АКТУЕЛНО

Анализа из америчке „дубоке државе“: Злослутни трендови употребе и новог и конвенционалног оружја


Иако су прошли незапажено због усредсређености света на обећање Северне Кореје да ће обуставити нуклеарне и ракетне пробе, и на све гору безбедносну ситуацију у Сирији, неколико забрињавајућих инцидената намећу питања развоја и употребе напредног и конвенционалног оружја, јер, поред тога што указују на запањујући обим руских програма оружја, уједно демонстрирају, и то на злослутан начин, новине у примени постојећих технологија оружја од стране не-државних актера.

У Русији, председник Путин је почетком марта открио пет нових оружја за која тврди да их његова земља већ има у арсеналу: крстарећу ракету са нуклеарном бојевом главом, моћну нову интерконтиненталну балистичку ракету, хиперсоничну крстарећу ракету, торпедо на нуклеарни погон и хиперсонични глајдер.

Иако су многи стручњаци за наоружање изразили сумњу да таква оружја већ постоје, да су вероватно још у плановима, моје искуство у анализирању руских програма оружја говори да би Путинове речи требало озбиљно схватити, чему у прилог иде чињеница је руска војска, од 2014. године, почетка кампање у Сирији, приказала импресивну палету новог ратног хардвера: високо прецизну артиљерију, напредне комуникационе платформе и софистификоване системе противваздушне одбране. Према томе, западни војни планери би паметно поступили када би Путиновим тврдњама приступали као прилично веродостојним.

Посебно узнемирава велики распон руских програма оружја, обзиром на релативно мали, а најављено је да ће бити још мањи, одбрамбени буџет Русије – око 42 милијарде долара за ову годину. Ако је тачно то што је Путин рекао – да поновим, требало би претпоставити да бар нешто јесте – то значи да Москва приоритизује истраживања у домену напредног оружја, чак и у време када јој је економски раст анемичан (мање од два процента) и када више од двадесет милиона Руса живи у сиромаштву, сиромаштву по званичној стопи, са 180 долара месечно. Дакле, иако руска економија грца у тешкоћама, Путин је чврсто решиио да добије прворазредну војску.

У међувремену, почетком јануара и „преко пола света“ од Русије, у Сирији,  две руске базе су нападнуте наоружаним беспилотним летелицама, што је означило нову фазу у употреби ове технологије. Јуришне дронове праве са малим мотором и ракетом (сличним онима за косачицу), од јевтине шперплоче и са рудиментарним системом за навођење. Постоје извештаји, које Москва оспорава, да су дронови оштетили неколико руских борбених авиона. Иако су не-државни актери, међу којима и Исламска држава, користили наоружане дронове за напад на офанзивне снаге САД-а и коалиције током посљедњих неколико месеци око Раке (као и у Ираку током офанзиве на Мосул), напад на утврђене руске објекте је био први напад извршен ројем беспилотних летилица. За очекивати је да ће бити још сличних напада у будућности.

Овај случај, по мом мишљењу, намеће три питања, проблема што завређују да их амерички креатори политике брижљиво размотре.

Прво, сетимо се да су САД пре само једне деценије биле једина земља што је у Сирији користила наоружане дронове. Често разорно и са смртним последицама, данас их употребљава неколико земаља, али и не-државни актери, па и Исламска држава и Хезболах.

Друго, готово сви делови за наоружане беспилотне летелице се могу наћи на отвореном тржишту, тако да је скоро извесно да ће употреба наоружаних дронова бити једно од својстава садашњих и будућих сукоба у свету.

Треће, иако Москва тврди да је за напад одговорна Исламска држава – потпомогнута споља – још увек се не зна чија је уистину то операција била. Чија год да је, требало би да се над њом замислимо, јер указује да ће непријатељске државе и не-државни актери моћи да нападну неки наш или војни објекат неке друге западне државе, пошто им нова технологија такође пружа „уверљиво порицање“.

