АКТУЕЛНО

СТО ГОДИНА: 28.04.1918. – 28.4.2018. ГАВРИЛО ПРИНЦИП


28. априла 2018. се навршава 100 година смрти Гаврила Принципа, припадника Младе Босне, револуционарне организације с’ почетка 20. века, која се борила за ослобођење Срба и свих других јужнославенских народа од тираније и окупације Бечког двора и Млетачке Републике.

Гаврило Принцип је србски револуционар који је са својим саборцима извршио атентат на аустријског престолонаследника и надвојводу Франца Фердинанда и његову жену у Сарајеву, на Видовдан 1914. године, што је послужило Хазбуршкој монархији да покрене рат против Краљевине Србије, који је већ годинама раније био планиран, само се чекао добар повод односно изговор.
По извршењу атентата, сви припадници Младе Босне су ухапшени и суђено им је у Сарајеву, када су осуђени на вишегодишње казне затвора. Сваки Младобосанац је послат у други затвор, а Гаврило Принцип је послат у Терезин, градић који се данас налази за северозападу Чешке Републике. Тамо је и скончао 28. априла 1918. године (постоје сумње да је отрован), само шест месеци пре краја Првог светског рата и остварења идеје за коју се борио. На зиду ћелије где је био утамнчен написао је своје чувене речи:

Тромо сe вријeмe вучe
И ничeг новог нeмa,
Дaнaс свe к’о jучe
Сутрa сe исто спрeмa.

И мјeсто дa смо у рaту
Док боjнe трубe jeчe,
Eво нaс у кaзaмaту,
Нa нaмa лaнци звeчe.

Свaки дaн исти живот
Погaжeн, згњeчeн и стрт.
Ja ниjeсaм идиот –
Пa то je зa мeнe смрт.

Aл’ прaво je рeкaо прe
Жeрajић наш соко сиви:
“Ко хоћe дa живи нeк’ ‘мрe,
Ко хоћe дa мрe нeк’ живи!”

Рудолф Цистлер, човек који је бранио Младу Босну

Након атентата на Франца Фердинанда, догађаја који је неповратно променио ондашњи свет, Гаврило Принцип и остали атентатори, као и бројне особе које је Аустроугарска полиција идентификовала као сараднике, били су ухапшени.

Њихово суђење почиње у октобру 1914. године у Сарајеву, у време када је Европа увелико у вихору рата. Процес се води да би се ретроактивно доказало нешто што је већ зацртано – да су Принцип и остали Мадобосанци криви за велеиздају, да су на силу хтели да отцепе БиХ од Аустроугарске и припоје је Краљевини Србији и да су због тога убили престолонаследника Фердинанда.

И тада на светску историјску сцену ступа Рудолф Цистлер, адвокат из Сарајева који има само 24 године, чека да добије своју канцеларију и има велика очекивања и надања од професије.

Рудолф је био дете из мешовитог брака – мајка му је била Хрватица, а отац Аустријанац. Школовао се у Бечу и Загребу, а по убеђењу био социјалиста.

– Завело их је моје немачко презиме – објашњавао је касније Цистлер – разлог је због кога је суд баш мене позвао да уз још три браниоца учествујем на „суђењу века“.

Од првог дана суђења било је јасно да се млади адвокат неће уклопити у улогу која му је додељена. Уместо да ћути и чека да се процес одвија већ зацртаним током, Цистлер је почео да ради оно што нико није очекивао – да брани клијенте који су му поверени.

Његова излагања за оне који их познају данас се сматрају антологијским. Иако му је по службеној дужности био поверен само један број оптужених, легендарна Цистлерова одбрана обухватила је све припаднике Младе Босне.

Он је сматрао да се оптуженима не може судити за „убиство престолонаследника“, већ само за „убиство“, јер по тадашњем закону престолонаследник не познаје посебну заштиту. Цистлер је обесмислио и другу тврдњу оптужнице – да су оптужени хтели да Босну отцепе од Аустроугарске јер ова територија правно и није била део монархије већ је насилно и бесправно припојена. Дакле, ако је Босна под силом постала део Аустроугарске, по закону се њено ослобађање не може сматрати чином велеиздаје.

