АКТУЕЛНО

„Мањак информација“ под кровом Амбасаде Републике Србије у Берну


Како неко може да говори о мањку информација данас када смо препелављеини бујицама најразличитијих информација? Тај неко мора да зна о чему говори, нарочито ако мањком информација назове своје животно дело, издавачку кућу која слови као једина издавачка кућа у Швајцарској заснована на стварно либералним принципима.

Амбасада Републике Србије у Берну је у четвртак 26. априла угостила Фрица Фреја власника издавачке куће Информацион Луке (Мањак информација) и његових шест српских аутора чија дела је објавио у својој издавачкој кући. На позив дивних дама, госпође амбасадорке Снежане Јанковић и аташеа за културу Наталије Гуњић, Фриц Фреј се радо одазвао схвативши овај позив као почаст која му је указана као једином швајцарском издавачу који објављује дела српских аутора..

Није никакво чудо да се на једном књижевном догађају сакупе шест српских аутора, ако се то дешава у Србији, па чак и у Швајцарској ако своје дела представљају на матерњем језику, али пронаћи шест аутора који су објавили дела на језику државе у којој живе, стално или привремено до јуче је било немогуће.

Скоро три деценије нико не објављује дела српских писца на немачком језику у Швајцарској јер је бесомучна антисрпска кампања из деведесетих година оставила дубоке трагове у умовима, како издавача тако и читалаца. Та кампања премда више није интензивна, још увијек траје и с’ времена на време медији освеже сећања конзументима информација сликама о злим Србима, па је зато право чудо да се један швајцарски издавач усудио да објави дела чак шест српских аутора.

Фриц Фреј свакако није прототип успијешног бизнисемна, власника издвачке куће, какви су већина издавача како на западу тако и у Србији, него је човек који би се могао назвати бунтовником јер јасно види и гласно говори о неправилностима у свијету у коме живимо. Знајући кроз какав пакао пролазе Срби у последње три деценије, а такође знајући како функционише свет пропаганде, одлучио је да да прилику припадницима проказаног народа да кажу јавно оно што желе.

Амбасадорка Републике Србије госпођа Снежана Јанковић је пожељела да сазна како је дошло до тога да се један швајцарски издавач одважи о објавио дела чак шест српских аутора, кад већ годинама нико не објављује дела српских аутора у Швајцарској.

Фриц Фреј се захвалио се на указаној части што је заједно својим ауторима примљен у Српској амбасади. Захвалио се прије свега аутору Миодрагу Лукићу који је ово омогућио. Он је после Јасне Милановић други аутор српског порекла чије су дела објавили у његовој издавачкој кући.

Захвалио се музичаркама Јохани и Сибили, које чине дуо Пјевајуће пастрмке „Lele Forelle“, Као и музичару Петру Голијанину, чија мајка Данијела је једна од ауторки.

Назив издавачке куће Мањак информација, скраћено у ИЛ-Ферлаг, није само једна лепа идеја него је остварена на тај начин да се објављују књиге које су вредне да буду објављене, али које су од других издавача, који су робови моде, јавног мнења и „главног тока“ одбијене или чак нису ни узете у разматрање.

Издвачка кућа „Мањак информација“ је једина издавачка кућа у Швајцарској која је у кулутрном смислу стварно либерална. Ми сматрамо да се људски дух сме и може слободно развијати а да је притом индивидуална људска етика сачувана. Само такав морални индивидуализам одговара стварној људској природи.

Издавачка кућа вјерује да њен економски темељ, који се заснива на принципу братства, може да преживи. Братство мора бити засновано на слободи, па сматрамо да што већи број људи слободно за друге људе нешто чини, биће боље свим људима. Слобода културног стварања и заједничко остваривање на социјалним принципа би требало бити заштићено словом закона.

На овај начин спознајемо да либеразлизам има своје место у културном стваралаштву. Али ако лиеберализам увучемо у слободно тржиште, то постаје борба свакога против свакога и уништава заједнички живот човјечанства, самог човјека а са људима и природе. У овој сфери је братство међу људима, ако тако гледамо омогућава стварни социјализам, ако је он плод слободног избора и на слободи појединца заснован. Ако је наметнут силом мора на силу и да пропадне.

Право, односно слово закона би требало да ово заштити, и то је задатак националне државе. Слобода културног стваралаштва међутим треба да да прелази границе као и братски однос међу људима у погледу привредне размијене, али слово закона мора да се овим бави у малим прегледним круговима и да све буде прлагођено менталитету и култури народа.

Желимо ли да широм Европе наметнемо исте законе онда се дешава да имамо свет онакав какав је данас. Најмоћнији покушавају да свима наметну своје схватање демократије, па кад им то не пође за руком економским притиском, онда посегну за бомбама.

Ако не схватимо да је заједнички живот међу људима могућ само добровољно, да је заједнички живот условљен братском економијом и да оба ова квалитета у оквиру најмањих јединица, можда су то нације, можда региони, мора бити заштићен законом, долазиће до увијек нових социјалних, културолошких и привредних катастрофа све док политичари не спознају да либеразлизам мора имати своје мјесто у култури, да је социјализам само као слободан избор прихватљив и да је конзервативан став у прихватању закона оправдан, и да је нужна законска заштита културног и привредног стварања. Како од унутрашњег разарања тако и од напада споља.

Драга даме и господо из Српске амбасаде, драги аутори, драге музичарке и драги музичару, драги гости, из идеје на којој је заснован ИЛ-ферлаг произашло је и то да буду објављена дела српских аутора и ауторки јер из сваке ове књиге провејава дух слободе, чежња за братством међу људима и став да ово двоје морају бити правом зашитићени, а не хиљадама тона бомби уништени.

