АКТУЕЛНО

Душан Марић: НА ДАНАШЊИ ДАН 3. АПРИЛА 1992. ПОЧЕО ЈЕ РАТ У БИХ – Хрватска војска напала Купрес


Петак, промењиво облачно време, али није било падавина.
Ујутро, око шест сати, јаке пешадијске и механизоване снаге (различити извори говоре о употреби најмање седам до највише 10 тенкова и оклопних транспортера) из правца Шујице напале су Доњи Малован и већ после сат-два ставиле га под контролу, без озбиљнијег отпора неискусних бранилаца, који су напад дочекали потпуно неспремни. О размерама те неспремности довољно говори податак да испред села, према Шујици и Ливну, није био ископан ни један ров!

Због прикривања података на хрватској страни (пре свега учешћа регуларне војске Хрватске и страних плаћеника), не постоји званични списак свих јединица које су 3. априла напале на Малован, али је непобитно утврђено да су у априлским борбама на Купрешкој висоравни учествовале следеће јединице или њихови мањи делови: 203. вуковарска бригада, са специјалном јединицом „жути мрави“, 106. осјечка бригада, 126. бригаде ЗНГ, 4. гардијска (сплитска) бригада ЗНГ, 101. загребачка бригада, студентска бојна „Краљ Томислав“ из Загреба, бојна Франкопан, бојна Зрински, плаћеници из Европе, Јужне Америке и Африке, 13. бојна ХОС-а „Витез Јуре Францетић“, сатнија ХОС-а из Прозора, добровољачка сатнија из Горњег Вакуфа, добровољачка сатнија из Бугојна, бојна из Лиштице, бојна из Посушја, бојна из Груда, снаге ТО Томиславграда и Ливна…

Почетак рата Срби су дочекали са следећим снагама на Купрешкој висоравни. У рејону Новог Села и Благаја (северозападни део висоравни, правац према Шипову) био је размештен 3. моторизовани батаљон 11. пролетерске моторизоване (дрварско-петровачке) бригаде 9. книнског корпуса ЈНА, без једне чете, ојачан са батеријом минобацача МБ 120 (5 оруђа), батеријом хаубица 105 мм (6 оруђа) и водом противоклопних топова ЗИС 76 мм (3 оруђа). Батаљон је имао око 250 људи. Командно мјесто 11. бригаде је било у Дрвару, а у батаљону су били резервисти из Босанског Петровца, под командом капетана Кесића.

Из Бања Луке је 31. марта у Ново Село стигао и 5. добровољачки батаљон при 5. бањалучком корпусу, састављен од „белих орлова“ и присталица других патриотских организација, под командом Јове Остојића, са 150 бораца. У јединици су углавном били добровољци из Србије, који су већ учествовали у борбама у Западној Славонији.
Прихватиле су их снаге ТО Благај, јачине око 250 људи, наоружане пјешадијским оружјем, једним бестрзајним топом, са шест минобацача 82 и 60 мм, те довољно граната и муниције.
У граду Купресу Срби су имали 310 територијалаца, углавном наоружаних аутоматским пушкама М 70 а, са једним бестрзајним топом и више минобацача од 82 и 60 мм. У Беговом Селу, Оџаку и Ботуну имали су 45 добро наоружаних људи.

У Доњем Маловану српске снаге бројале су најмање 270 војника. Око 130 војника сеоске чете из Малована, 100 војника чете из 1. чете 1. шиповачког батаљона 13. партизанске бригаде, пионирски вод 293. инжињеријског пука ЈНА из Нове Тополе, вод војне полиције из 5. бањалучког корпуса ЈНА, већи број минобацача и батерија бестрзајних топова.
У Равном чета са више од 170 наоружаних људи. У Вуковском чета са више од 160 наоружаних људи. У Рилићу и Занаглини чета од 80 наоружаних људи. Све ове чете имале су по неколико минобацача 82 и 60 мм и по неколико стотина граната. Чета у Равном имала је и бестрзајни топ.
Било је планирано да све ове сеоске јединице уђу у састав 19. бригаде ЈНА у Доњем Вакуфу, али то интегрисање није било ни започето, осим са четама у Купресу и Доњем Маловану. Мада су и оне још увек биле ни риба, ни дјевојка.

