АКТУЕЛНО

9. априла 1999. био је Велики Петак и почео је ПАКАО КОШАРА


На Велики петак, 9. априла 1999 године, почела је Битка на Кошарама.
Због односа снага, услова у којима се водила и губитака – више од 60 мртвих наших војника, међу којима и руски добровољац Булах Глебович, и преко 150 рањених, позната и као – Пакао Кошара.

09.04.2014. Димитрије Марковић за ФБ страницу Реци не ЕУ
за ФБР приредила Биљана Диковић

хероји са кошара

На фотографији: српски јунаци испред карауле Кошаре

Битка на Кошарама се водила од 9. априла до 10. јуна 1999. године између српске војске, онда под називом Војска Југославије са једне стране и троструко надмоћнијих снага НАТО-а, регуларне Војске Албаније и терориста ОВК са друге стране.

Како су положаји непријатеља били на већој надморској висини од положаја ВЈ, а сама караула на изузетно неповољном месту, ова локација је одабрана као један од праваца напада.

Циљ напада НАТО је био да се поразе јединице ВЈ на пограничном прелазу Кошаре и изврши копнена инвазија на Косово и Метохију.

План им је био да заузму Ђаковицу и пресеку линије ВЈ између Ђаковице и Призрена. Њихов коначни циљ је био да заузму читаву Метохију и натерају ВЈ на отворену битку, омогућивши на тај начин НАТО авијацији да их бомбардује, пошто НАТО није имао успеха у уништавању копнених јединица ВЈ.

На Велики петак, 9. априла 1999. у 03:00 почела је масовна артиљеријска ватра са албанске стране у правцу карауле Кошаре. Ватра је била отворена од стране регуларне Војске Албаније према пограничним положајима ВЈ. Међу њима су се налазили и припадници француске Легије странаца, британског САС-а, италијански и немачки специјалисти за навођење артиљеријске ватре. Албанци су нападали у три правца, први је био према врху Раша Кошарес, други је био према караули Кошаре и трећи према врху Маје Главе.

Током артиљеријског бомбардовања, отприлике 1 500 припадника ОВК је непримећено пришло граници. Тада је на првој линији било само мање од 200 припадника ВЈ. Крвава битка је трајала током целог дана са великим губицима, поготову са стране нападача.

„Биле су то страшне слике, горели су и небо и земља. Чули су се јауци рањених, од пројектила су била пресечена и стара стабла пречника и до један метар, али линија фронта није померена“ – прича потпуковник Љубинко Ђурковић.

Битке су се наставиле целе ноћи све до јутра следећег дана. Тада је, уз помоћ артиљерије, ОВК заузео Маја Главу и наставио гранатирање карауле Кошаре, а војници ВЈ су морали да напусте караулу поподне. Око 19 часова припадници ОВК су ушли у напуштену караулу и велике телевизијске екипе, као амерички CNN и британски BBC, су одмах пренеле ту вест.
Припадници ВЈ су се повукли према другој линији одбране изнад карауле, јер су те позиције биле лакше за одбрану.

Током следећег дана су стигла и појачања за наше војнике у људству и у артиљеријском оруђу. Долазили су и очеви као добровољци да се боре поред своје деце.

„Мој батаљон је имао нешто више од хиљаду бораца у саставу 125 моторизоване бригаде, а били смо појачани и једним бројем припадника 63. падобранске бригаде из Ниша и добровољцима. Имали смо и два одреда добровољаца из иностранства, један је сачињавало око 40 руских козака, а други двадесетак Скандинаваца. Били смо решени да сви изгинемо, али да не дозволимо да и на један педаљ српске земље стане непријатељска чизма“ – прича потпуковник Љубинко Ђурковић.

Према његовим речима, борбе су без прекида трајале све до склапања Кумановског споразума, а непријатељ ни у једном тренутку није успео да направи пробој. Фронтовска битка на линији од око 15 километара, коју су бранили Ђурковићеви војници, била је толико страшна да је сви описују као „пакао Кошара“. За два месеца борби непријатељ је свакодневно покушао пробој, а најјачи напади, поред првог дана, десили су се 12. априла и 6. маја, када је копненом нападу претходило више од 10 часова непрекидног бомбардовања НАТО авијације.

