АКТУЕЛНО

Драган Милашиновић: Вучићеве опсене и “потписивање свега што треба”


„И дође ми да све питам, па зар стварно то хоћете? Да и ово мало нас изгине? За неки мит, имагинарну славу, за нови пораз, или за прескупу победу после које никога више не­ће бити. И плашим се тога, најискреније…“

Александар Вучић, Интервју “Експрес”, 26.04.2018.

Драган Милашиновић

А ја се од њега плашим. Владара који говори свом народу овакве речи. Кукавног војсковође који пред борбу војсци каже да чак ни победа нема сврху. Издајника који увлачи историју у своју издају. Манипуланта који своје обмане назива политиком. И оних који ту политику следе мерећи колико су пара “добри” у тој “причи”. Јер, прича је Косово….

И сва та буљумента, од“храбрих” новинара и “писмених” водитеља до посланика који су Скуптшину претворили у анти-српску колонијалну испоставу, некако заборавља да Косово није само српска историја, већ и географија, да  није само мит већ и материја. Косово је близу 1.000 милијарди долара свеколиког рудног богатства, 1.088.699 хектара земљишта на које Срби имају тапију по катастарским књигама, педесетогодишња улагања Србије у привредну и путну инфраструктуру и још много тога материјалног.(1) Али, већ сам писао о томе, па то неће бити тема овог текста. Овде ћемо се бавити сценаријом отуђења који се већ назире прилично јасно за оне који умеју да прате и читају Вучићеве манипулативне матрице.  

ПОДГРЕВАЊЕ КОСОВСКЕ ЖАБЕ 

Од хапшења Марка Ђурића, за кога више нема дилеме да је било део манипулативног сценарија Вучић-Тачи, десило се низ догађаја који указују на правац решавања “косовског чвора”. Сви они, у суштини, представљају Вучићево обмањивање јавности и почетак припреме јавног мњења за фингирани референдум, који ће бити одржан уколико овај наказни режим буде сигуран да ће добити подршку, претњама заплашених и обећањима преварених, грађана за идеју одрицања од Космета. Уколико му сондирање јавног мњења не иде у прилог режим ће прибећи варијанти “Б” коју можемо сажети у једној реченици коју је премијерка Ана Брнабић изговорила као одговор на питање посланика Мирослава Алексића да ли би потписала правно-обавезујући споразум са Приштином.  „Нећу се либити да потпишем све што треба да грађани Србије имају пуну сигурност, безбедност и гаранцију просперитета“(2), одговорила је премијерка, откривајући тако шта је заправо смисао постављање на чело владе особе која има држављанство две државе и ширину три утицајне глобалистичке институције.

Овде, ако је неком промакло, сугеришем две ствари. Она је спремна да потпише “све што треба”, дакле и више од правно-обавезујућег споразума (шта год тај термин заправо значио) на који се односило питање. И то је спремна да потпише, упркос расположењу јавног мњења, нудећи грађанима оно што свака пристојна влада мора свом народу и држави обезбедити као део свог нормалног рада “сигурност”, “безбедност” и “гаранцију просперитета”.  Шта је смисао постојања било које и било чије владе ако није то? Уништавање државних апотека, можда? При томе још и не знамо ко нам то угрожава елементарна права која свака нормална влада и држава обезбеђују “гратис”, а у Србији се морају плаћати одрицањем од територије. Да ли сама влада, наљућени председник државе, који ионако на пензије и плате гледа као на милостињу коју баца неспособњаковићима и нерадницима, или неко трећи? У сваком случају, премијеркина “порука” да можда нећемо бити безбедни ако не прихватимо да се одрекнемо Косова, које је по Резолуцији УН наша територија, звучи крајње злослутно. Чак и отворено претећи.

То што нас теши тиме да ће потписати “све што треба” претеће је још више. Да су сви потписивали оно што је некоме требало, давно не би било ни Срба, ни Србије, већ би данас овде живели мутанти романа, азијата, нациста и  кога све не! Ако је већ тако “мужевно” лупила то што је лупила, морала нам је бар открити ко је тај неко који прети нашим елементарним грађанским правима и чиме нам може угрозити безбедност? Да нас бомбардује, можда? А посебно би ваљало да нам каже која је гаранција да нам безбедност неће угрозити и кад Косово дамо?! И хоће ли та гаранција бити иста као она да шиптарска специјална полиција неће долазити на Север Космета, којом се Вучић са све Дрецуном и Вулином, толико хвалио? 

