АКТУЕЛНО

Америчка војска је најгори непријатељ САД


Карикатура: Carlos Latuff

28. априла 2018.  – Неколико мисли о катастрофалном учинку наше војске од Бога питај колико трилиона долара:

Наша војска је непотребна. Не брани Сједињене Америчке Државе. Последњи пут је то учинила 1945. У војном смислу, САД  немају непријатеља. Све и да хоће, ниједна нација нема ништа слично снагама неопходним да би се напала Америка. Петина америчког војног буџета била би довољна за задовољење свих стварних потреба.


„Наши момци“ нису племенити ратници што бране демократију, спашавају девојке од напасника и боре се спроћу силе и неправде. Они су, као и сва солдатија, послушне и аморалне убице. Пилоти који бомбардују Ирак или Сирију добро знају да убијају цивиле. И није их брига. Да им се нареди да бомбардују Швајцарску, бомбардовали би је. То је у природи сваке војске. Гламуризовање овог најжалоснијег заната само је средство за стимулисање чопоративног инстинкта познатог као патриотизам.

Америчка војска је најгори непријатељ САД. Америчка војска наноси огромну штету Америци, а залуд. Вијетнам је коштао превише новца и живота, живота и наших и њихових, а ничег корисног није донео. Ирак: огроман трошак, „бенефита“ јок.

Је л’ вам већ мука од непрестане пропаганде што нас убеђује у супротно?

Плаћена цена у животима и новцу не подразумева и застрашујуће износе за оружје које не служи нити Америци, нити Американцима. Да ли Ви, читаоче, заиста верујете да сте безбеднији уз Ф-35? Да ли оних десет носача авиона чине бољим животне услове Ваше деце? Баченим билионима придодајте и небројене научне и инжењерске таленте – страћене на војску, уместо на економску конкурентност Америке.

Где год да се човек окрене – војска. Оружане снаге су се пенетрирале у државу тако дубоко и потпуно да су безмало постале сама држава. Америка постаде тек нешто мало више од  механизма за финансирање војноиндустријско-обавештајно-медијско-израелског комплекса, да га тако, доста трапаво, назовемо. Неки од његових ентитета и јесу у саставу војске (НСА, на пример), неки од ње зависе („Локид-Мартин“, рецимо), неки „нашу војску“ користе за остваривање сопствених циљева (Израел), али жариште инфекције су саме Оружане снаге САД, све остало су манифестације исте болести. Конгрес? Продајни објекат, подкомитет Кнесета или, како га назва П.Џ. О’Рурк, парламент курвоштија. Од трошења на војску зависе читави градови, фабрике, безбројни „бизниси“ и радна места. Да нема Маринског корпуса, Џексонвил (Северна Каролина) би спарушао и нестао. Исто важи за десетине других градова. И федералне државе: да нема новца за војску, привреда Калифорније би се урушила. Колико универзитета зависи од прихода од научних истраживања за војску?

Војска је своју садашњу аутономност остварила тихо и постепено. Пентагон је доста научио из вијетнамског искуства, али не то како се води рат – што је умеће којим и даље не располаже – већ како се послује. Медије, који су толико наудили вијетнамским „напорима“, сада контролишу корпорације у чијем су власништву, због чега и нема фотографија страхота „америчких“ бомбардовања по белом свету. Не изненађује што се праве скупа оружја као што је бомбардер Б-21, али о њима и утрошеном новцу се пише „на кашичицу“, тако да остају непознаница за већину Американаца. Што је наук извучен из дебакла с Ф-35. А када је у питању Конгрес, па, конгресмени су поткупљени изгледом на радна места својих гласача. Ни Конгрес, ни медији не спомињу како средства за војску доминирају привредом, трошећи исте ресурсе који су неопходни цивилима.

Зашто Оружане снаге САД не побеђују? Делимично зато што победа није у интересу Пентагона и оних који на рату зарађују. Рат доноси свакакве профитабилне уговоре. Нарочито када се одужи. На пример, скоро двадесетогодишњи рат у Авганистану је постао повлашћени програм федералних власти за војну индустрију, повластица која није донела ништа, осим погибије хиљада и хиљада тамошњих сељака, продужетка живота бескорисне империје и још пара за Комплекс.

Како се Комплекс ратосиљао цивилне контроле? Кључни корак у отклањању утицаја јавности био је „а у материну“ уставног захтева да Конгрес мора да прогласи да су САД у рату. Војска је тако постала приватна армија председника САД и оних који га контролишу. Онда је успостављена Сви Смо Ми Овде Добровољно војска, којом је решен проблем што и деца ВИП-ова могу да заврше у мртвачким врећама у које ће их стрпати потрошни материјал из Мемфиса или Мексика. Потом су амерички ратови постали авијацијски ратови, а на крају – дроновски, чиме је минимализован број погинулих и рањених.

Док јавност, неупућена и неумешана, ћути и на све пристаје.

Док ово пишем, чекамо да видимо хоће ли Трамп, и они који стоје иза њега, још више увалити Америку у блискоисточни хаос, а можда и у рат с Русијом. Ако то учини/учине, добићемо још један рат ником од користи, осим војној индустрији и Израелу.

