АКТУЕЛНО

Жан Арно Деренс: ПРЉАВЕ ТАЈНЕ КОСОВА


КАРИКАТУРА: CORAX – Кушнер и Тачи, ТРГОВИНА ОРГАНИМА СРБА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Отмице и убиства Срба и нелојалних Албанаца

Деветнаест година након конфликта који је резултирао независношћу Косова*, покрајина Републике Србије са албанском већином, разна истраживања и сведочанства говоре о злочинима против човечности које је починила Ослободилачка војска Косова (ОВК*). Жртве су били не само Срби и други неалбанци, него и политички противници ОВК. С обзиром на то да актуелну власт на Косову* чине управо команданти ОВК, није необична тензија која се већ две године подгрева са врха у вези са формирањем Специјалног суда за ратне злочине почињене од ОВК.

Будимир Баљошевић, педесетогодишњи учитељ, покушао је 27.октобра 1999.године да, заједно са још четири пријатеља, побегне из гета у који су били сатерани Срби из Ораховца. Косово је доспело под привремену управу Уједињених нација у јуну исте године, а заједно са тиме стигле су и јединице КФОР-а, мировне формације под вођством НАТО-а. 

Њихов суграђанин ромске националности, Агрон Н., понудио им је да их пребаци у Рожаје у Црној Гори, по цени од 840 долара по особи. Имао је и зашто да им наплати тако високу цену: радио је са Косовским заштитним корпусом (КЗК), организацијом под надзором НАТО-а, а њен задатак био је друштвена реинтеграција бивших бораца Ослободилачке војске Косова (ОВК). Агрон је до тог тренутка већ извео четири успешне „ексфилтрације“ Срба из Ораховца. По занимању је био грађевинац и радио је на изградњи нове базе КЗК у оближњој Ђаковици, где је петоро Срба последњи пут виђено.

„Стао сам да потражим свог шурака који је требао да се придружи нашем конвоју. Србе сам оставио у ауту, а када сам изашао из шуракове куће, неко ми је довикнуо да се сакријем. Непозната лица су одвела Србе из аута и нико од тад није чуо за њих“, објашњава Агрон Н. Одлучио је да му је безбедније да буде неколико месеци у Новом Пазару. Баљошевићев брат је више пута покушавао нешто да сазна о судбини петоро Срба, али није имао много успеха: „Неки италијански војници из КФОР-а су дошли да разговарају самном, као и полиција УН, али нисам ништа сазнао“.

Њихова судбина није тако необична. Негован Маврић, осим што је власник малог кафића у Великој Хочи, српској енклави свега пар километара од Ораховца, председник је локалног Удружења породица киднапованих и несталих лица са Косова и Метохије. Показао ми је списак мртвих и несталих из села: пронађени су остаци деветнаесторо Срба отетих 1998. и 1999.године, али се још 55 Срба и девет Рома воде као нестали. Прво убиство српских цивила десило се 12.маја 1998.године, када су српска полиција и ОВК почеле да се боре за контролу у тој општини, у којој је тада живело много Срба. Последња отмица догодила се 28.јула 2000-те, више од годину дана након што је успостављен протекторат УН. (ТРГОВИНА ОРГАНИМА)

Брда око Велике Хоче прекривена су виноградима, а планине изнад њих обележавају границу између Косова и Албаније. Некада су Албанци и Срби ораховачког краја живели у миру. Од јуна 1999.године, српско становништво у Великој Хочи се смањило са десет хиљада људи на свега седам стотина, уз још триста људи у горњем делу Ораховца. Срби су протерани из мешовитих села као што су: Зочиште, Оптеруша и Ретимље.

Већина несталих Срба отета је још у јулу 1998., када је ОВК накратко окружила Ораховац. Потом је велики број српских цивила из Ретимља одведен у оближњу базу ОВК у Семетишту. Жене су пуштене након четири дана, после интервенције Црвеног крста, али нико од мушкараца (од којих је један имао свега шеснаест година) више није виђен. У априлу 2005. неки од њих су идентификовани међу остацима 21 особе у масовној гробници у Волујку, селу близу Клине.