„Сав јавни живот, читава наша штампа, све институције, сваки појединац… испуњен је моралном индигнацијом над овим догађајем… Све кипи осветом и мржњом против атентатора и нације којој он припада. Сви вичу: ‘Убијте их, вешајте!’ Господо суци! Ви не смете чути вику улице и чаршије. Суд мора бити херметички затворен од политике и њеног опортунизма.“

Тврдити тако нешто у судници док се око вас води рат, била је огромна храброст и Цистлер је за њу платио велику цену. Атентатори су две недеље касније, 28. октобра, ипак осуђени, а млади адвокат је само 24 сата касније прогнан из Сарајева. Прича каже да су га након изрицања пресуде аустријски официри чекали испред суднице са исуканим сабљама. Изашао је на споредни излаз.

Цистлер се после Сарајевског процеса стационирао у Загребу где је изградио адвокатску каријеру. Ипак, 1918. године вратио се у своје вољено Сарајево.

Рудолф Цистлер је до краја живота остао борац за право и правду. Други светски рат затекао га је у Загребу, где су га усташе одмах после 6. априла ухапсиле и депортовале у злогласни Керестинец. Смрти га је спасла супруга Јулијана (девојачко Обершмит), због чињенице да је она била Немица.

Адвокат није био по вољи ни социјалистичким властима у Југославији. Живео је у Сарајеву повучено и далеко од очију јавности. Умро је 1960. године.

***

Да ли је икада народу испричана судбина породице Гаврила Принципа?! Његов брат Никола био је Равногорац! … Убијен је у борби са партизанима. Та партизанска јединица дошла је до куће Гаврила Принципа, истерала његову мајку из куће, а кућу спалила!… Док је мајка жaлила за сином Николом, док је кућа горела, партизански командир јој је добацио: „… Ајде стара, ућути, немој да те бацимо у ватру!“… Та партизанска јединица је носила име „Гаврило Принцип“!…
Веруј ономе ко тражи истину, чувај се онога ко ју је „нашао“! (Благоје Мишић

Петар Баћевић, командант Источне Босне и Херцеговине и Марија Принцип, мајка Гаврила Принципа.

 28.4.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

ПОВЕЗАНО: *У ћелији Гаврила Принципа, у Терезину

2 replies »

  1. Имајући у виду закулисне игре извесних западно-европских и америчких империјалиста, као и немачки план из 19 столећа, којег је пројектовао Фредрих Лист, да Немци економски доминирају у Европи, у којем су јасно изложене њихове економске намере да путем железничке пруге повежу Берлин са Багдадом, због чега је и дошло до Првог и Другог светског рата.

    Такође, имајући на уму да је Немачка имала подршку извесних западно-европских и америчких империјалиста-тријалиста, који су се залагали за пропаст руске, аустриске и отоманске империје, како би се наметнула „светска федералистичка“ ( “World – federalist”), идолатриска, окултна, езотериска, либерално-империјалистичка диктатура у Европи и свету.

    Кад је реч о федеративном савезу и републиканској влади у Европи, коју су пројектовали у деветнаестом столећу западно-европски и амерички империјалисти, ваља поменти да је у енглеском листу “Truth” (“Истина“) који је публикован у децембру 1890. године у Лондону, објављен чланак познатог европског масона и главног уредника Хенрија Лабушера (Henry Labusher) под насловом „Кајзеров сан“ (“The Kaiser’s Dream”) са географском картом новог еврпског републиканског и федеративног поретка на којој је Србија приказана као Аустро-Угарска рпублика а, Русија као „Руска пустиња“ – “Russian desert…” (Види: Henry Labusher , The Kaiser’s Dream, “Truth”, London, England, December 1890).

    Треба рећи да су извесни закулисни, подривачки и потпаљивачки пројекти фабијанско-марксистичког естаблишмента, интелиџенс сервиса и Форињ офиса у Лондону у којем су седели „најбољи експерти“ за федералистичко уређење у свету “ – “World federalist”, почели да се осећају и на Балкану у извесним закулисним збивањима деветнаестог и двадесетог столећа. Посебно од 1903. године када су Енглези створили Балкански комитет – “Balkan Committee”, чији је центар био у Лондону. По њиховом пројекту настала је „Млада Босна“, „Црна Рука“, „Бугарска Балканска Лига“ и „Млада Турска“ – “Young Turks” and as the “Young Ottomans”, која је основана у Паризу 1865/67 у склопу „Мацинијевог Европског Револуционарног Комитета“ – “Mazzinini’s European Revolutionary Committee”. Лидер „Младе Турске“ је био Emmanuel Carasso, који је био велики мајстор у македонској масонској ложи у Солуну „Македонија Ускрсла“ – “Macedonia Risorta”, која је била тесно повезана са „Великим Оријентом“ Италије и Француске, као и са „Сједињеном Великом Ложом“ у Лондону.