Војска гуши привреду, али иначе држи руке даље од Америке. Опет зарад Комплекса, да му јавност не смета петљајући се у ствари које је се не тичу. Во времја регрутације, војска је била нешто блиско. Младићи из већине друштвених слојева су носили униформу, иако понекад невољно, и волели да причају „како су се провели у војсци“. Сада тога више нема. Професионални војници се држе свог круга, слично полицајцима. Сада је изолација готово херметична. Можете годинама живети у Вашингтону или Њујорку а да се никада не срестнете с неким пуковником. Војно друштво са својим ауторитаризмом, униформама и униформним прорежимским светоназором, није компатибилно са грађанским друштвом. Културном свету, официри делују једнодимензионално, превише прилагодљиво и… па, чудно.

Дакле, обичан грађанин нема шта да мисли и да се пита о Комплексу, који је аутономан ентитет, не подлеже никаквој контроли. Ако Комплекс хоће рат с Русијом или Кином, имаћемо рат. А питајте неког шта би више волео, базу у Катару – за који, а камоли за „нашу“ тамошњу базу, већина Американаца ни чула није – или пристојно здравствено осигурање. И онда га још питајте шта од тога већ има.

Војска уништава Америку и нема ништа, ама баш ништа, што бисте могли учинити да се томе стане на крај.

Јер Комплекс одређује и спољну политику и њене правце, који се редовно показују некорисним за Америку и Американце. На пример, чему све то глуматање беса на Русију? Русија није опасност нити за нас, нити за било кога. Али Комплекс кроји спољну политику у складу са својим, а не нашим, интересима.

Но, све јача Азија прети опстанку Америчке Војне Империје. Време ради против Комплекса. Северна Кореја се супротставила Вашингтону и постала нуклеарна сила. На другој страни, Крим оде у руке Русији. Источна Украјина би исто. Иран је добио свој споразум и постао део светског поретка. Кина не хаје за жељу Америке да и даље влада Јужнокинеским морем. Авганистански рат је ушао у трећу деценију, а по свој прилици ће пропасти и рат против Сирије. Империја губи и на другим фронтовима. Долар, као светска резервна валута, страда на све стране.  На ужас Вашингтона, технолошки и економски раст Кине прети да Азију и Европу претвори у јединствен и огроман економски блок. Ето зашто  је Комплекс испружио канџе и подбуњује на рат.

Вашингтону је очајнички потребно да заустави опадање моћи Америке, ерозију долара, економску интеграцију Евроазије и Јужне Америке, и развој пријатељских односа и трговинске размене између Европе и Русије. Учиниће све да би царевао свим. Отуд непрестани ратови по којекаквим светским вуко*ебинама, ратови од којих нит Америка, нит Американци немају никакве користи. Милитаризована Америка угрожава Русију, угрожава Кину, прети Ирану, Северној Кореји и Венецуели, проширује НАТО итд, итд.

Америка је отета.

Counter Information

Напомена преводиоца: Баш пре неки дан сам „скајповао“ са другом из војске, да га чујем, али и да му мало разбијем досаду док тера камион преко тексашке пустиње. Драганче је у САД отишао пре десетак година, узео америчко држављанство, а у Земун је долазио само двапут, први пут да нађе женицу (успео је).

Причали смо о разним стварима. Кад ме је питао на које теме преводим, нисам одолео да не кажем – о злочинима твоје нове државе, је*ала те она.

Одмах ме је прекинуо: „Ама, то је њима посао, човече.“

Нисам пречуо оно „њима“. Значи, друг ми је био и остао Србин, па га не упитах како је могуће бити лојалан двема државама, и отаџбини и домовини.

Али се сетих да чак и трезвен човек као што је П. К. Робертс (исто као и аутор горњег текста) мисли… Пол Крејг Робертс: Украдоше нам Америку

„Америку“ нико није „украо“. Америка је злочиначка творевина од самог настанка. Док се ширила и гојила, и док је у валову било и за њих, „deplorables се нису бунили, напротив, све им је било потаман.

Али свему дође крај…

Као што има и почетак. Кад већ мисле критички, Драганче и деда нек се присете шта је Маркс рекао о империјализму као највишем стадијуму капитализма (јеврејски србомрзац је умео да буде и у праву), а Рид… нек ужива у мексичкој јевтиноћи и пивчуги – до појаве неког новог Запате. Или мексичког Путина.

О аутору:

Фред Рид је пензионисани новинарски лисац, сада социопата са скраћеним радним временом.  Живи у Мексику са супругом и три бескорисна али послушна и слатка авлијанера. Можете га читати на Fred On Everything

Извор: The U.S. Militarily Is America’s Worst Enemy – Counter Information
Превео: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на MX Linux

ИЗВОР: ЋИРИЛИЗОВАНО

***

Злочиначко бомбардовање, ратни злочин над цивилним становништвом: ЕКОЦИД И ГЕНОЦИД НАД НАРОДОМ СРБСКИМ И СРБИЈОМ 1999.

*

————

29.4.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.