КАРИКАТУРА: Corax – Орден за помоћ у трговини органима

У ЗАТВОР ЗБОГ СУМЊЕ

Олгица Божанић, Српкиња из Ораховца, која је избегла у Београд, чланица је Удружења породица киднапованих и несталих лица са Косова и Метохије. Остала је без можда и десет чланова родбине, укључујући ту и два брата, ујаке и друге рођаке. За судбину једног од њих сазнала је од некадашњих комшија Албанаца, који су неколико месеци провели у затвору ОВК јер су се сумњичили за сарадњу са српским властима. Рекли су јој да су неки Срби из ораховачког краја испрва затворени у близини главне базе ОВК у тој области, тј. у селу Дреновцу. Када су борбе престале, пребачени су у Деву, село надомак албанске границе. Изгледа да је ОВК тада заузела напуштену базу југословенске војске након повлачења у јуну 1999. и од ње направила затвор. Ораховачки Срби су потом одведени у Албанију, у Кукеш, да би касније били пребачени у Драч, на обали мора, где су комшије Олгице Божанић рекле да су их последњи пут виделе живе, у затвору ОВК 2001.године.

Највећи део Срба киднапованих пре краја рата је највероватније убијен на Косову. Теза да су Срби киднаповани након доласка КФОР-а одведени у Албанију изнета је пре доста времена, али до сада ти људи нису пронађени. Шефко Аломеровић, председник санџачког Хелсиншког одбора (реч је о локалној организацији, независној од Хелсиншког одбора за људска права у Србији), спровео је опсежну истрагу у јесен 1999., али је извештај о истрази изгубљен, а Аломеровић је преминуо 2003. У интервјуима из 2000-те тврдио је да је посетио пет затвора на Косову. Радило се о малим комплексима, често су то биле старе гараже или индустријска постројења на периферији града- са десет до педесет притвореника. Центри су били под управом команданта „Мале“ (чије је право име Алуш Агуши), блиског сарадника Рамуша Харадинаја (1)

Неке од породица су нудиле да откупе затворенике, али упркос томе што су често велике своте новца плаћене посредницима, нико од њих није ослобођен. Неки од Срба су задржани са намером да се размене за албанске затворенике у Србији којих је 2000-те године било око осам стотина, према неким проценама.

Нема доказа да се оваква размена икада догодила. Неки извори тврде да су многи српски затвореници погубљени 2001.године, када је Србија донела закон о амнестији и ослободила Албанце за које се сумњало да су били припадници ОВК. Неки од ових центара на Косову су коришћени као привремени кампови за српске, али и албанске затворенике, који су требали да буду пребачени у Албанију. Аломеровић је био први који је говорио о трговини органима, сумњајући да су међународне криминалне мреже куповале органе од ОВК.

Хашим Тачи(ОВК/УЋК),  Бернар Кушнер (Француска), Мајкл Џексон (САД), Агим Чеку (УЋК/ОВК), Весли Кларк (САД)

ЗИД ЋУТАЊА

Нико није даље истраживао Аломеровићеве закључке, које су заправо међународне организације на Косову одбациле, што је учинила и привремена мисија УН са Бернаром Кушнером на челу. Аломеровић, познат као борац за људска права и дугогодишњи противник Милошевићевог режима, говорио је о „зиду ћутања“. (2)

КФОР је порицао постојање било каквих затвора на Косову, упркос свим доказима. И Карла дел Понте, бивша главна тужитељка Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, говорила је о ћутању с којим се сусрела када је покушала да истражи нестанак српских цивила и гласине о трговини органима. (3)

