АКТУЕЛНО

Признаје ли Европа „Косово*“ у Бугарској?


„ЕУ није држава и не може да призна државу, па би представљање Косова* у Софији као државе на неки начин представљало отклон од досадашње политике, што би могло да буде турбулентно и за саму Унију“, пише Спутњик.

Стиже лоша вест из Софије?

У декларацији Самита ЕУ и Западног Балкана, наводи се спремност ЕУ да „појача ангажман на свим нивоима у циљу политичке, економске и друштвене трансформације региона, укључујући и појачану финансијску и техничку помоћ, у зависности од напретка владавине права партнера на Балкану“.

Заузврат, ЕУ од партнера на Западном Балкану очекује „потврду да је европска перспектива њихов чврст стратешки избор на којем ће појачано радити“, као и да дају „приоритет демократији, владавини права, поштовању људских права и права мањина“.

Договор о тексту резолуције земље-чланице требало би да постигну до 11. априла, а затим да га упуте балканским земљама. Самит у Софији заказан је за 17. мај. Којих лоших вести се прибојава Србија?

– Претпостављам да је председник Вучић скептичан због могућег нивоа представљања Косова* као државе на том самиту и да је то она лоша вест на коју он указује да би могла да дође из Софије. С друге стране, питање је да ли би Србија одустала да буде представљена на том самиту, јер она добра вест којој се он вероватно надао, јесте да добије потврду 2025. као могуће године за чланство Србије у ЕУ – каже за Спутњик Милан Крстић са Факултета политичких наука.

„Косово је питање свих питања“

– Међутим, искрен да будем, постоји и велика могућност да се све то и не деси 2025. године. Нико није обећао ту годину као чврсто зацртану. То би свакако била негативна порука од ЕУ за читав регион, а не само за Србију која је правила многе уступке, нарочито у погледу питања Косова*. Вероватна је још једна болна тема, односно болна порука, а то је да до краја ове године мора да буде постигнут споразум о нормализацији односа са Приштином како би се европски пут наставио планираном динамиком – додаје Крстић.

После најаве да би тај састанак у Софији био први такве врсте на којем би Косово* било представљено као држава, побуниле су се Шпанија, Румунија и Кипар, па је било најава да би ЕУ могла да примени своју ранију праксу да Косово* буде присутно без одреднице статуса.

– На самитима као што је ЕУ-Западни Балкан се формално не говори о питањима као што су поглавље 35 или односи Београда и Приштине, али имајући у виду да ће ту бити представници на највишем нивоу држава ЕУ, Западног Балкана и Косова* као територије, а не као државе, биће прилика да се макар на маргинама поразговара у неком мултилатералном формату између најутицајнијих земаља-чланица ЕУ и с друге стране вероватно у неком формату Албаније, Косова* и Србије – каже Крстић и закључује:

– То ће сигурно бити негде на агенди, иако не званично, јер је то питање свих питања у овом моменту.

Шпанија, Румунија и Кипар неће за сто, а Србија?

Београд још вага у ком ће формату Србија бити заступљена на самиту Европска унија – Западни Балкан, који се 17. јуна одржава у Софији, пишу београдски медији. Како указују, то је зато што су се промениле околности, пошто су, осим Шпаније, још и Румунија и Кипар близу одлуке да не присуствују главној дискусији.

Ове три чланице ЕУ, које не признају Косово* за државу, не желе да буду за истим столом са представником Приштине, нити да се са њим нађу на заједничкој фотографији. Истовремено, ЕУ очекује да наша земља има свог представника на скупу у Софији.

Како се наводи, Шпанија, Румунија и Кипар могли би да прибегну „плану Б“, па да њихови званичници буду само на радној вечери планираној за дан уочи самита, док би их сутрадан на конференцији представљале неке друге чланице.

Таква пракса није новост унутар Европске уније, јер је могуће да једна чланица заступа и став неке друге. Овде је, међутим, проблем што унутар ЕУ не постоји заједнички став о теми као што је Косово*, па је питање ко би иступао у име Шпаније, Румуније или Кипра.

„Нон пејпер“ из Шпаније: Стоп за Косово у ЕУ

Само недељу дана пре усвајања Стратегије проширења ЕУ на земље Западног Балкана, Шпанија је довела у питање не само стратегију већ и цео процес због оштрог супротстављања укључивању Косова у било који процес који оставља утисак да се Косово третира као држава, пише Коха диторе.

У писму у облику „non paper“ које је Шпанија доставила пред усвајање стратегије проширења на Западном Балкану и који је дневник обезбедио, Шпанија се супроставља употреби термина WB6, што је скраћеница са шест земаља Западног Балкана, и истиче да „Косово није део процеса проширења“, пише Коха диторе.

Ако се узму у обзир примедбе Шпаније, према наводима овог дневника, онда Стратегија проширења ЕУ, уместо подршке, још више гаси наде за поверење у процес проширења ЕУ.