Без пружања иоле значајнијег отпора агресору, борци и део становништва из Доњег Малована избегли су према Хрбљини и Гламочу, али је више од 90 мушкараца, жена и деце заробљено и одведено у логоре. Погинуо је борац 13. бригаде Жикица Максимовић из Стројица и 10 мештана. Седам припадника чете Малован и троје цивила. Деветоро убијених је из породице Дувњак.

Истовремено са нападом на Доњи Малован, хрватска артиљерија је тукла и Горњи Малован, посебно мотел Адриа-ски на Чајуши, где се налазила добровољачка чета из Благаја. Благајчани су добили наређење да напусте Чајушу и преко Омара дођу у Ново Село, како би се придружили јединицама које ће кренути у напад према Купресу. Батаљону 13. бригаде из Мркоњића наређено је да из Прибељаца, преко Велике Плазенице, избије на Купрешка врата.

У осам сати припадници Купрешке бојне ХОС блокирали су Купрешка врата и остале излазе из Купреса. У 3. чету Купрешког батаљона ЈНА у Копривници, која је требала да блокира Купрешка врата и спречи долазак хрватских појачања из правца Бугојна, од 300 мобилисаних војних обвезника из Чипуљића и Бугојна јавило се само њих 35.

Припадници злоселске сатније ХОС не дозвољавају да санитетско возило са тешким рањеницима из Доњег Малована прође према Благају и Шипову и враћају га у Купрес.
Командант 30. партизанске дивизије пуковник Станислав Галић и Срби траже састанак са руководством ХДЗ у Купресу, Хрвати одбијају сусрет.

Из засеока Буч, на почетку Растичева, Хрвати отварају ватру на припаднике ЈНА у Црногорчевој долини, Благај, и тиме почињу рат и на другом, северозападном , делу Купрешке висоравни.
У 10 часова, по наређењу које су добили из команде у Купресу, чланови минобацачке посаде Купрешке бојне ХОС на Мрњашици почињу да гранатирају Благај.

Око 13 часова артиљерија из Новог Села и Благаја почела је да узвраћа, дејствујући по Растичеву, Сухови и Злоселима.
Сат времена касније, преко Мекотина и Велике Плазенице, почео је и пјешадијски напад на Растичево, у којем су учествовали 3. батаљон 11. бригаде и ТО Благај, али без видљивијих резултата. Слабо припремљен напад се свео на позициону размену пушчане ватре, без озбиљног покушаја да се уђе у село.

Око 17 часова на узвишењу Мрњашица граната из Благаја погодила је минобацачки положај ХОС-а и убила тројицу, а ранила двојицу хрватских војника. Касније су погинула још двојица припадника ХОС-а.
Команда 5. корпуса ЈНА у Бањалуци наредила је да се из Западне Славоније на Купрес пребаци остатак 5. добровољачког батаљона и хаубички дивизион, ојачан са батеријом ПВО оруђа (у питању су „праге“).

У Равном, Вуковску и Рилићу није било борбених дејстава. Атмосфера у граду Купресу је на ивици пуцања, али није било сукоба. Хрвати контролишу Купрешка врата, Поганац, Чардачицу и остала узвишења око града, док се уже градско подручје налази под српском контролом.

Душан Марић

———-

3.4.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. сада се показало да су Србима већи непријатењи били „савезници“ Енглези и Американци него Њемачка и Италија. Тито и његови „титићи“ нису дали да се другачије пише, ради па чак и размишља, иначе завршава се на Голом отоку и многим другим казаматима у бившој СФРЈ* Историја изгледа оно што није изучавано (негдје је записано и многим изворима) а остало је била монтирана бламажа и присила режима комунизма. Тито је одрадио свој задатак око уништења православља на територији југославије, што је Ватиган и дао у задатак преко Енглеза „сину свих народа“ Југославије. Требао је умријети када се родиоа не када је своје злочине завршио уз помоћ Срба око њега……?

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.