ДРУШТВО

Војислав М. Станојчић: Једна неуверљива Шешељијада или много вике ни око чега


Војислав М. Станојчић
26.4.2018.

Откако је пре 27 година основао Српску радикалну странку и закорачио на политичку сцену Србије, понашање др Војислава Шешеља обележено је изгредима. Он се њима служи како би згражавао своје политичке противнике и јавност уопште, а себе представљао као човека који не преза ни од чега ради остварења својих замисли.

Безброј је таквих примера и било би потребно много простора да се они поброје, али се несумњиво не може заборавити његово витлање револвером док је претио студентима демонстрантима испред зграде тадашње Народне скупштине у Улици Краља Милана, или колико је намучио скупштинско обезбеђење које је морало да га износи из сале, пошто он није хтео да сам изађе из ње када га је председвајући због ометања рада Парламента казнио удаљењем са седнице. Да се и не помињу његово цртање границе између Србије и Хрватске, или претње непријатељима српског народа да ће се са њима обрачунати “зарђалом кашиком за ципеле”а и спаљивање хрватске заставе када се вратио из Хага после првостепене ослобађајуће пресуде за ратне злочине на тлу некадашње Југославије.

Затим је успео да са обновљеном Српском радикалном странком опет уђе у Народну скупштину али је изгледало да се примирио, да се задовољава улогом лажног опозиционара, па су изостали и изгреди којима је била обележена његова ранија политичка каријера. Све до недавно.

Када је средином овог месеца делегација Хрватског сабора дошла у посету Народној скупштини Србије, медији су обавестили нашу јавност како је Шешељ у згради Парламента најпре покушао да поцепа хрватску заставу, а пошто у томе није успео (јер је она направљена од неке чврсте тканине), он ју је онда изгазио ногама. Успут је и испсовао делегате Хрватског сабора, после чега су се они, као што се и могло очекивати, одустали од посете и отишли кући.

 

То је подстакло велику галаму са обе стране: хрватске, јер је понижена и увређена, а и са српске, пошто је било јасно како је овај Шешељев испад глуп и штетан по углед наше земље, а о односима са увек алергичним суседом на Србију и да се не говори.

Током неколико дана многобројни коментатори згражавали су се овим догађајем у Народној скупштини. Водећи политичари из владајућих странака јавно су се извињавали а посебно је била ожалошћена наша премијерка што јој се њен хрватски колега, кога је позивала мобилним телефоном, никако не јавља а она је баш много желела да му се лично извини.

Уверена да ће помоћи да се читав случај разјасни, огласила се затим и председница Народне скупштине, гђа Гојковић. Пре ње нико из нашег Парламента није ништа изјавио, па се све што је било познато о овом изгреду заснивало на причама самога Шешеља. Он је чак сазвао и и конференцију за новинаре како би и њима објаснио шта се догодило, али се показало да новинари не верују у његову причу.

Председница Народне скупштине рекла је како она није била у згради када се тај изгред догодио (помало је чудно да домаћица изађе из куће када јој долазе гости), али да је обавештена о њему. Службеници обезбеђења, како је гђа Гојковић објаснила, поређали су се испреда хрватске заставе како би спречили Шешеља да је дохвати (очито су предосетили шта он намерава), али да се у том отимању срушио постамент, застава пала на под и да је онда Шешељ “можда успео да је згази”.“Можда” не значи и потврду, али је јавност бар дознала и да постоје неки сведоци тог случаја, али се њихове изјаве из нејасних разлога нису могле чути, већ их је гђа Гојковић само слободно препричала.

Да забуна буде још већа, ништа се није могло дознати ни од хрватских саборника који су дошли у Народну скупштину. Где су се они налазили када се Шешељ, наводно, рвао са обезбеђењем око хрватске заставе, успео да је отме и “можда и згази”? И да ли им је ражаловани четнички војвода заиста псовао усташку мајку или је то чинио у себи, па га нису ни могли чути?

Било како било, изјаве и расправе које су после “случаја хрватске заставе” и наводног псовања саборника-несуђених гостију уследиле из Загреба и Београда, недвосмислено показују да је овај Шешељев изгред – истинит или измишљен – био користан за све три стране: његов аутор је још једном изазвао згражавање јавности и доспео у средиште њеног интересовања, док се и хрватским и српским политичарима указала згодна прилика за нове узајамне оптужбе.

3 replies »

  1. Застава је највећи симбол једне државе и једног народа и све радње које је склањају, цијепају, газе, спаљују, су знаци највећег бијеса и нетрпељивости према народу и држави чија је та застава. Ако је била већ постављена у згради скупштине из поштовања према своме народу није је требало дирати иако сви добро знамо шта су нам Хрвати у два свјетска рата и у овом локалном све урадили и та застава неби требало да икад буде ту постављена да ми као народ имамо достојанство и поштовање према другој половини Срба који нијесу међу живима захваљујући Хрватима, већ су са њима напуњене све природне и вјештачке хрватске јаме. Данас врше ревизију и по угледу на Американце који су истину потпуно замијенили лажима, пробају да смање број жртава, као да ми не знамо и немамо документе о томе. Дане најгорих звјерстава које свијет нигдје другдје није забиљежио на овој кугли земаљској проглашавају националним празницима. Дан државности им је дан када су неколико стотина хиљада својих држављана Српске националности на очиглед цијелог свијета протјерали са територије коју данас зову Хрватска. Ако је застава симбол једне такве државе онда она за мирољубиви и нормални људски род и свијет није ништа друго него дроњак. Тај дроњак није требало доносити у зграду Српске скупштине и неби био згажен, јер ми не можемо нашу биолошку пропаст коју су нам Хрвати учинили поправити гажењем њихове заставе. Војо Шешељ је за суд у Хагу (суд коме треба цијели нормални свијет судити) који је све само није суд (гозба звијери) показао као врстан познаваоц права да је то плагијат. Шешељ види да ни наша скупштина није ништа друго него плагијат, као она Америчка фарма, реалити шоу и он се ту тако и понаша јер се тамо ништа озбиљно ни добро Српском народу неће у ово вријеме психолошког ропства моћи промијенити нити направити, па је допустио себи да буде и ту тај који ће показати да су све ствари наизврат. Паметан међу лудацима није ништа него дворска будала, јер њихов поглед на свијет своди се на суште физиолошке потребе. Ето господо то је моје скромно мишљење о томе инциденту који нимало није случајан.

    Свиђа ми се

  2. Јадни Војислав М. Станојчић, прикључио се теми о усташтву.
    Господине, усташтво је усташтво и само усташтво.
    Са њим треба да се обрачунамо, не само Срби, него цео свет, јер увек прети и клаће док има Срба.
    Шешељ је овде споредан, као да је пр*но.
    Хоће ли Станојчићу, шта ти мислиш?
    Док Србин гази хрватску заставу, Хрват коље и режи!

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.