Као што је Дик Марти истицао у многим интервјуима након објављивања његовог извештаја Савету Европе (ТРГОВИНА ОРГАНИМА), „цело Косово“ је знало за нестанак српских цивила, као и за затварање многих Албанаца за које се сумњало да су сарађивали са српским властима током рата. Приштински дневник Bota Sot је од 1999.године осуђивао ликвидацију симпатизера Демократског савеза Косова (LDK, оснивач Ибрахим Ругова) у току и после рата. Уредник листа, Бајруш Морина, сумирао је то следећим речима: „Три хиљаде људи је убијено на Косову од 1999, а само је 600 убистава расветљено. Много се причало о убиствима из освете, али је већина тих убистава била политичке природе“. Својевремено је убијено и двоје новинара овог листа, а Морина је једно време морао да ангажује приватно обезбеђење. Међутим, приче које објављује Bota Sot увек су се узимале с резервом због односа са Демократским савезом Косова.

Bota Sot је редовно извештавао о постојању затвора на Косову и у Албанији, где су држани Албанци осумњичени за колаборацију. У фебруару 2011.године у Митровици је почело суђење бившим командантима ОВК Сабиту Геци и Ризи Алији, који су оптужени за злочине против притвореника у логору у Кахану, у планинама северне Албаније неколико километара од Косовске границе.

Током рата, изоловано село Кахан су јединице ОВК користиле као логистички центар и базу иза фронта за добровољце који су ишли на Косово. Локални великаш Бедри Кахани је признао да су становници тог места кријумчарили цигарете на Косово и да га је ОВК регрутовала у јесен 1997, углавном да би пребацивао њихове борце ноћу преко планине. ОВК се служила касарном албанске војске, напуштеном 1992.године, која се и даље налази на улазу у село: у њој је био и затвор који је помену Марти. Кахан је изоловано место на скоро десет километара уским планинским стазама од града Круме.

ЗЗ је провео два и по месеца у „паклу“ у Кахану и биће кључни заштићени сведок на суђењу Гецију и Алији. Добро памти систематско злостављање и озбиљно мучење – неки од затвореника су били принуђени на сексуалне односе са другима, док су неки подвргнути лажним погубљењима. Међутим, како ми је рекао, „имао сам највероватније најдужи стаж тамо, а виђао сам искључиво Албанце“. Осим тога, видео је и неке од најважнијих команданата ОВК, а најпре Хашима Тачија, тренутног председника Косова.

Сви затвореници током 1999. били су, као и ЗЗ, високи званичници DLK. Многи су ухапшени у Кукешу и Круми, градовима преплављеним избеглицама са Косова које су бежале пред српским снагама. Неки су били и припадници Оружаних снага Републике Косово (FARK) герилског покрета који је био ривал ОВК, а који су основале присталице Ибрахима Ругове, мада није имао много успеха.

ДРЕНИЧКА ГРУПА

Мартијев извештај као одговорна лица истиче припаднике унутрашњег крила ОВК које назива „дреничком групом“: Хашима Тачија, Азема Силу, Џавита Хаљитија, Кадрија Весељија, Фатмира Љимаја, Сабита Геција и Ризу Алију.

„Дреничка група“

Ови бивши команданти ОВК су сви пореклом из дреничког краја, а били су и припадници Народног покрета Косова (LPK), тајне марксистичко-лењинистичке организације наклоњене стаљинистичком режиму Енвера Хоџе. Покрет је настао у кругу албанске дијаспоре у Швајцарској и имао је велику мрежу тајних бораца на Косову. Управо је LPK формирао ОВК 1996, сјединивши низ различитих група независних бораца који су већ деловали на Косову, и то највише у дреничкој области. Најпознатији њихов члан Адем Јашари, кога на Косову поштују као великог хероја, убијен је од српске полиције 6.марта 1998.