    У време великих светских турбеланција на почетку ХХ столећа посебно се истицао својом активношћу у Европи и на Блиском истоку Сер Б. Захаров, који је био тесно повезан са трговином оружја и са тзв. „Балканским комитетом“ иза којег су стајале извесне конспиративне фабијанско-марксистичке и масонске структуре.

    Главну „контакт групу“ у тзв. „Балканском комитету“ (“Balkan Committee”), који је основан 1903. године сачињавали су људи који нам нису били пријатељи „Prime Minister William Gladstone, Sir Edward Grey, Aubrey Herbert, Noel Buxton, James David Bourcher, Arthur Evans, R. W. Seton-Watson, Henry Wickham Steed, William Miller, Aubrey Herbert, Mark Sykes, Esme Howard, Propaganda chief John Buchan (Lord Tweedsmuir), James D. Bourchier, Correspondent for the London Time, M. Poncare, Combes, Delcasse, Briand, Viviani, Millerande, Miss Durham, Edward Boyle…“ ( Види: E. N. How the British Started World War I, U.S.A., 1999).

    У овом контексту поменули бисмо значајну књигу Паркера Томаса Муна, коју је објавио под насловом „Империјализам и светска политика“, где између осталог, стоји:

    “…Велика победа Балканских савезника у Немачкој и Аустрији схваћена је као велики корак уназад: за Русију као истинског заштитника Балканских савезника то је била дипломатска победа. Да је имала подршку Немачке и Италије, Аустрија би напала Србију у јулу 1913. године…

    Само у светлу ових сукобљених империјалистичких планова може се сагледати прави значај атентата, који је почињен на прашњавој улици у Сарајеву у јуну 1914, који је био повод аустриског напада на Србију. То је за Аустрију био већи повод за рат против Србије него сви сукоби који су били са маленим суседом; то је био већи повод за рат него што је било сузбијање пан-српског заговарања распада Хабзбуршке монархије. Такође, био је то кључни потез у игри на блиско-источној шаховској табли, коју су играли Европски дипломати и финансијери. Бечка Влада је вероватно намеравала да изврши окупацију Србије, да је држи у ропском стању, да додели један део српске територије Бугарској а други део Албанији, да је сведе на право ропско стање и да оснује проаустриску Балканску лигу. На једној страни Берлин се претварао као незаинтересован због дипломатских разлога а на другој страни је био ангажован у подршци аустриској сили и престижу, како би могла да осигура Аустриско-Немачку превласт на Балкану. Иза Србије стала је Русија, која је имала намеру да доминира на Балкану и Цариграду а иза Аустрије стао је немачки империјализам, одлучан да по сваку цену оствари ‘Немачки продор на исток’ …” (Види: Parker Thomas Moon: Imperialism and world politics – Chapter XI, Near Eastern questions old and new, New York, The Macmillan Company, 1927,
    стр. 258 – 259, – „Империјализам и светска политика – Поглавље XI, Блиско-источно питање старо и ново”).

    Свиђа ми се

  2. ВЈЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА ПОТОМКУ МИЛОШ ОБИЛИЋА КОЈИ У САРАЈЕВУ УБИ ИЗ ОСВЕТЕ фрању фердинанда и софију ЖИВЕЛО ДЕЛО ПРИНЦИПОВО ИЗ АРЕЖИНЕ ГРАХОВА ЈУНАЧКОГ ШАТОР ПЛАНИНА ДИНАРА И СВА БОСНА ХЕРЦЕГОВИНА И СРБАДИЈА СУ ПОНОСНИ НА СРБСКОГ СИНА КОЈИ УБИ ИЗ ОСВЕТЕ И РАДИ СВЕ СРБСКЕ НАРОДНЕ ЗАШТИТЕ СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s