АКТУЕЛНО

Гордана Секулић: Последње скретање за Србију…


Морамо схватити да живимо у зла времена и да сувише кротко постајемо жртве туђих планова и туђих користи, морамо схватити да наша будућност и опстанак зависе од нашег става и акције омасовљавања у одбрани не само националних интереса већ и људи који имају храбрости да се супротставе наметању идеологија и реализацији планова неповољних за Србију.

СРБИЈА, фото: turisticki-adresar

Не могу ни да се сетим колико пута сам прочитала жалопојке о тешкој судбини Срба који су део плана новог светског поретка или интереса неке велике силе, па резонују по оним Сремчевим речима: ” … ко ће стену задржати кад се с брега закотрља? Ко ће судби на пут стати, што науми то и буде”. Међутим, будимо искрени према себи и, размислимо колико су проблеми који нас потапају нека ‘судба’ коју су нам искројили скривени моћници а колико резултат погрешних избора и одлука које смо чинили у прошлости, колико су последица недостатка националне свести и храбрости да се заштите али и реализују национални интереси и, на крају, колико су последица препуштања доношења одлука битних по опстанак државе, неким неморалним и неодговорним људима.

Не чини ли вам се да смо, као нација, склонији прихватању него решавању проблема, да лакше подносимао прилагођавање тешкој ситуацији кроз смањење егзистенцијалних потреба и кориговање степена личног достојанства, него што смо спремни да уложимо напор и срчано кренемо у мењање ‘судбе’? Као да смо се одрекли, како то рече Виктор Франкл «… последње од људских слобода – права на избор става у било каквим датим околностима, права на избор властитог пута».

Сетих се једне давно прочитане приче о Хјуберту Селбију који је од детињства боловао од туберкулозе. У време неких његових двадесетих година, након дужег боравка у болници, лекар му је прогнозирао највише три године живота. Селби се љутнуо, опсовао као лучки радник са којима је одрастао, и рекао – Ко си ти да ми кажеш колико ћу ја да живим? Умро је у 76. години.

И нама Србима су неки « лекари» који нас, узгред, лече погрешним ‘медицинама’, не само прогнозирали већ и дефинисали крај, са строго подељеним надлежностима и прецизним динамичким распоредом како би се ускладиле активности страних планера са домаћим извршитељима. Запитајмо се, зашто не можемо да у себи пронађемо снаге па, као Селби, опсујемо и кажемо – fuck off?

Неки ће рећи – зато што то зависи од наших политичара, оних који отворено раде против националних интереса али којима, ипак, препуштамо да самостално одлучују без икакве одговорности и обавезе полагања рачуна грађанима; други ће тврдити зато што смо нејединствени и што у својим редовима имамо много оних који служе туђим интересима а, понеки ће кривити грађане омађијане председниковим «шармом» тврдећи да је хипертрофирани селф маркетинг и забрана сваке критике на каналима доступним широким масама успела, чак и од једног Вучића, да направи (псеудо)харизматичну личност, па упркос обманама и лажима које им непрестано презентује, поприличан проценат популације одбацује разум, који инсистира на доношењу закључака на основу реалних показатеља, те у Вучићевим глуматањима не види наметање антисрпског става и скривање издаје већ сажаљиво ‘ битку лудака са човеком у себи’ тумачи великим притиском црне судбине, заборављајући да тај притисак повежу и са зеленим доларима.

Истина, захваљујући неким умним Србима који су тајну прошаптали на интернету, до одређеног броја грађана је стигла вест да су ‘у цара Тројана козје уши’ па се буде и све гласније инсистирају на поштовању историје, традиције, предака и на крају воље Срба.

Али, тако, док смо ми непрестано у међусобној борби око дефинисања приоритета и интереса, нокаутирани незаинтересованошћу огромне већине грађана; док прожети огорчењем, тугом и бесом водимо емотивну битку за наше Косово, пре свега са тим истим Вучићем који нас са много патетике убеђује у оправданост своје издаје, са много упорности и неуважавања нашег става ради на спровођењу наше пропасти; док се бусамо у тастатуре јуначке; спорадично љутнемо због смањења пензија и плата; пустимо сузу над неким јадником коме извршитењи одузимају све због дуга према онима који их под окриљем државе поткрадају; малчице се згрозимо због отимања деце од родитеља; ражалостимо због ненаданих смрти као последице деловања осиромашеног уранијума и живота у беди и безнађу; док се Бошњаци спремају за брзу акцију отимања дела наш домовине а Војводина све храбрије тражи аутономију; док се вртимо у нашим животима као мишеви у лавиринту, испуштамо из вида да је у овој нашој Србији све више муслиманских миграната за које знамо да се никада неће интегрисати у наше друштво, да никада неће прихватити наш језик, писмо, културу, историју, обичаје, уважити нашу веру јер, на основу туђих искустава, знамо да на сваки покушај асимилације реагују јачањем свог верског идентитета и да не само функционишу као држава у држави већ агресивно намећу своје обичаје не либећи се најокрутнијих малтретирања и убистава; испуштамо из вида и да је у току бесрупулозан прогон бранилаца демократије и принципа личне и опште слободе, процес дискриминисања оних који поштују традицију, веру и породицу, процес агресивног наметање обавезног вакцинисања, тенденциозно протурање идеологије родног идентитета кроз потурање бриге о насиљу у породици и кроз безочну контролу говора и мисли и гушење сваке критике у вези са, по грађане, штетним политичким одлукама и још штетнијим законима које усвајају неодговорни одборници у Скупштини Србије, чији би основни задатак требао бити заштита интереса грађана.

И што је најгоре, не примећујемо да државу и наше животе преузима одређена група људи под идеолошким вођством и финансијком потпором неких антисрпских снага и да је цела шарада са Вучићем само правни оквир за спровођење нечијих туђих планова у уништењу државе и нације.

Све што проживљавамо није сан, већ кошмар који се неће решити пасивношћу и чекањем на туђу помоћ. Није ни судбина на коју не можемо да утичемо. Морамо схватити да живимо у зла времена и да сувише кротко постајемо жртве туђих планова и туђих користи, морамо схватити да наша будућност и опстанак зависе од нашег става и акције омасовљавања у одбрани не само националних интереса већ и људи који имају храбрости да се супротставе наметању идеологија и реализацији планова неповољних за Србију.

Тренутно смо пред последњим скретањем за Србију и ако погрешимо правац одосмо у…

Гордана Секулић

———-

18.4.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

 

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.