Она је, дакле, варијанта “Б”. Потписаће “све што треба”. И отићи на своје хрватско острво. Али, да се вратимо Вучићевој варијанти “А”. То је референдум као заклон онога што је он већ прихватио. Пажљиво сондирајући јавно мњење, буквално на дневном нивоу, он ће пратити ефекат својих манипулативних покушаја да наводно решавање “замрзнутог конфликта” представе као услов физичког опстанка народа и државе, при чему неће презати од најбесрамнијих лажи попут ове да нам наталитет пада због тога што је Косово у нашем саставу. Будите сигурни да је изненадно покретање приче о потреби поспешивања наталитета и започето са тим циљем. Најважнију улогу у томе одиграће контролисани медији и лансирање разних мини кампања и слогана, које ће покушати да промене нашу перцепцију према Космету.

У ту сврху дешавају се разно-разне ствари, а почећемо од престројавања на медијском небу, односно најављеним улагањем нових 300 милиона долара америчког инвестиционог фонда ККР, преко бившег првог човека ЦИА-е Дејвида Петреуса, у јачању западне доминације српским електронским простором, која је већ зпочела куповином два ТВ канала од Вучићевог пулена Жељка Митровића. Све се дакле врти у кругу “истомишљеника” о Косову.

И баш са Петреусове Н-1, као стожера глобалистичког утицаја у Србији, ових дана понајвише слушамо одјек Вучићевог вапаја са почетка овог текста, који представља далеко отворенију претњу грађанима Србије који не мисле да се треба одрећи Космета, од било које до сада изречене. Некако му и нормално дође да председник, као виша инстанца, јаче прети од премијера. При томе, у свом интервју Експресу Вучић се, на себи својствен начин, безчасно и подмукло хвата две очигледне истине:

  • да смо због Косова били бомбардовани
  •  да је наталитет у Србији у великом паду (код Срба!!!)

Из тога он извлачи основ своје претње, да можемо (ако не дамо Косово) сви изгинути, или да нам чак и очување Косова ништа не значи јер ћемо (због пада наталитета) нестатиОво је најобичнија манипулација, која је ових дана постала мантра Вучићевих писаних и електронских медија, са очигледном идејом да јој се, кад већ у њој нема памети, снага удахне довољним бројем понављања. Петреусови и Вучићеви медији по читав дан бомбардују нас Вучићевим драматичним гласом који критикује своје “критичаре”, да ћемо бар “нешто” добити, да се за то он изборио претходних година, да је неко (не каже ко) касније прихватио Ахтисаријев план (који је Србија званично одбацила), али да некакви “ОНИ” после ни то нису хтели, и тако редом.

Коментар на овакве иступе давно је дат у виду једне старе мудрости – злонамерно изречена истина гора је и од најгоре изречене лажи!

А он истину да смо бомбардовани, и да као народ имамо негативни прираштај, меша са својим безочним лажима да се то може поновити ако одмах не “решимо” Косово, сада и овде!

Наравно, Србију нико неће бомбардовати ако одмах не “реши” Косово, нити ико тиме прети, а то није ни опција било које политичке агенде која је на столу. Чак ни америчке. Још је бесмисленије повезивање ниског наталитета у Србији са односом према Косову. Низак наталитет превасходно је последица општег друштвеног сиромаштва и промовисања сатанистичких западних вредности. Не можете промовисати геј параде, имати за премијера лезбејку и давати дечији додатак од 20 евра месечно (колико се по избеглици потроши дневно), а очекивати раст наталитета. Не можете упорно растрзати породицу и њене вредности а тражити да се популација увећава.

Повезивати белу кугу која хара Србијом са односом према Косову у било ком контексту могу само људи без части и манипуланти без скурпула. Ако то нису нека нам објасне како ће одрицање од Космета помоћи раст наталитета, односно зашто ћемо нестати ако Косово сачувамо, а опстати ако га се одрекнемо? Ако ми нађу бар један доказ за ту безумност (а да то није примање у ЕУ из које би многи побегли  главом без обзира) први ћу подржати ту идеју.

