АКТУЕЛНО

Никола Алексић: 28 година Еколошког покрета Новог Сада


Никола Алексић, председник Еколошког покрета Новог Сада

БЕСЕДА НИКОЛЕ АЛЕКСИЋА 21. АПРИЛА 2018. ГОДИНЕ У ЦРКВИ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У ПЕТРОВАРАДИНУ ПОВОДОМ 28-ГОДИШЊИЦЕ ОСНИВАЊА И РАДА

Оче Милоше, драга браћо и сестре, поштовани пријатељи и колеге, Христос воскресе!
Благодарим оцу Милошу и нашој цркви Светог Георгија да под њеним покровитељством више година обележавамо годишњицу оснивања и рада чиме смо изузетно почаствовани и награђени.

Еколошки покрет Новог Сада је основан 21. априла 1990. године као друштвена организација за заштиту животне средине и духовног наслеђа од стране групе људи који су и својим личним доприносом желели да подигну ниво еколошке свести и квалитет животне средине локалне заједнице. Прихватили смо на самом почетку став де је до деструкције природе дошло због деструкције људског духа, што нам је дало путоказ за деловање на подизању свести и оплемењивање људског духа да би променили однос према животној средини.

Оснивање Еколошког покрета је дошло у време слома једног политичког система, док други није нити у назнакама створен, што је дало простора за свеопшти напад интересних група на свеукупну државну и друштвену имовину непроцењиве историјске и материјалне вредности.

У време слома политичког система, ја сам био делегат у Скупштини града Новог Сада који је 1. јануара 1990. изгубио своју базу која ме ја делегирала у Скупштину, па сам се на Оснивачкој скупштини Еколошког покрета понудио да будем делегат, односно одборник Еколошког покрета и да заступам програм и ставове Еколошког покрета, прве такве неполитичке организације у тадашњој СФРЈ. Председништво Еколошког покрета је тај предлог званично прихватило и ја сам постао први одборник у СФРЈ који је формално имао своју организовану базу.

Чињеница да су први локални избори били организовани тек у јуну 1992. године пружило ми је шансу да читаве две и по године промовишем програм и ставове Еколошког покрета у Скупштини града, јер сам био једини организовани одборник, док су се политичке странке тек почеле оснивати. То ми је омогућило да будем прихваћен од стране других одборника, јер нисам заступао политичке ставове и да их придобијам за ставове и предлоге Еколошког покрета као своје базе које сам заступао у Скупштини града. Безброј пута су одборници прихватали предлоге Еколошког покрета и усвајали их. Тако смо и постизали успехе.

Због тога су ме грађани бирали у још три мандата по већинском изборном принципу, по имену и презимену и ја сам постао први одборник у историји Новог Сада који је четири пута мандата заредом биран по имену и презимену. Због тога је противуставно промењен изборни принцип, већински је промењен у пропорционални изборни систем, при чему се гласа за листе предлагача што је урађено само да би спречили грађане да ме поново бирају. Данас као последица тога грађани локалних заједница немају своје представнике у локалном парламенту који одлучују о њиховим условима и квалитету живота, што им Устав гарантује, јер их имају политичке странке које везу са грађанима одржавају само и једино у предизборним кампањама. Нажалост.

– Али четири мандата у Скупштини града заредом омогућили су Еколошком покрету да сачува све новосадске паркове који су били проглашени грађевинским земљиштем; Дунавски парк сам два пута скидао са дневног реда седнице Скупштине, други пут само са два гласа предности од унапред припремљених гласова одборника који су гласали за предлог Еколошког покрета да се други покушај уништења Дунавског парка одбаци.

