АКТУЕЛНО

Предлог за постављање спомен обележја словачким песницима Јозефу Бохуславу Бели и Светоплуку Освалду


Образложење предлога за постављање спомен обележја словачким песницима Јозефу Бохуславу Бели и Светоплуку Освалду

Словачки песници, славјанофили, панслависти, носиоци идеја словенске узајамности и србофили, Adolf Svätopluk Osvald (1839-1876) и Jozef Bohuslav Bella (1832-1876), су личности кроз чији се живот, дела, али и смрт, рефлектују деветнаестовековне блиске и братске везе између припадника српског и словачког народа.

Ова два песника неговала су изражена славјанофилска и србофилска осећања, која су у потпуности утицала на њихове највише принципе и идеале, у складу са којима су на крају окончали своје кратке животе у борби против Турака 1876. године као добровољци у редовима српске војске.

Jozef Bohuslav Bella

Adolf Svätopluk Osvald рођен је 12. маја 1839. године у Банској Бистрици. Био је писац, бавио се новинарством а радио је и као преводилац, писар и уредник листова у Прагу, Будимпешти и Словачкој. Након завршеног основног и средњошколског образовања у Банској Бистрици, у периоду између 1863. и 1866. похађао је студиј филозофије на Карловом универзитету у Прагу. Писао је под бројним песудонимима: A. Sv. Bystrický, Detvan, A. S. Pohronský, Turanský, Turský, Urpinov, Urpinský. Аутор је бројних биографија, прича, политичких коментара итд. Надахнут славјанофилским осећањима, придружио се као добровољац српској војсци у њеним борбама против Турака и погинуо је као припадник Дринске дивизије 4. јула 1876. године у близини Сремске Раче.

Jozef Bohuslav Bella, рођен је 23. октобра 1832. у словачком месту Липтовски Св. Микулаш. По занимању је био занатлија, али се од ране младости посветио писању песама. Био је панслависта и баштинио је идеје словенске узајамности и славјанофилства. Тежио је упознавању културе свих словенских народа и носио се идејом да напише велику поему о Словенима. Након избијања српско-турског рата, попут других словачких добровољаца, држећи се принципа словенског братства као и Хердеровско-Коларовске перцепције о Словенима, придружио се као добровољац српској војсци и погинуо у борби против Турака у близини Алексинца као припадник Дринске дивизије између 17. и 24. августа 1876. године.

Руско-турски ратови, као и национални ослободилачки покрет и ратови које су Срби водили против Турака током седамдесетих година деветнаестог века, представљали су значајну тему оновремене словачке литературе, а пре свега песништва. Српски и бугарски ослободилачки покрети, у контексту књижевних дела и деловања оновремених словачких писаца, али и других представника тадашње словачке и словенске интелигенције, перципирани су као највиши акт словенске солидарности, хришћанско-словенског принципа, пожртвованости, херојства, људског савезништва и словенског братства, али и као узвишени облик борбе угњетаваних против надмоћног непријатеља и „вековног тлачитеља” а тиме и као примери мартирства. У општој клими славјанофилства која је постојала међу бројним Словенима, још током првих деценија деветнаестог века изграђене су чврсте културне везе између Срба и Словака, чиме је уједно започела блиска, пријатељска и искрена многострука сарадња између ова два народа која траје до данас.

Негујући културу сећања на пале и страдале личности који су допринели стварању српске државности, односно модерне српске државе као независног, сувереног и самосталног политичког ентитета, Република Србија би требало да укаже адекватну почаст двојици словачких добровољаца и песника који су погинули у ратовима за њену слободу. У том циљу, предлажем да се у част двојице страдалих песника поставе примерена спомен обележја. Постављањем меморијала, Jozefu Bohuslavu Belli и Adolfu Svätopluku Osvaldu,, велики славјанофили који су своје животе узидали у темеље српске државности и уписали их у меморију српско-словачког братсва добили би почаст којом би држава Србија на достојан начин изразила пијетет према онима који су своје животе положили за њену слободу.

Предлагач
Др Небојша Кузмановић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.