Његов рођак Гани Геци преживео је и једва избегао покушај ликвидације 2001. Геци никада није пришао Демократској партији Косова директној наследници LPK. Потиче из породице бајрактара (наследни положај сеоског вође) из села Лауше у Дреници. Остао је члан LPK, као и мање групе која се оцепила и коју је представљао у једном од прошлих сазива косовског парламента.

Геци ми је испричао следеће: „Били смо одани Ибрахиму Ругови и никад нисмо чули за LPK, нити за FARK: што се нас тиче, значка ОВК уједињавала је све борце. Када су чланови LPK дошли из Швајцарске, лепо смо их примили. Имали су новца и обећали су нам оружје, али смо брзо схватили да их занима само власт. У сваком случају, никад се нису борили против Срба – за то су се ослањали на НАТО. Борили су се само против других Албанаца, како би стекли апсолутну власт, а од краја рата систематски исцрпљују Косово“.

Његове тврдње су углавном потврђене у недавно декласификованом извештају НАТО-а из 2003.године, у коме се Хаљити наводи као „кум“ Косова јер управља већином противзаконитих делатности као што су шверц, кријумчарење дроге и проституција. Поред тога што је на високом положају у LPK, Хаљити је озлоглашен и ако агент Sigurimi-ја, тајне службе стаљинистичке Албаније. Један је од вођа дреничке групе која се поистовећује са руководством LPK и данашње Демократске партије Косова (PDK).

PDK је на располагању као моћно оруђе имала Sherbimi Informativ Kosoves (SHIK), обавештајну службу на чијем су челу Весељи и Сила. На Косову се 2009-е дигла прашина после приче бившег агента SHIK-а, Назима Бљаце, који је признао да је лишио живота Албанца који је сарађивао са српском полицијом. Бљаца је у кућном притвору и чека суђење, али зато може поново да говори за медије. У интервјуу за Koha ditore у јануару 2011, навео је да је SHIK ликвидирао „шест стотина људи у првих неколико месеци након увођења протектората УН и укупно хиљаду у првих годину дана“.

На Косову почиње да се разговара о насиљу ОВК над Албанцима оптуженим за колаборацију или онима који нису делили иста политичка убеђења. Међутим, још увек нема воље да се прича о судбини несталих Срба. ЗЗ ми каже да је, на крају рата, пребачен из касарне у Кахану на Косово, у Призрен: „Неколико дана сам био затворен у подруму неке куће, са седам старијих Срба и једним Ромом. Из логора у Кахану смо били нас двојица Албанаца, а наши тамничари су нас терали да бијемо те Србе. На крају су ме неки немачки војници из КФОР-а ослободили, али су Срби већ одведени – не знам куда“.

Нисам успео да пронађем доказе да је, по завршетку рата, касарна у Кахану служила за притвор Срба који су били жртве трговине органима. Међутим, док је Кахан био мучилиште за „нелојалне“ чланове ОВК у пролеће 1999, припадници америчких специјалних јединица су га редовно обилазили.(4)

ТРГОВИНА ОРГАНИМА

У јануару 2011.године Скупштина савета Европе усвојила је извештај Дика Мартија, члана Савета кантона Швајцарске, у вези са његовом „истрагом о наводима нехуманог третмана према људима и недозвољене трговине људским органима на Косову“. 
У извештају се описује злочиначка организација под вођством Хашима Тачија, премијера Косова од 2008., под називом „дреничка група“ по области из које долазе њени чланови. Марти пише о „фракцијашењу“ у оквиру ОВК* и тврди да је група имала непосредну подршку албанске државе, а нарочито обавештајног апарата – Sherbimi Informativ Kombetar (данас Sherbimi Invormativ Shteteror) – и албанских оружаних снага. Такође је имала „преференцијалну“ подршку обавештајних служби западних сила које су биле присутне у Албанији 1999.године.

Дреничка група је била укључена у низ криминалних активности (као што су кријумчарење и шверц дроге и оружја) које су настављене и после рата. У извештају се наводе подаци западних обавештајних служби према којима је Тачи главни косовски криминални бос. Међутим, иако је Тачи можда и најчувенији члан дреничке групе, према Мартијевим речима, постоји шанса да су Азем Сила и Џавит Хаљити били и моћнији од њега.