„У дипломатским круговима се помиње да Шпанија мисли да се супротстави и учешћу Косова* на Самиту ЕУ и земаља Западног Балкана у Софији“, пише Коха.

Према саговорницима Кохе у Бриселу, скраћеница WB6 се користи за стратегију како се не би „узнемириле“ земље које нису признале Косово* и у тексту се те земље називају партнерима ЕУ.

Шпанија су супротставља и коришћењу тог назива.

Дневник констатује да је овакав приступ Шпаније резултат унутрашњих проблема с којима се суочава и иде против свега што је до сада говорила о европским интегративним процесима.

У „non paper“-у Шпанија тврди да је неопходно направити разлику између процеса проширења ЕУ и процедура и стратегија за Западни Балкан који је део заједничке спољне и безбедносне политике (ЦФСП) и која прати своју логику.

Такође, Шпанија сматра да проширење не треба посматрати као директно средство за решавање политичких проблема у региону Западног Балкана.

„Треба да се догоди супротно, неопходно је да се претходно превазиђу ови сукоби како би се омогућио процес проширења“, навели су представници Шпаније.

У писму се представници Косова* – које се помиње уз фусноту, позивају да унапреде остваривање стандарда који су зацртани у Споразуму о стабилизацији и придруживању, сугерише се наставак дијалога између Косова* и Србије подржан од стране Европске уније, „пошто је немогуће пронаћи решење сукоба наметањем унилатералних резултата“.

„Шпанија не би признала Косово* чак ни да Србија то уради“

Комадић земље величине шест и по квадратних километара на југу Пиринејског полуострва које Британци зову Стена, Шпанци су изгубили пре више од 300 година, али то и даље оспоравају. Сада су затражили да се питање Гибралтара укључи у нацрт стратегије преговора о Брегзиту.

Питање Гибралтара потреса Европу

Неочекивано, добили су подршку ЕУ. Председник Европског савета Доналд Туск уврстио је тај захтев у документ о којем ће се расправљати на ванредном самиту ЕУ 29. априла.

Оптимизам у Мадриду

Новинар Владимир Станковић, који већ годинама живи у Шпанији, каже да је став Туска и ЕУ у Мадриду дочекан са великим одобравањем и неком врстом оптимизма јер се у вишевековном спору Шпаније и Британије око Гибралтара Брисел досад држао неутрално.

– Ово је први пут да је Брисел стао на страну Шпаније која сада има могућност да стави вето на било коју одлуку са којом није сагласна. Овде се тумачи да било која промена статуса Гибралтара мора бити донета у договору Лондона и Мадрида, мада је свима јасно да ће то ићи јако тешко – каже Станковић у емисији „Спутњик интервју“.

Мимо политике, објашњава Станковић, ситуација је прилично компликована и у практичном погледу, јер постоје развијене везе између Шпаније и Гибралтара пре свега због чињенице да десетак хиљада људи свакодневно одлази на Стену да би тамо радило, а са друге стране хиљаде житеља Гибралтара долазе у Шпанију да би куповало јер им је тамо јефтиније. Дакле, реч је о животним проблемима људи, економији, транспорту, туризму, додаје он.

Заобићи кризу

Према речима дипломате Зорана Миливојевића, научног сарадника Центра за стратешке алтернативе, став становника Гибралтара ће свакако бити један од важних елемената у процесу решавања статуса те територије и у његовом коначном исходу.

Подсећања ради, на референдуму одржаном на Гибралтару 2002. године 98 одсто оних који су гласали одбило је компромисни предлог да том територијом заједнички управљају Шпанија и Британија. А прошле године против Брегзита изјаснило се 96 одсто становника Гибралтара.

Миливојевића не изненађује такав резултат, јер је становницима Гибралтара останак у ЕУ и егзистенцијално, и социјално, и економско, и политичко питање.

Коментаришући чињеницу да Шпанија опет предлаже подељени суверенитет за Гибралтар, Станковић примећује да Мадрид вероватно и нема неку бољу опцију.

– Све је боље од кризних ситуација. Ово није први пут да се та ситуација заоштрава. Још је за време Франка 1969. године дошло до потпуног затварања граница и то је потрајало. То је била катастрофално лоша ситуација. Кажу да је 40 одсто становништва морало да оде у неку врсту имиграције. Шпанија има разноразна искуства када је Гибралтар у питању, свака влада покушава то да реши. То је нека врста шпанског Косова* којег се они формално не одричу, али дефакто немају много инструмената да наметну било које трајније решење – објашњава Станковић.

За Шпанце Косово остаје Србија

Косово, Крим…

И Миливојевић види паралелу са Косовом, подсећајући да се Шпанија никад није одрекла права на суверенитет на том делу своје територије који је изгубила противно својој вољи, што је било и мотив за такву платформу у преговорима око Брегзита. Он тиме, али и питањима сепаратних тенденција Каталоније и Баскије, објашњава и зашто се Шпанија чврсто држи става да не признаје једнострано проглашену независност Косова*.

