АКТУЕЛНО

Мирослав Здравковић: Пунолетство економске транзиције у Србији


Најнеповољнији подаци по Србију су када се посматра десетогодишњи период од избијања светске економске кризе. Србија се овде налази на неславно лошем 162. месту и само је 10 земаља остварило нижи кумулативни пораст од Србије

Мирослав Здравковић

У уторак 17.4. изашла је нова шестомесечна база података ММФ-а „World Economic Outlook Database April 2018“. У њој је садржана већина основних макроекономских података за све земље чланице ове међународне организације и представља основ за макроекономска истраживања.

На овом месту осврнућемо се на три податка за Србију и њено место у свету: очекивани раст у 2018, раст остварен од 2000. до 2018. и раст у периоду од 2008. до 2018. године.

За Србију се очекује стопа раста од 3,5% у 2018. Србија се налази у групи од 12 земаља са очекиваним порастом за 3,5%. Од 192 земље и територије налази се на 87 месту, што значи да ће 86 земаља имати вишу, а 105 нижу стопу раста (пад БДП-а имаће 8 земаља). Од земаља које је окружују и дела територије који јој је отет, очекује се да ће више стопе раста остварити Румунија, КиМ, Бугарска, Мађарска и Албанија, док ће ниже имати БиХ, Хрватска и БЈР Македонија.

У периоду од 2000. до 2018. најбржи пораст БДП-а имао је Туркмекистан, где је повећан за 6,9 пута, затим Ирак (4,95 пута) и Катар (4,9 пута) испред Кине (4,8 пута). Укупно је 25 земаља имало повећање БДП-а веће од 3 пута а 77 земаља и територија је увећало БДП најмање 2 пута. Имамо и 7 земаља које су смањиле БДП, а нама блиске Грчка (+0,5%) и Италија (+4,1%) су на дну листе земаља са растом БДП-а. Србија је на 118 месту са растом БДП-а за 70%, тик испод БиХ са растом за 71%. Већи пораст БДП-а у овом тинејџерском периоду имали су, сем БиХ, још и Албанија, КиМ, Румунија и Бугарска. Спорији раст од Србије у овом периоду имали су Црна Гора, БЈР Македонија, Мађарска и Хрватска. Немачка је, попут Италије, као најважнији трговински партнер имала скромни раст БДП-а за 27%.

Најнеповољнији подаци по Србију су када се посматра десетогодишњи период од избијања светске економске кризе. У том периоду је 15 земаља смањило БДП, укључујући Хрватску као суседну, али и Грчку као географски блиску земљу. Шест земаља је удвостручило БДП у овом периоду, а већи раст од 50% имало је чак 57 земаља. Србија се овде налази на неславно лошем 162. месту и само је 10 земаља остварило нижи кумулативни пораст од Србије укључујући Словенију тик испод Србије. Највећи пораст БДП-а имало је КиМ, за 41%, затим Албанија, за 30,5%, па Румунија, Бугарска, Црна Гора, БиХ и Мађарска. Све ове земље и територија КиМ су повећале разлику у релативној развијености у односу на Србију, или су смањили заостајање за Србијом.

Ови подаци укључују очекивани раст БДП-а Србије од 3,5% у 2018. То је скоро половина од 7,5% за Србију у десетогодишњем периоду. Уколико временски услови за пољопривреду не буду повољни онда ће Србија пасти испод Словеније, додатно погоршавајући релативан положај у односу на своје окружење.

И тако, свашта се може извући и закључити из једне од најдрагоценијих база економских података у свету.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 19. 4. 2018)

————

27.4.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s