Дреничка група је управљала низом затвореничких логора у Албанији. Неки од њих, надомак границе са Косовом, попут оних у Кахану, Кукешу и Бичају, били су углавном намењени косовским Албанцима осумњиченим за издају и колаборацију. Већи део њих је после свега ослобођен, али су остали ликвидирани током боравка у Албанији или су били извор недозвољене трговине органима из затвора у Фуше-Кроји (близу аеродрома у Тирани преко кога су и превезени до свог крајњег одредишта). То је наводно био случај само са „шачицом“ затвореника који су прошли кроз бар два припремна и „филтер“ логора. 

Шаип Муја, лекар из ОВК који је радио као Тачијев саветник за здравство, био је кључни актер у трговини органима. Муја се доводи у везу са приштинском клиником Medicus која је била центар друге операције у трговини органима до 2008.године. Људи су „добровољно“ продавали бубреге који су углавном били намењени „клијентима“ у Немачкој, Канади и нарочито Израелу. Власник клинике је уролог Лутфи Дервиши, иначе рођак Силе и Тачијев ујак. 

ПРЕВОД: Вук Вуковић

Жан Арно Деренс је уредник Le Courrier des Balkan; посебно је важно његово дело, које потписује заједно са Лореном Гелином, под називом Voyage au pays des Gorani: Balkans, debut du XXIe siecle (Путовање у земљу Горанаца: Балкан на почетку 21.века), Cartouche, Париз, 2010.

—————

Референце:

(1) Харадинај, бивши командант ОВК на западном Косову, први пут је био премијер Косова од децембра 2004. до марта 2005. Шеф је странке Алијансе за будућност Косова и премијер Косова од септембра 2017. Био у затвору у Схевенингену у Холандији, одакле је ослобођен оптужби након што је неколико сведока тужилаштва убијено или повукло своје изјаве током саслушања.

(2) види: Вања Мектеровић и Владимир Радомировић, “Kosovo: l’archipel des camps de l’UCK”, 17 April 2000; Le Courrier des Balkans (енглески превод).

(3) Carla Del Ponte и Chuck Sudetic, Madame Prosecutor: Confrontations with Humanity’s Worst Criminals and the Culture of Impunity, Other Press, Лондон, 2009.

(4) Како је потврђено сведочењем аустралијског хирурга Крега Јуришевића (Craig Jurisevic) у Blood on My Hands: a Surgeon at War, Wild Dingo Press, Mелбурн, 2010.

 

ИЗВОР: Штампано издање часописа НЕДЕЉНИК од 19.4.2018. 

***

НАПОМЕНА приређивача: 

АУТОР ТЕКСТА* – Француски историчар и новинар Жан Арно Деренс је за Монд дипломатик на српском језику писао о злочинима које су припадници ОВК/УЋК починили на Косову и Метохији.

ОВК* – Ослободилачка војска Косова (скраћено ОВК или УЧК од албанске скраћенице UÇK; алб. Ushtria Çlirimtare e Kosovës) била је албанска терористичка организација, која се оружаним нападима на званичне државне органе (војску, полицију и друге) и цивиле свих националности, борила за независност аутономне покрајине Косова и Метохије од Србије и Југославије, и стварање Велике Албаније

КОСОВО* – Косово и Метохија, аутономна покрајина Републике Србије

РАТ* 1998/9. Напади терористичке УЋК/ОВК на српску војску, полицију и народ на територији АП Косово и Метохија / НАТО злочиначко бомбардовање 1999. године 

КОЛАБОРАЦИЈА* – Сарадња

МИТРОВИЦА* – Косовска Митровица, Косово и Метохија

*Славка Којић: Специјални суд за ратне злочине – још један вид легитимисања лажне државе „Косово“