Но, има ту и много других подметања и подвала. На срећу, Вучићеве манипулације често су врло провидне и многима већ предвидљиве и да у Србији постоје медијске слободе његова политика би одавно доживела потпуни фијаско. Рецимо, појављивање Харадинаја на две телевизије у Србији (једна Петреусева, друга Вучићева), са којих нам је поручио да Шиптарима не треба спољна политика док имају Америку, била је увод у промоцију најновије Вучићеве тезе да ми, заправо, не преговарамо са Шиптарима, већ са силом за коју је независност Косова већ готова ствар. Иако се за однос Америке према Албанцима, као окидачу регионалне нестабилности, зна  још од Брозовог времена, то одједном постаје “мото” Вучићевог наводног деловања. Порука је јасна, то хоће Америка, а они увек узимају шта желе. Али, сви видимо да више није тако. Широм планете и по разним основама, Америка све чешће подвија реп. Али, морамо се запитати, ако је кључ та сила чему онда све те бриселске сесије? Или, зашто са том силом не преговарамо у оквиру ОУН? Зар исход, онда, не би био бољи?

Кад смо код исхода ту је и Вучићева манипулативна матрица звана “добијање нечега”. Он често говори о свом храбром држању пред западним јуришницима у коме истиче да им отворено каже како Србија мора да добије “нешто”. При томе још никада није рекао, а вероватно неће ни рећи, шта је то “нешто”, све док не процени ефекат својих манипулација. И баш као што се у манипулативној превари званој “унутрашњи дијалог” није знало шта је тема, већ је свако хвалио идеју дијалога саму по себи, у овом случају нико живи не зна шта је минимум за који би Србија трампила независност Космета. Невероватно да неко у дипломатији употребљава тако неодређен термин као што је “нешто”, и да то промовише још као неко своје политичко достигнуће. Врло је могуће да да под тим “нешто” подразумева илузију звану “ЗСО”, која ће у пракси значити само гетоизацију Срба на Космету и ништа друго, будући да је разоткривена лаж да она не мора бити у складу са тзв. “косовским уставом”

Ту је и Вучићево чудно поимање термина “замрзнути конфликт”, који је напрасно постао највеће могуће зло и стравична претња следећим генерацијама и Вучићевој “нашој деци”.

Човек који се томе први подсмехнуо и рекао да је “замрзнути конфликт” увек боља опција од “предаје” није више међу живима. Оливер Ивановић. Без обзира ко је у њега пуцао, чињеница је да се на прсте једне руке могу набројати они који данас јавно критикују бесмислену теорију да се “замрзнути конфликт” мора решавати одмах. Али, случај Косова много је тога пре него “замрзнути кофликт”. И сецесија, и отворено кршење међународног права, и ратни злочин, и бесправна војна база на територији једне државе и много тога још. Па тек онда конфликт који се замрзао. Као доказ навешћу саме Вучићеве речи да ми не преговарамо са Шиптарима, него са силом “за коју је независност већ готова ствар”. Ако је тако зашто се онда уопште говори о било каквом “конфликту” са косовским Албанцима? Зар они, односно та сила кроз њих, већ сада не говоре да Косово није све што ће тражити. Шта је са Југом Србије, са Нишом, са Лесковцем? Ако се већ ради о “сили” ко гарантује да нам она после Косова неће тражити Прешево, па редом. Зашто би јој Косово било довољно? И како јој то за Косово не можемо рећи “не” без последица, а за Ниш, Прешево или Нови Сад (ако се “сили” и то прохте) ћемо моћи?

