛАСТ луди СРБИ КОЈИ СУ МУ СЛУЖИЛИ ПО РОДЂЕЊУ А ПО ТЗВ ИДЕОЛОГИЈИ СУ СЛУЖИЛИ сатрапу ПОНАВЉАМ ТРИ ПУТА СЕ ЧИЧА САСТАЈАО СА ЊИМЕ ПИТАЛИ СУ МЕ НЕКИ СТАРИ ЧЕТНИЦИ КАД САМ БИЈО ДЕТЕ ШТА БИ ТИ УРАДИЈО ДА СИ БИЈО УМЕСТО ЧИЧЕ А ЈА НАКО КА ДЕТЕ ОДГОВОРИЈО УБИЈО БИ ПСА А ОНИ СВИ ПОВИКАШЕ РОДИЛА ТЕ СРБКИЊА МАЈКА ОЈХА ОД МАЛИХ НОГУ СЕ УЧИ СРБСТВУ И ЧЕТНИШТВУ НИЈЕ ОН У БЕОГРАДУ ВЕЋ ЈЕ МОГУЋЕ ДА ЈЕ У бечу ватикану ЧАК И МОСКВИ КАЖУ НЕМАЈУ ПАРА СРУШИТЕ ТУ ТЗВ КУЋУ ЦВЕЋА КОШТА ОДРЖАВАЊЕ И ПЛАЋАЊЕ ОДРЖАВАЊА НА ЖАЛОСТ ИЗ БУЏЕТА СРБИЈЕ ПЛАЋА СРБСКИ НАРОД ТУ проклету поганиу ТО ђубре ТРЕБА СРУШИТИ И ОКАДИТИ И ВРАТИТИ СРБИМА ВЛАСНИЦИМА ОД КОЈИХ ЈЕ ОТЕТО КАКО ОНИ ОТЕЛИ ОД КУЛАКА УЧИТЕЉИ СУ НАЈВИШЕ И ДРЖАЛИ комунизам ВОДИЛИ ЂЕЦУ У ТЗВ КУЋУ ЦВЕЋА ХВАЛА БОГУ МОЈА НОГА НИКАДА НИЈЕ БИЛА У ТЗВ КУЋИ ЦВЕЋА НИТИ У кумровцу ОНИ КОЈИ СУ СЛУЖИЛИ ТОМ сатрапу СУ БИЛИ ЛИЧАНИ И ОНИ ДУКЉАЊИ СРБИ ЗАГОРАНИ ХЕРЦЕГОВЦИ СУ БИЛИ ВЕЋИНОМ У ЧЕТНИЦИМА А ПО ШУМАДИЈИ ХЕРЦЕГОВЦИ ПО РОДЂЕЊУ У НЕДИЋЕВЦИМА И ЧЕТНИЦИМА ТО ТРЕБА ДА УЧИ СРБСКА ОМЛАДИНА ДА ЈЕДАН зликовац ЗВАНИ лажни тито ЗАБРАНИЈО ПОВРАТАК КРАЉУ ПЕТРУ ДРУГОМ КАРАДЂОРДЂЕВИЋУ НА ТЗВ авноју У ЈАЈЦУ 1843 И ЊЕГОВА партизанска банда ДА СУ ЧЕТНИЦИ ПОБЕДИЛИ А ТРЕБАЛО ЈЕ НЕБИ МИ СРБИ ИМАЛИ ВИШЕ ОВО ШТО ИМАМО ДАНАС ТЗВ рватску И ОКУПИРАНО КОСОВО МЕТОХИЈУ ВЕЋ БИ СРБИЈА БИЛА КРАЉЕВИНА И БИЛО БИ ОНО ШТО ЈЕ ДР СТЕВАН МОЉЕВИЋ ИЗ СКК СВЕТИ САВА ПРЕДЛАГАО ХОМОГЕНУ СРБИЈУ СРБИЈА БИ ИМАЛА ТРОМЕДЂУ БОСНУ ХЕРЦЕГОВИНУ РСК КОСОВО МЕТОХИЈУ БРАНИЛИ БИ ЧЕТНИЦИ И НЕДИЋЕВЦИ СРБСКЕ ГРАНИЦЕ ЖИВЕЛИ ЂУРУШЛИЈЕ СМРТ комунистима МОЈИХ ЂЕДОВА НАЈВЕЋИ непријатељи СССС

    Свиђа ми се

  3. Elem da završim ovaj dosadni tekst sa zaključkom da ko god da je bio Tito napravio je jako dobru državu u svjetskim razmjerama, a to što njegovi nasljednici nisu zanli to da dalje održavaju i sve su razjebali govori da Tito ko god da je bio niko nije davan ni do koljena

    Свиђа ми се

    • не знам каква је држава била према осталима, али сигурно знам да су комунисти окупирали Србију 1944., извршили геноцид над 100.000 Срба том приликом, и владали страховладом наредних 30так година….
      иначе, на оном „заседању АВНОЈ-а“ када је Краљевина Југославија трансформисана у федеративну републику, и када су цртане границе НОВИХ ДРЖАВА, није било представника Србије, тј. рачун без крчмара…да би се касније сазнало да су крчмари одређени за уништавање…

      Свиђа ми се

    • Gresis brate Srbine,ne ljutim se na tebe ali cu da ti velim nesto,proveri! Taj prestolinaslednik koga vratismo na beli dvor,taj gad ne placa nista,ni struju,ni vodu a ni komunalije jer,kobojagi,nema od cega!Laze Brate,saznaj ko je vecinski vlasnik ZBER banke ?ja cu da ti kazem jer se to javno prica,vlasnik je licno ON njegovo nevelicanstvo a pitaj i ovo,cuo si za komitet 300 i kakva je to organizacija..Ja cu da ti kazem,taj bednik koji nema kiriju da plati,ON je clan te zlikovacke organizacije !! da brate.Proveri pa razmisli.Pored njega u tom komitetu su i Toni Bler,Bil Klinkton i da ne nabrajam dalje jer su oni svi navijali da nas zgaze i poravnaju sa zemljom.Ti pozivas kralja koji je navijao da nas uniste,brate,proveri pa razmisli.

      Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.