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ (из пера ФБР оснивача М. Новаковића):

КАКО ЈЕ ОКУПАЦИОНИ КФОР ПРИКРИВАО ШИПТАРСКЕ ЗЛОЧИНЕ- И НЕМАЧКА УЛОГА У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ…

ПОВОДОМ „МАРТОВСКОГ ПОГРОМА“: ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА НАД КОСМЕТСКИМ СРБИМА…

Запад је знао: Извештај Војске САД 70/109/1 сведочи да су шиптарски злочини премашивали злочине Србa– Анализа и превод: М.Новаковић

НОВАКОВИЋ: Албанизација и Виктимизација као форме Специјалног рата против Србске нације …

Поводом вУЧКо-Тачијевих избора: ХРОНОЛОГИЈА ИЗДАЈЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ– Изводи из књиге „Хронологија Једне Велеиздаје“, аутора М. Новаковића

Новаковић: БАЈДЕН НИЈЕ БИО ЈЕДИНИ РАЗЛОГ ЗАШТО ЈЕ АРТЕМИЈЕ МОРАО ДА БУДЕ УКЛОЊЕН СА КиМ

(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН 32: БЕРЛИН ИЗА МАРТОВСКОГ ПРОГРАМА- УКЛАЊАЊЕ ДОКАЗА УЧК УБИСТВА НОВИНАРА ЛОТОНА

ЗЛОЧИН СТОЛЕЋА- НАТО је одлучио 99те да на Србију истресе застареле „миленијумске бомбе“ – Оксфордски професор Адам Робертс

Амерички професор Б. Кронин: НАТО ЈЕ НАМЕРНО УБИЈАО СРБСКЕ ЦИВИЛЕ (докази из западних извора)

Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе на КиМ метком у главу!? (цео фељтон)

КОСОВСКО БУРЕ БАРУТА- ИЛИ ПРИЧА О АЗИЛАНТИМА, КОЈИ ТО НИСУ… М. Новаковић

(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН 30: КФОР УНИШТИО ФОРЕНЗИЧКЕ ДОКАЗЕ НАКОН МИНИРАЊА СРБСКОГ АУТОБУСА- Годишњица од УЧК злочина у Ливадицама

(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН 33: ЖУТА КУЋА- СРБСКИМ ТАОЦИМА ПУЦАНО У ГЛАВУ НА УЛАЗУ У „КЛИНИКУ“, Д. Марти

(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН 29: КУШНЕР ЗАБРАЊИВАО ИСТРАГЕ ПРОТИВ УЧК ЛИДЕРА И ПРЕТРЕСЕ ЊИХОВИХ КУЋА..

(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН 28: ОТЕТЕ ДЕВОЈКЕ У АЛБАНСКИМ ЛОГОРИМА СИЛОВАЛИ И ЛОКАЛНИ МЕШТАНИ

(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН 27: ЛОГОРИ У С. АЛБАНИЈИ ИЗ КОЈИХ СЕ НИЈЕДАН СРБИН НИЈЕ ВРАТИО ЖИВ…

(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН 24: ЗА ЗАПАД ЈЕ УБИЈАЊЕ СРБА БИЛО ПРИХВАТЉИВО- Марти о тајним УЧК затворима

(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН 23: КОСОВСКИ „ДР МЕНГЕЛЕ“ ШАИП МУЈА НАДГЛЕДАО ТАЧИЈЕВЕ „КЛИНИКЕ“

(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН 19: МОНТГОМЕРИ САЧУВАО ВИДЕО ТРАКЕ О ДОКАЗИМА ИЗ АЛБАНИЈЕ КОЈЕ ЈЕ ХАШКИ ТРИБУНАЛ НАМЕРНО УНИШТИО (ВИДЕО И ФОТО)