Зато наша мала издавачка кућа жели, да да један сасвим мали мали допринос да би људи можда дошли до спознаје, да нам није потребна холивудска лимунада и да право јачег у привреди гура наш свет у огромну катастрофу и да су слобода и разноликост културног стваралаштва једино богатство човјечанства. Зато желимо да наш рад буде схваћен управо у овом смислу, рекао је Фриц Фреј.

Тако је прије неколико година Српкињи из Базела Јасни Милановић објавио роман „Мира“ дело које говори о жени која се заљубила у криминалца који касније постао један од шефова подземља у Београду све до његове насилне смрти. Нешто касније је објавио Јаснин роман „Сара“, такође истиниту причу о девојци која уместо да оде на лечење од рака препушта свој живот секти коју је водио доктор Хамер и умире у мукама. Јасна се кратко представила прочитавши кратак одломак из романа Мира.

Занимљиво је да је на првом представљању романа Мира био позван књижевник Миодраг Лукић да говори о Јаснином роману, али да се и сам представи као аутор. Човек који иза себе има дванаест романа, тридесетак драма и велики број, кратких прича, полемика, рецензија итд., одавно је био одустао од намере да неко од својих дела објави на немачком језику, јер је како каже, био одбијен од 33 швајцарска издавача. Лукић пише политичко некоректно у смислу да пише против „главног тока“, додирује у својим делима оно што се назива теоријом завере и гура прст у око индусртији забаве, па није ни чудо да није прихваћен. Говорећи о Јаснином роману Мира привукао је пажњу издавача Фрица Фреја па је овај пожелио да чује нешто од оног што је Лукић написао. Те вечери је био присутан и сјајни преводилац Ралф Михаел и прочитао прве три странице преведене из Лукићевог романа Ајдук, што је било довољно да буде остварена сарадња између Лукића и Фреја.

Лукић је прочитао само кратак уводни текст из романа Ајдук рекавши да је то упозорење људима који говоре неугодне истине у ствари његов лични опис и да сви они који се дрзну да саопштавају неугодне истине и упозоравају на опасност, ризикују да буду проглашени лудим и буду изопштени из друштва.

После Лукићевог романа Ајдук, код издвача Информацион Луке објављена је збирка песама „Расути бисери“ Милете Симића Малог. Симић живи у Швајцарској већ више од педесет година и објавио је до сада осма књига; поезија, афоризми, кратке приче. Прочитао је две песме из своје збирке и код друге заплакао је је била намењена његовом покојном брату. Уз пут је испричао да је у позним годинама почео поново да пише поезију отишавши случајно са Лукићем и Зденком Нинковићем на једно књижевно вече, а касније и на скупштину Удружења српских писаца у Швајцарској, где је је још увек члан док су удружење напустили Лукић и Нинковић премда су били оснивачи истог.

Дана Товић из Крушевца је један од оних људи чије детињство је прекинуто одласком у Швајцарску. Одрасла је школовала се у Швајцарској, али је у сећању његовала утопијску слику Југославије у којој је започела живот. У међувремену Југославија се распала у пожару ратова, а Јасна је као и сви други била бомбардована информацијама како из швајцарских и западних медија тако и из српских. Каже да је конструкцију за роман направила за један дан шетајући поред реке, а како је помало мегаломан није писала о војнику или неком нижем официру него је за главног јунака изабрала генерала. Роман је прича о забрањеној љубави у време рата у којем се распала Југославија.

Евелина Кумер је чедо рођено из љубави Немаца и Српкиње. Немац из Берлина је срео Српкињу и одлучио се за оно за што се нико не би одлучио, осим оних који березервно воле, да се досели у Југославију одмах после Другог светског рата. Евелина је завршила германистику, и деведестих напустила Београд и дошла као и многи други странци у Швајцарску. Бити и остати странаца је тема њеног романа „Свирај ми песму живота“. Пре пар дана је објављен њен нови роман „Пуцањ у Палерму, крими прича у чијој основи је љубав, јер љубав је највећа снага у људској егзистеницји, каже Евелина.

Шести аутор је Данијела Голијанин ауторка романа „Дете кофер“. Данијела је написала роман који је недостајао како у српској тако и у швајцарској књижевности. Из угла детета чије детињство је прекинуто одвођењем из Београда у Швајцарску. Из топле оазе детињства код деда и баке доведена је свет у коме носи кључ на врпци окаченој око врата, да би могла кад се врати у школе да уђе у стан пошто мајка ради читав дан. Родитељи њених пријатеља које стиче у Швајцарској раде и живе на исти начин. Нико се не враћа у постојбину јер су се сви задужили код банака да би у родним местима направили куће и изгледали успешно кад из печалбе на кратко дођу у завичај. Кад главна јунакиња стасава у девојку Југославија из које је дошла и у коју је желела да се врати нестаје са карте уништена низом крвавих ратова.

Ове вечери се појавила и једна дама која ће вероватно бити седми српски аутор у издвачкој кући Фрица Фреја. Др Јасмина Вучић Пеев, аутор двотомног романа Квадратна психијатрија још није потиписла уговро са Фрицом, али је начелно договорено да ће се ускоро срести тим поводом.

Фриц Фреј никад није био у Србији, али се нада да ће ускоро надокандити пропуштено јер шест његових аутора ће се свакако потрудити да га позову. Амбасадорка Снежана Јанковић верује да ће Фреја у догледно време позвати и држава Србија као човека којо чини незимерну услугу српској култури.

 

ИЗВОР: ФБ Boris Pozoriste Duga

———–

14.5.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s