– Лимански парк сам три пута одбранио од уништења, трећи пут 2006. године када је познати инвеститор запалио бараку Мостоградње уз руб парка да би проширио парцелу ради изградње тзв. посластичарнице у Лиманском парку која је изнета на јавни конкурс. Нажалост, у барације изгорео један радник Мостоградње. Ја сам у име Еколошког покрета написао саопштење у ком сам их обавестио да ће грађани Новог Сада име пиромана и злочинца прочитати као победника на јавном конкурсу за изградњу тзв. посластичарнице у Лиманском парку што сам први пут спречио још јуна 1992. године. Наравно, конкурс је пропао, јер се нико није јавио на њега.

– Покушаји изградње тзв. посластичарнице нису престали нити после одустајања од тога од стране формалне Градске управе и уређења парка по поклон пројекту града побратима Норича, јер је 2016. године запаљена следећа барака до парка у којој је поново изгорео један радник од подметнутог пожара од стране истог, познатог инвеститора, на исти начин и из истог разлога. Али овог пута је на зиду где је пронађен угушени радник написано да је Еколошки покрет кривац. Да нисам те ноћи био на Газиместану на Космету, можда би ме те ноћи и ухапсили као пиромана. Да бих скинуо љагу са Еколошког покрета отишао сам у полицију и тражио да ме саслушају, али узалуд, нису били заинтересовани да открију двоструког убицу.

– Спасили смо дечји вртић Маслачак у ул. Народног фронта испред чије ограде су бесправно започети радови на изградњи пословних објеката због чега би вртићу било одузето двориште, ископани су темељи и донешен грађевински материјал. Великом и тромесечном борбом смо то спречили и приморали Градску управу да врати земљиште у првобитно стање. Уследило је проглашење тог вртића 1992. године за први еколошки вртић у нашој земљи 22. априла на Дан планете Земље, поводом ког датума је основан Еколошки покрет, да би на предлог др Павла Тодоровића, првог министра заштите животне средине у нашој земљи, после годину дана еколошко образовање ушло у предшколски програм образовања на основу позитивног искуства тог вртића.

– Делегацију СРЈ је Еколошки покрет послао на Светски самит о заштити животне средине у Рио Де Жанеиро 5. јуна 1992 године, на Међународни дан заштите животне средине, јер је светска заједница 1. јуна исте године увела нашој земљи тзв. санкције и позив на Самит је био поништен. Ми смо преко радио аматера света упутили апел председавајућем Самита г. Морису Стронгу да буде изнад политике, јер заштита животне средине нема граница. Он је био затрпан порукама радио аматера света из целог света са нашим апелом, отворио је Самит и одмах ставио на дневни ред наш апел и позив нашој земљи је био обновљен. Екологија је победила политику. По повратку из Рија др Павле Тодоровић, први министар заштите животне средине у нашој земљи, посетио је Еколошки покрет и ставио нам се на располагање.

– Спречили смо рушење Змај Јовине и Дунавске улице и изградњу пословно стамбених објеката на месту срушених улица као на Лиману 4. Данас те улице у центру Новог Сада које му душу дају нападају и руше из дворишта

– Спречили смо пробијање булевара од Дунавског кеја поред Рибље пијаце, Змај Јовине гимназије и поред библиотеке Матице српске да би се спојио са Кисачком улицом. Тим пројектом би била уништена грађевинска баштина Новог Сада да га нисмо спречили.

– Не знам колико пута смо од 1990. до 2002.године, када је коначно стављен под заштиту државе, спречили изградњу пословног објекта на отвореним спортским теренима Соколског дома, задужбине Краља Александра I Ослободиоца и следственом променом намене самог објекта, јер га је свака нова градска управа бар два пута стављала на дневни ред током свог мандата. Да би привукли спортисте у заједничку борбу против урбанистичке мафије, нашли смо анонимног донатора који је у наше име асфалтирао два отворена спортска терена и платио директно извођачу 36.000 немачких марака. Седам година потом у знак признања за одбрану тих спортских терена на тим теренима је игран турнир у малом фудбалу за наш прелазни пехар, све док га екипа Еколошког покрета није трајно задржала после треће узастопне победе по пропозицијама турнира.