– Ту би могла да се повуче паралела и са Кипром. И њему је северни део окупиран, али не пада им на памет да се одрекну тог права. То су две државе које су најтврђе у ставу у вези са питањем Косова* у ЕУ и колико ми знамо оне од тога неће одустати чак и кад бисмо ми одустали – додаје Миливојевић.

На питање има ли места паралели између Гибралтара и Крима, Миливојевић каже да је Крим био у саставу Русије, а да је у време Никите Хрушчова политичким, административним актом без ичије формалне воље припојен Украјини.

– Крим је друкчија ситуација, међутим, тамо је опет референдум одлучио. Није било никаквих сукоба – каже Миливојевић.

Подсећа да је и, кад је реч о Косову и Метохији, после рата општина Лепосавић присаједињена тадашњој области Косово и Метохија  и тако је и остало.

– Сада кад смо дошли у ситуацију да покушавају да одвоје Космет од Србије, из те чињенице извлачимо закључак да Срби који су на северу Косова имају заиста нека посебна права, имају више права на Србију него што би други на Космету имали – сматра Миливојевић.

Сукоб мало вероватна опција

Кад је реч о ратоборним изјавама британских званичника поводом Гибралтара, према мишљењу Станковића, упркос томе сукоб Британије и Шпаније око Гибралтара није опција.

– Министар иностраних послова Алфонсо Дастис каже да се Гибралтар доживљава као колонија против територијалног интегритета Шпаније, али не прети оружјем и не мислим да ће то бити решавано било којим другим путем осим преговорима – додаје наш саговорник.

Миливојевић указује да без обзира што су и Британија и Шпанија чланице НАТО-а, свака брани своје националне интересе и подсећа да је слична ситуација и између Грчке и Турске, које су, иако су чланице Алијансе, „стално у спору“.

Према његовим речима, понуда Шпаније да се питање Гибралтара реши подељеним суверенитетом је рационална и пружа јој могућност да се „врати у причу“. Шпанија је, подсећа он, Гибралтар изгубила 1713. споразумом из Утрехта, а 1730. године та територија је и званично постала британска колонија.

– То је последња и једина колонија у Европи и ту би могао да се примени принцип деколонијализације. Мислим да је то један од механизама на који Шпанија рачуна. Међутим, за разлику од ситуације коју смо имали кад су у питању британске колоније Хонгконг и Макао, где су били важећи уговори на 99 година, који су у једном тренутку истекли и Британија је то морала да врати истеком уговора, овде Шпанија може да се позове на две ствари. Или на савремено међународно право, које познаје деколонијализацију као принцип, или на самоопредељење народа које постоји као један од 10 принципа међународног права – сматра Миливојевић.

Борба за територију

Суштина је, напомиње он, да Шпанија неће да се одрекне права на територију која јој је насилно одузета.

– Ова два принципа су важећа, према томе, све је на столу – додаје Миливојевић, који има разумевања за британски став.

Како каже, губитак те територије за Британију би значио и губитак њене позиције, а ту су и отворена унутрашња питања попут Шкотске која тражи понављање референдума о независности.

– Премијерка Тереза Меј је рекла: „Бранићемо Гибралтар као Фокланде“. Та врста заоштравања политичког речника што се тиче британске позиције је разумљива, али мислим да ће се све одвијати на терену политике и да ће се наћи решење. Ако би Шпанија успела да на крају постигне двовлашће то би створило услове и за престанак статуса колонијализације – наводи Миливојевић.

Станковић скреће пажњу да тридесетак хиљада становника Гибралтара има и економске разлоге да прижељкује статус кво.

– Гибралтар се претворио у неку врсту пореске зоне, с обзиром на знатно ниже порезе и на неке друге бенефиције које се нуде компанијама, пре свега енглеским. Постао је значајно економско седиште, пре свега на плану видео-игара. Неки подаци кажу да се на Гибралтару контролише 60 одсто свега што та индустрија доноси, а кажу да је бруто добит била 30 милијарди евра – наводи Станковић.

Отварање Пандорине кутије

Миливојевић чврсту решеност Британије да не дâ Гибралтар објашњава и могућношћу отварања ланчане реакције.

– Сасвим сигурно би се отворила Пандорина кутија у вези са Уједињеним Краљевством. Не само због Шкотске. Са Брегзитом ће морати да се успостави и нови гранични режим на релацији Енглеска–Ирска. И ту се отвара сијасет питања са исходом који ми не можемо да претпоставимо, питања која се тичу даље судбине Уједињеног Краљевства. Гибралтар неће на то одлучујуће утицати, али може да отвори тему која би се негативно одразила на целокупни интегритет и територијални суверенитет Британије на целој њеној територији – закључује Миливојевић.

ИЗВОР: ВЕСТИ

5.4.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s