„Имали смо информације чак и из команде НАТО о дејствима авијације од наших обавештајних структура, тако да смо парирали макетама симулирајући лажне положаје за које је њима требало и по два дана да би их разоткрили, а до тада би дејствовали по њима.“

План НАТО-а, покушај копнене инвазије Косова и Метохије, као резултат је имао потпуни неуспех. Званични губици непријатеља, НАТО, Војске Албаније и терориста ОВК, су око 150 мртвих, иако се сматра да их је било много више, више од три стотине рањених и пет уништених тенкова Војске Албаније.

Молим Те Преблаги Господе помени у Царству Твоме православне војнике на бојишту убијене, јер су пали за слободу земље Српске, и прими их у небесни посед Твој као мученике изранављене, окрвављене својом крвљу, који су пострадали за Свету Цркву Твоју и за Отачаство, како си Ти благословио по доброти својој.
Амин.

“THE HELL OF KOSHARE”- THE DAY WHEN “300 HUNDRED SERBIAN SPARTANS” STOOD UP AGAINST NATO…

300SerbianSpartansAgainstNATO a

For two months the enemy was unsuccessfully trying every single day to break through Serbian defensive lines. The attacks culminated on first day April 9th, then on April 12th, and May 6th , and were preceded by more than 10 hours of heavy bombing by NATO air force, each time.

Read more

34 replies »

  1. citam i suze mi idu bilo je mogo tesko na kosovu zaboravili ste da napisete i ostale karaule sto su zajedno ratovale sa karaulom kosare ,pored karaule kosare sa desne strane bile su i karaula morina i karaula general pavle ilic naravno gde sam ja bio.ja sam obuku zavrsio u vrscu kao granicar i 6.marta smo iz novog sada prevezeni u pristinu tamo smo podeljeni bili po opstinama.tj.prizren urosevac i djakovica .iz djakovice su nas rasporedjivali po karaulama .ja sam bio smesten na karauli general pavle ilic iznad manastira decane .komandir karaule je bio sladjan milosevic mislim .mlad sam bio 18 godina sta sam sve video samo bog zna.ali kazem da se opet zarati opet bih branio ono sto nama pripada a to je kosovo.ko nije bio tamo ne zna koliko je lepo priroda i koliko je kosovo bogato sa rudniima i zlatom.veliki pozdrav od ZEMUNCA

    Свиђа ми се

    • Жарко, шта да Ти кажем, него- херојчино и људино, и слава палим витезовима са којима сте одсудно бранили мајку Србију ! Вечни помен браћи Русима, које многи изроди вређају говорећи : -Када су нама Руси помогли !?

      Свиђа ми се

  2. Prvo da napomenem da je i moj brat jedan od poginulih , to napominjem iz razloga da neko ne bi pomislio da ovo sto cu predloziti pisem iz ko zna kakve namere. Radi se o sledecem , veoma bih voleo da ovo podelim sa drugima na ovim prostorima , ali deo tih drugih medju kojima ima i deo moje porodice i njihove dece koji zive u Hrvatskoj i ne umeju da citaju cirilicu , zatim potrebno je i Engleska verzija zbog stranaca , jer cemu deljenje ako bi to citali samo mi ovde koji to vec znamo.To je isto kao i kad naletim na zanimljiv clanak o borbi nase Ruske brace u Novo rusiji , koji bih podelio sa strancima , ali dzaba kad je na Ruskom koji oni jednostavno ne razumeju.

    Свиђа ми се

  3. svi ucesnici rata 1999 su podneli velike zrtve,pokoj dusi mrtvim junacima na koje je drzava zaboravila,kao i nama zivima koje drzava pokusava takodje da sakrije ili da skloni negde u zapecak istorije..Istorija ce reci istinu o svima pa i o ovima i onima koji su nase vojnike,policiju,dobrovoljce i sve druge ucesnike rata koji su tih dana pokazali svoje srpsko junastvo i ljubav prema jedinoj domovini koju imamo i nikada bolju i lepsu necemo imati makar ona pripala i EU i NATO paktu protiv koga smo se tada borili .Srpski narod ima dugo secanje…politicari koji ga zastupaju na njegovu zalost kratku pamet i ni malo ponosa i obraza.Slava svo
    im nasim junacima na ovom ili onom svetu…ja jos pamtim….

    Свиђа ми се

  4. U pomenutom tekstu Pukovnika Djurkovica,zvanog – Veljko,ne spominju se vojnici i staresine 53.Granicnog bataljona – Dajkovica vec samo vojnici sastava 125.MTBR a i oni su zdruzeno podneli velike zrtve u odbrani drzavne granice,kako za vreme NATO agresije tako i u vremenu prije toga,tj.1998.godine. S postovanjem,Mikica Kovacevic.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.