Косово није “замрзнути конфликт” из још једног, битнијег, разлога. Његов статус је регулисан Резолуцијом 1244. Савета безбедности, која прилично јасно гарантује Србији суверенитет над овим простором. Самопроглашење “независности” дошло је након те Резолуције и уз њено отворено кршење. Ми сада треба да признамо нешто што је као фактичко стање настало годинама након те Резолуције и док је наша територија била под протекторатом ОУН. И ми то годинама чинимо а да се уопште не позивамо на ову чињеницу.  То је сулудо. Они који су потписали “Бриселски споразум” и учествовали у уклањању српске државности на делу Космета такође су кршили ту Резолуцију. И то на сопствену штету. Дакле, самопоништавање државе на Космету је највећи проблем, а не “замрзнути конфликт”.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Дакле, сценарио се већ назире. Вучић ће пробати да, за почетак, удаљи Косово из наше свести, а у томе ћему помагати медијска диктатура која ће се појачати, ако је то уопште могуће, прозападна назови “опозиција” и НВО, али и пасивно држање врха српске цркве према питању Космета. Ако ефекат буде какав очекују имаћемо “референдум”, а ко не буде имаћемо на делу Ану Брнабић, Хрватицу на челу српске владе. То су опције које ће паралелно и у “цик-цак” линији”, да се Власи не досете”, бити промовисане у наредном периоду.

Једно је сигурно. Вучићу очигледно гори под ногама јер му истичу рокови на које се некоме обавезао кад је утаначивао цену своје власти. Будите сигурни да је Косово било део те трговине. Остаје нам да се надамо да Срби шепурење Харадинаја на српским телевизијама, прихватање Тачија као миротворца, а Косова као поткусуривање за “нешто” неће прогутати као што су прогутали “тајкуне”, “пензије и плате”, “ЕР Србију”, “повлачење амбасадора” на један дан и друге Вучићеве опсене. Јер, немајте дилему, после Косова “сила” ће тражити, а Вучић давати још …

Шира верзија текста објављена на “Аналитичком форуму”

_____________________________________

  1. http://www.ceopom-istina.rs/kosovo-i-metohija/srpski-juda-ili-shta-srbija-gubi-s-kosovom/
  2. http://www.nspm.rs/hronika/ana-brnabic-otvoreni-smo-za-saradnju-po-pitanju-udzbenika-na-albanskom-jeziku.html

ИЗВОР: ЦЕОПОМ-Истина, АНФОР

———–

29.4.2018. а СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Још једна ужасна чињеница не о Вучићу него о нама.Једанчовјек мучи цијели народ. Хеј људи, шта је са нама? Па јесмо ли толико ментално, ниско пали?Или смјена или нас нема. Па то је јасно ко дан.А ако се на нас поновно сукну и ако нико савјестан на овом свијету не скочи да нас брани, па и тако нам такав мизерни свијет не треба, јер неће преживјети много дуже него и ми.Отроват ће се у властитом брлогу.Ако не можемо бити људи, шта је онда циљ и сврха живота, да живимо због оваквих који нам не дају да живимо.
    Покушавате да ми извадите срце из мојих груди,
    да га метнете у своје,
    неби ли некако постали људи.
    Али, моје срце
    то чудо над чудима,
    неће да се прими у вашим грудима.
    (Добрица Ерић Ј-а Српкиња)
    Ти нас ловиш у мрежу ђавољу,
    из које се живо изаћ неће.
    Слатка мама ноби на удицу….
    Пиј шербета из чаше свечеве,
    ал сјекиру чекај међу уши…
    (Његош)

    Свиђа ми се

  2. Није се чудити мишљењима, говорима и делањима Вучића и Брнабићеве, јер они нису, нити ће икад бити „наши“, већ увек „туђи“-туђинци ! Чудим се оним бирачима у Србији ,који су гласали за Вучића (око 2.212.000 гласача),што је негде око трећине бирача у Србији, а који су се уствари изјаснили за уништење Срба и Србије и коначно остварење планова Зликовачког Запада о свођењу Србије на „Београдски пашалук“, а што здушно подржава СНС-Србска Ненародна Странка,са сателитским странкама . „Сачувај нас Боже оваквих пријатеља и властодржаца, а од непријатеља и робовласника, ће мо се сами чувати !“ Само да се коначно дозовемо памети и сложимо, јер „С-амо, С-лога-С-рбина, С-пасава !“, а против оне неслоге, где „С-рбин, С-рбина-Секиром,Сече“, као што Књаз Милош посече Вожда Карађорђа. “ Дај Боже, да се Срби коначно сложе, обоже и умноже !“

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s