– Спречили смо рушење стадиона ФК „Војводина“ данас „Карађорђе“ и изградњу робне куће Меркатор на том месту. Намера рушења се наставља и данас су одузети помоћни терени том спортском друштву и опколили стадион тржним центром и за очекивати је да ће стадион поново бити угрожен.

– Спречили смо два пута рушење Петроварадинске тврђаве и изградњу „коцкарнице као у Лас Вегасу на том платоу“ како пише у оригиналној факс поруци председнику Градске управе коју сам прочитао за говорницом у Скупштини града тражећи његову одговорност, а уместо Војне болнице 18-спратни хотел. Не морам да кажем да сам само ја подигао два прста за његов опозив од 70 одборника. Данас се и даље та намера покушава спровести преко музичког фестивала ЕГЗИТ под ритмичким трупкањем 50-ак хиљада учесника. Сводови подземних етажа су се већ почеле урушавати, што указује да се призива трагедија младих само да се оствари овај монструозни план.

– Спречили смо рушење намерно запуштене Светојованске цркве и измештање Успенског гробља на коме почивају готово сви великани из прошлости Новог Сада, од Светозара Милетића до Васе Стајића и његово проглашење за грађевинско земљиште са следственим прекопавањем гробова. Тај успех смо постигли комплетним реновирањем наведене цркве у вредности од 27.000 немачких марака окупљајући донаторе који су својим радом и производима обавили бесплатну и комплетну реконструкцију цркве, тако да више ником није смело да падне на памет да је сруши.

– Заменом две папирне новчанице за које се нису могле купити нити две жвакаће гуме у трговини због инфлације за метални новац који још није био повучен из оптицаја, добили смо две тоне бронзе које смо поклонили СПЦ, Бачкој Епархији за ливење нових звона.

– Спасили смо паркић поред Лиманске пијаце кроз који је већ била прокопана траса пута која није била у пројекту. Понуда градској управи је била поштена; или враћање у првобитно стање, или кривична пријава пред изборе због фалсификовања пројекта уређења Лиманске пијаце. Градска управа је прихватила понуду Еколошког покрета.

– Спречили смо изградњу 25 (двадесет и пет) бензинских станица у градском језгру Новог Сада без израде студије о потреби саобраћаја и студије утицаја на животну средину.

– Ромско насеље Бангладеш у атару код Новог гробља смо реконструисали окупљајући 16 радних организација који су својим радом у вредности од 300.000 немачких марака бесплатно обновили то насеље у коме су два пута годишње избијале епидемије трихинелозе због огромне депоније смећа у центру тог насеља.

– Змај Јовин Музеј у Сремској Каменици би се срушио да нисмо нашли радну организацију која је у наше име извршила реконструкцију објекта у вредности од 50.000 немачких марака.

– Фрушку гору смо три пута спасили од уништења; од трасе брзих пруга, од измештања градске депоније смећа у сред националног парка у напуштени каменолом Раковац и од претварања у нуклеарну депонију Европе, што је поново почело да се актуелизује под мандатом овог режима.

– Спасили смо част Новог Сада организујући тродневну физичку одбрану Алмашког гробља, најстаријег православног гробља у Новом Саду, тродневним боравком у гробници тог гробља одбијајући молбу полиције да је напустимо све док нас трећи дан нису изнели на рукама. То је било први пут да смо заложили сопствену слободу за свој став. Да није било наше жртве, у историји Новог Сада би заувек остало записано да су новосађани багером прекопали кости својих предака из десетак масовних гробница жртава уласка у Нови Сад Мађарске Краљевске војске 13 и 14. априла 1941. године и тзв. ослободилаца из1945. године. Уместо историјске осуде грађана Новог Сада због, у свету назабележеног злочина, имена познатих функционера са градског, покрајинског и савезног нивоа заувек ће остати записана као одговорних лица за злочин миленијума.