(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН 13: ДОКАЗИ НА ЛОКАЦИЈИ „ЖУТЕ КУЋЕ“ НАМЕРНО УНИШТЕНИ- МАРТИ

(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН 11: УНМИК КРИВОТВОРИО ДОКУМЕНТА- В.Б. И ХАГ ПРИКРИВАЛИ ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА- МАРТИ

(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН 9: ЗЛОЧИНИ ПРОТИВ СРБА НА КиМ БИЛИ МОГУЋИ САМО УЗ ПОДРШКУ НАТО- МАРТИ

(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН 3: ЗАПАДНА АНЕКСИЈА КиМ И ПРИМЕНА „КОСОВСКОГ МОДЕЛА“ ШИРОМ СВЕТА…

„ИНФОРАТНИЦИ“ О ТРГОВИНИ ОРГАНИМА – ОД КОСМЕТА ДО ИЗРАЕЛА, 26. ЈУЛ 2014.

ХАШКИ ТРИБУНАЛ ЈЕ ЗАТАШКАО „ТРГОВИНУ ОРГАНИМА“- ОРИГИНАЛНИ ДОКУМЕНТИ У НАСТАВКУ (фбр анализа и превод)

ХРОНОЛОГИЈА НАТО ЗЛОЧИНА НАД СРПСКОМ НАЦИЈОМ…

ПОВОДОМ „МАРТОВСКОГ ПОГРОМА“: ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА НАД КОСМЕТСКИМ СРБИМА…

***

20.4.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Љубав НАТО према Србима је неописива и безгранична, што доказују историски документи. Ево једног.
    „Доктор без граница“ Кушнер председавао је саветовању НАТО 13. марта 1999 када је усвојен Оперативни план на коме је донета Одлука да се бомбардује Србија. Под његовим руководством натовски „миротворци“ разрадили су шест тачака такозване санације Србије, која треба да уследи после „мирног бомбардовања“ и капитулације српске армије.
    Ево тих фамозних шест тачака:
    – Конфисковати све српске санитарне аутомобиле као војне трофеје
    – Користити јаке хемијске реагенсе да не буде могућа идентификација остатака погинулих ни помоћу анализе ДНК
    – Забранити лекарском персоналу НАТО да указује помоћ тешко рањеним, које треба уморити путем еутаназије
    – Задржати српске лекаре и медицинско особље после капитулације, одузети њихова документа и насилно пребацити на рад у болнице у Албанији
    – Пребацити одбачену и осталу децу до осам година старости у припремљену војну болницу НАТО у Валони (Албанија)
    – Отпремити лакше рањене војнике, полицајце и грађане српске националности, којима нису повређени животно важни органи, у војну болницу у Валони»…..
    Тада је Тадић преговарао у име НАТО и лобирао за Тачија, са којим се сретао више пута. Тадић тада са Србијом није имао ништа, као што сада државни врх не представља Арбију него Европску Унију. Данас имамо лажни одн АНТИсрпски државни врх. И тако, на тако једноставан начин, уз бомбе са осиромашеним уранијумом, НАТО са братијом из Европске Уније направи Албанцима и Србима вечити немир.
    А тек Вучић, његове изјаве значе продубљивање односа, спријатељио се и везао у «неутрални» чвор НАТО, сели су му на реп да не може да размишља ни да мрда.
    Опасуљите се балканци, велико зло су нам спремили Меркел, Кушнер и остала англо-германско-америчка братија са српским државним врхом, изнајмљеном послугом зликоваца Вучића, Мила, Тачија са Харадинајем, Бакира, Вулина, разних Михајловићка и Јоксимовићки и осталих балканских подрепаша.
    Народе,
    Спасите своје тело и душу, отерајмо своје зликовце, а онда ће и страни побећи.
    Народе,
    Да ли се нови оператинви план НАТО разликује од старог?
    Мућните главом, ми Срби и Црногорци смо за њих потрошна роба, робље, стока које им треба за експерименте и израбљивање.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.