ПРАВОСЛАВЉЕ

У манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву одржан Свеправославни црквено-народни сабор


У недељу Мироносица, 9/22. априла, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија, одржан је Свеправославни црквено-народни сабор.

Сабор је окупио око 700 ревнитеља за чистоту вере (архијереја, свештеника, монаха и мирјана) из Србије, Грчке, Русије, Румуније и Швајцарске као и монахе са Свете Горе, који су, по 15. Правилу Прво-другог Цариградског сабора, прекинули литургијско и административно општење са епископима, свештеницима и мирјанима екуменистима.

Саборовање је започело Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим. Владици Максиму су на на Литургији саслуживали Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум и девет свештенослужитеља епархије. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г.Г. Артемија, Хорепископ Максим је у чин јереја рукоположио ђакона Виктора (Павлова) из града Вороњежа (Русија), а монаха Дионисија (Морачанина), сабрата поменуте обитељи, у чин јерођакона. Отац Виктор ће своју свештеничку службу обављати у Вороњежу.

Након Свете Литургије и пригодног послужења, у порти манастира одржана је пригодна трибина на тему: „Сабор на Криту – Велики и Свети или јеретички и разбојнички“. Трибина је започела молитвом, тј. појањем васкрсног тропара „Христос Воскресе“ на црквенословенском, грчком и румунском језику.

На трибини су говорили: Преосвећени Епископи Максим и Наум, протојереј Кипријан – Јован Стајку из Румуније, светогорски монах Сава Лавриот, брат Георгије Вламакис (председник Удружења православних хришћана на Криту) и Константинос Стефос из Швајцарске (представник заједнице православних Грка из Швајцарске).

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Поздравно слово и одговоре на поједина питања на трибини дао је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим. У кратком обраћању Владика Максим је најпре пренео благослов Епископа Артемија а затим изразио своју радост због посете браће из Грчке, Румуније, Русије и са Свете Горе. У свом обраћању захвалио је православној браћи што су дошли да се, по речима светог апостола Павла, „утешимо заједничком вером, њиховом и нашом“ (Рим. 1, 12). Потом је владика најавио говорнике трибине.

Брат Георгије Вламакис је говорио је о учешћу Удружења, на чијем је челу, у подршци борби против екуменизма, у организовању конференција и синаксиса, подршци  прогнаним свештеницима и монасима.

Брат Константинос Стефос, Грк који живи у Швајцарској, је прочитао писмо које су православни Грци у Швајцарско упутили Преосвећеном Митрополиту Швајцарске Г. Јеремији  (припада Васељенској  патријаршији). У писму се наводи да је екуменски патријарх Вартоломеј јеретик који је превазишао све јеретике у историји Цркве а митрополит се моли да прекине општење са патријархом – јеретиком. Одговори на многа питања које су верници упутили свом митрополиту још  увек нису добијени.

Протојереј Кипријан – Јован Стајку из Румуније је говорио о тренутној ситуацији у Румунији. Навео је да у Румунији постоје три струје:

  1.  Они који кажу да више нема благодати у Румунској Православној Цркви.
  2. Они који  који су се вратили помињању јеретика екумениста (служећи  у Банченију са преосвећеним  епископом Лонгином Жаром) и који подстичу  вернике на заједницу  са екуменистима. Они, усвајају љубав без догматских ограничења, тј. нео-екуменизам прихваћен „теологијом“ (непатристичком) Михаила Силвија Кириле, под заштитом проф. др Теодора Зисиса, по којој је икономија постала закон, а акривија је претворена у злочин, назвавши се „умереним“ и „уравнотеженим”, а оне који желе следити Свете Оце  у исповедању  вере, називају „фанатицима“ и „екстремистима“ , чак и презбитеријанским јеретицима.
  3. Они који пажљиво проучавају учење  Светих отаца, и само на основу тога  воде борбу  против јереси, не ослањајући се дакле се на своје мишљење. Ограђују се од  јереси и исповедају веру Цркве, препуштајући Господу  да делује, ослањајући се на Његову вољу по питању саборске осуде свејереси екуменизма. Ова група броји десетине монаха и свештеника и на хиљаде мирјана. Овој групи и он припада.

Посебну пажњу и одобравање изазвала је поучна реч оца Саве Лавриота о разбојничком Критском сабору и богоугодној борби хришћана за чистоту Свете Вере Православне

Излагање оца Саве Лавриота је било сажетак његовог обимног рада који ће ускоро у целини бити објављен  на српском и румунском језику. Главне поруке оца Саве биле су:

– Морамо се ујединити у борби против свејереси екуменизма, јер је ова свејерес  наш заједнички непријатељ;

– Морамо стати на пут свим лажима и клеветама које изричу нео-екуменисти о онима који се у складу  са светоотачким предањем  боре  против јереси, и прекинути тишину супротну здравом разуму која је до сада била присутна код светогорских монаха.

– Постоји само још једна категорија назови православних која је гора од екумениста – они који враћају народ који се оградио од екуменизма назад у наручје екуменистима.

Владика Максим је заблагодарио Богу на одржаном Сабору и потсетио да смо ми из епархије у егзилу на два задња Сабора у Лозници у нашим посланицама позивали све православно стојеће  да се саберу у један фронт. „Драго ми је што се то управо данас дешава“ – нагласио је Владика узносећи благодарност Богу.

Сви говорници су изазвали велику пажњу слушалаца и често су прекидани аплаузима као знаком одобравања. Након предавања, присутнима је дата могућност да поставе питања.

Завршну реч на предавању дао је Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г. Г. Наум. Владика Наум је ово свештено сабрање видео као плод молитава Светог Јустина Ћелијског и назвао га припремним сабором за Велики васељенски сабор који ће ставити печат на целокупну борбу православних за чистоту вере. „Тај печат ће имати вредност и на Небу и на земљи, по самој речи Господњој: „Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздрешите на земљи биће раздрешено на небу“ (Мт. 18, 18). Такву нам је власт и част Господ дао“ –  нагласио је Владика Наум. Као главну поруку Сабора у Барајеву Владика Наум је истакао три ствари: осуда разбојничког Критског сабора, осуда екуменизма као свејереси и исповедање Православне Цркве као једне свете, саборне и апостолске Цркве изван које нема спасења.

Модератор и преводилац на трибини био је брат Марко Пејковић из Београда.

Трибина је завршена молитвом тј. ирмосом празника Васкрсења „Ангел вопијаше“. Уследила је трпеза љубави за све присутне. Тиме је и завршено ово благодатно свеправославно саборовање у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву.

На крају поновимо речи Владике Наума из његовог завршног слова:

Нека би дао Бог, молитвама Преподобног Јустина Ћелијског, да оваквих свеправославних сабора буде више у будућности, како у Србији тако и широм васељене, и да они буду припрема за Велики васељенски сабор који ће коначно осудити  свејерес екуменизма и разбојнички Критски сабор. Амин. Боже дај.

 

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.