– Спречили смо усвајање закона о легализацији ГМО у Србији претњом да ћемо дићи народ на ноге и кренути на Народну скупштину, па куд пукло.

– Спречили смо три пута заредом одржавање геј параде срама у Београду. Спречили би и четврти пут да нисам лежао непокретан у кревету после неке од многобројних намерно инсценираних саобраћајки обарањем аутом са бицикла.

– Сменили смо немачког амбасадора Цобела после преписке са Ангелом Меркел, јер смо га ухватили у дипломатском скандалу. У министарству заштите животне средине одржан је заверенички састанак на коме су били присутни дипломатски представници немачке амбасаде, председник Привредне коморе Немачке, извозник опасног хемијског отпада из Немачке, увозник опасног хемијског отпада у Србију који се ове године проналази закопан по целој Србији, а у Новом Саду дестилише у првој урбаној зони и поред два решења о забрани рада. Била је присутна и шефовица одељења за хемикалије наведеног министарства. Два и по сата су тражили решење како да превазиђу блокаду увоза опасног хемијског отрова у Србију коју смо изазвали преко Еко-правне заштите пријавама инспекцијским органима и судским тужбама. Потом је дипломатски представник немачке амбасаде коначно нашао спасоносно решење и наложио да се измени закон о опасном хемијском отпаду тако да се из њега избаци реч опасан. Тако је и урађено, донет је нови закон који је омогућио несметан наставак увоза опасног хемијског отпада у Србију, а сви судски и инспекцијски поступци против тровача су обустављени и одбачени. Једина добра ствар у целој описаној завери је била у томе што су немци педантно водили записник о току и закључку завереничког састанка који смо у преписци набили на нос Ангели Меркел која је потом сменила амбасадора Цобела.

– Спречили смо одржавање помена жртвама тзв. геноцида у Сребреници на степеницама Народне скупштине од стране оних жена у црном које имају дипломатски имунитет и апанажу из америчке амбасаде. Тим залагањем сопствене слободе спасили смо част Србије, јер да нисмо спречили тај тзв. помен жртвама у Сребреници, слике тих монструма како леже преко степеница Народне скупштине са таблама на којима би био исписан онај измишљени број наводних жртава, био би довека сваког 11. јула на насловним странама свих западних новина под насловом да српски народ држи помен жртвама, а Влада неће да призна да су Срби геноцидан народ.

– Али свакако највећи успех нам је био спречавање војне окупације СРЈ ратне 1999. године када смо са једним летком преведеним на 4 светска језика која су делила деца не виша растом од једног метра у Македонији испразнили НАТО базе! Свих 30.000 НАТО војника доведених ради војне окупације СРЈ после прекида бомбардовања се вратило својим кућама у земље Западне Европе! Ми смо им у кратком тексту предочили да се злочини врше без одлуке Савета безбедности УН и кршењем Повеље УН, да врше злочине у рангу државног тероризма над цивилним становништвом, школским, здравственим и верским објектима, мостовима, возовима и избегличким колонама. Пошто су они били мобилисани у армије својих земаља, а не у највећу терористичку организацију на свету, позвали су родитеље који су им донели цивилну одећу, пресвукли се и таксијем напуштали базе у Куманову, Тетову и Скопљу. По сведочењу наших пријатеља из Куманова, ниједно такси возило се није задржавало дуже од два минута испред НАТО базе. Да буде већи успех, НАТО терористи су нам писаним путем признали да смо ми изазвали највеће дезертерство у некој армији у историји модерног ратовања; преписали су наш летак и под својим ознакама су затрпавали наше војнике ка Космету мислећи да ће изазвати исти ефекат, не разликујући агресију од одбране своје отаџбине! То је њихов интелектуални ниво.