Такође треба имати на уму да је технологија беспилотних летелица врло живахна, да се непрестано развија. Погледајте, на пример, неке од бројних видео снимака са невероватно окретним дроновима који лете брзином од преко 240 км/ч, и потом поразмислите у ком и каквом све правцу развој те технологије може ићи и стићи – и како би се све могла употребљавати да буде убитачна – у годинама које нам предстоје.

Међу скорашњим сукобима у којима је оружје употребљено на посебно забрињавајући начин истиче се јеменски, у којем Хути (предоминантно шиитски политички покрет) све више употребљавају ракете. У последњих неколико недеља Хути су испалили читаву серију ракета на Ријад, што је довело до првих цивилних жртава у саудијској престоници у сукобу започетом пре три године, а ракетирају и друга насељена места, танкере и енергентску инфраструктуру дуж саудијско-јеменске границе.

Чињеница да Хути користе ракете са повећаним дометом, и то прецизно, спарено са јединственом техником употребе дронова, представља потенцијално злокобну прекретницу у сукобу и вероватно је производ повећане иранске војне подршке, што је оптужба коју Техеран снажно оспорава. У сваком случају, новоостечена војна моћ Хутија јесте подигла тензије у сукобу на опасан нови ниво – о чему говори и и хаос од прошлог викенда, када је дрон-играчка надлетео краљев двор у Ријаду – указујући да је, нажалост, само питање времена када ће доћи до дроновско-ракетног разорног удара на неки велики саудијски град или тамошњи веома важан инфраструктурни објекат.

Шта је заједничко у наведеним примерима из три државе? Заједничко им је што наглашавају чињеницу, макар она не била у центру пажње медија, да државе попут Русије (и Кине, наравно) појачавају рад на развоју новог оружја, и да не-државни актери, све брже и лакше, долазе до нових убојних средстава, и то у време бума светског тржишта оружја, и режима за набавку и поседовање оружја тако нарушеног и нејаког, и то у читавом свету, да се не памти ишта слично.

Дакле, шта амерички политичари могу учинити да отклоне ову опасност? Дозволите ми да понудим три предлога.

Прво, мислим да је право време за оживљавање напора Стејт департмента у контроли наоружања, при чему је од виталне важности да се ојачају кадровски сектор и ресурси, који су у последње време атрофирали.

Друго, ово је, или би требало да буде, прави час за тешњу сарадњу јавног и приватног сектора на развоју нових технологија, посебно у домену противдронске технике.

Коначно, у склопу обновљених напора Стејт дипартмента на плану контроле наоружања, можда би било паметно анимирати америчке савезнике и друге велике произвођаче оружја, посебно Кину и Русију, да успоставе строжу контролу над пролиферацијом читавих серија новог наоружања, а нарочито аутономног оружја. Ниједна од великих сила не би желела да види како се ова нова убитачна средства лиферују у нестабилна подручја и не-државним актерима, тако да би ово могло бити подручје у коме се интереси великих сила подударају и где се може остварити напредак.

Последњих неколико месеци нам је открило неколико злослутних трендова у развоју и пролиферацији напредног и конвенционалног оружја. Јесте прави час да се Америка и наши савезници на делотворан начин позабаве овим изазовом, али време цури, па би са креативним радом потребним да се предупреди ова нова опасност требало почети што је брже могуће.

О аутору: Мајкл П. Демпсеј је придружени члан Савета за иностране односе, чији рад у том телу спонзорише америчка влада. Почетком 2017. године, три месеца био је в.д. директора Националне обавештајне службе САД.
Извор: From drones to the more conventional, recent weapon developments should alarm us all | TheHill
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на MX Linux

ИЗВОР: ЋИРИЛИЗОВАНО

————-

27.4.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Спомиње контролу наоружања, као стварање вакума, продавање магле док се они атрофирани дијелови америчке војне индустрије не опораве. А шта мислите? Нема се шта више рећи.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s