– Историјски подвиг смо постигли подношењем кривичне тужбе Државном тужиоцу САД против председника тада највеће светске силе и саучесника у злочину против човечности. Тужба је представљала оригиналну оптужницу против нацистичких ратних злочинаца из Нирнберга 1945. године у којој осим имена, датума и назива државе жртве, нисмо нити додали, нити одузели нити једну реч, слово или зарез, јер је све било у потпуности ИСТОВЕТНО! Тај светски куриозитет представља крунски доказ да су САД и њена ударна злочиначка песница и de facto прихватили нацистичку идеологију и примењују је по целом свету чинећи монструозне злочине! Уједно смо доказали том тужбом да је амерички председник погазио и сопствени Устав настављајући рат против једне државе преко 60 дана без дозволе Конгреса. Толико о америчкој демонократији.
Сем безброј покушаја ликвидације Покрета и мене лично на сто и један начин, никакав одговор од Државног тужиоца САД нисмо добили.

– Поред наведних изванредних резултата Еколошког покрета, у својој образовној активности за 28 година рада одржали смо преко 400 јавних трибина-предавања по целој бившој Југославији; од Љубљане до Пирота, Куманова и Скопља. Око стотину концерата свих врста музике, од оперских арија, забавних и рок музике до народних песама и фолклора, различитих изложби; од постера о нашим резултатима, старих фотографија Новог Сада, старих заната, народне умотворине, еколошких уређаја и технологија итд.

– Још лепши резултат јесте да је Еколошки покрет за 28 година имао 8 генерација стипендиста и 15 постдипломаца и да је имао доживотни уговор са покојним Иваном Хајтлом доајеном војвођанског глумишта о месечној хранарини у висини од 50 немачких марака од 1994. године, а узвратно нам је Иван Хајтл био на располагању за све наше манифестације у културно уметничком програму.

– Еколошки покрет је одржао до сада безброј јавних протеста, јавних скупова, јавних дефилеа, еколошких карневала, не либећи се и залагања сопствене слободе десетак пута у интересу одбране природе и будућности нашег народа.

– Али највећи драгуљ у круни блиставих резултата Еколошког покрета представља сада већ традиционална Међународна научна Еко-конференција око које смо окупили 4 државна универзитета, 4 института светског реномеа и националну еколошку организацију Италије у својству суорганизатора и под покровитељством Матице српске којој су се пет пута заредом придружиле и Уједињене нације преко својих ресорних организација. Иза 21 одржане Еко-конференције остало је преко 2.000 научних радова објављених у целовитом облику које је писало око 5.000 аутора из педесетак земаља са свих континената осим Аустралије. Радови са Еко-конференције су постали назаобилазни део светске научне баштине, а име Новог Сада познато широм света.

Допринос резултатима и вансеријском успеху Еколошког покрета су дали бројни прегаоци, међу којима преко 200 професора универзитета и научних радника у пензији који су нам пришли са својом секцијом 1994 године. Нажалост, многи од њих данас нису са нама и ми их овде и сада не заборављамо и желимо им вечни мир и спокој у наручју Господа.
Слава им!

Никола Алексић

***

НАЈАВА ТРИБИНЕ

ЈАВНА ТРИБИНА: „КО НАС И ЗАШТО ТРУЈЕ ИЗ ВАЗДУХА“?

Предавач: НИКОЛА АЛЕКСИЋ, директор Еколошког покрета Новог Сада и легендарни борац против загађења животне средине.

Трибина ће бити одржана у четвртак, 26. априла 2018. године у Градској општини Нови Београд, булевар Михајла Пупина бр. 167, у сали бр. 1 на првом спрату са почетком у 18.00 часова.

—————-

21.4.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Господин Никола Алексић је својим залагањима у Еколошком покрету Новог Сада постигао изванредне резултате за свој град, Србију, али и на међународном нивоу. Велики поздрав и хвала овом дивном прегаоцу, освешћеном Србину, родољубу и хуманисти. Богу хвала за Николу и све дивне људе којима је Србија богата

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s