АКТУЕЛНО

Зоран Влашковић: Кривотворење историје Албанаца на КиМ је злочин у циљу затирања српске историје!


фото: З.Влашковић

Призрен – град на темељима српства који је имао 33 цркве!

Отворено скрнављење историје од стране Албанаца након што су 17.маја на седници тзв. Владе у Приштини Призрен прогласили историјском престоницом Косова. – Пописано је укупно 122 објекта, међу њима само 8 цркава владичанског двора, уз три православне цркве

Поред деценијског рушења, паљења и затирања српских светиња на Косову и Метохији Приштина сада одлукама настоји да кривотвори историју јужне српске покрајине у своју корист. Тако је отвореним скрнављењем српске историје тзв. Влада Косова 17.маја у Приштини Призрен прогласила историјском престоницом Косова!? Град у коме Албанци немају ни две историјске грађевине. Данас Албанци на Душановом граду изнад Призрена каче (загађују тврђаву) албанску заставу и пљују српску историју.

Корени српског града Призрена су толико дубоки, широки, видљиви и данас да је ова одлука из Приштине шамар историји. Град Призрен има ову титулу вековима а познат је по томе што је у средњем веку у њему било више од 25 српских светиња и више других историјских грађевина, од којих су данас тек неколико очуване. Призрен се први пут помиње 1019.године као Приздријана у повељи цара Василија II. Његов вековни развој допринео је да овај град буде препознатљив као стециште многих историјских, духовних и културних споменика.

фото: З.Влашковић

Око 1214.године, у време Стефана Немањића, град припада српској средњовековној држави и постаје привредно и духовно средиште. У доба краља Милутина, Призрен је постао најзначајније трговачко место у Србији. Град на Бистрици економски јача нарочито у време краља Милутина, цара Душана и цара Уроша. У то време Призрен кује и свој новац. Из тог периода су најзначајнији историјски споменице српске средњовековне баштине црква Богородица Љевишка и у непосредној близини манастирски комплекс Свети Архангели, задужбина цара Душана.

Повремено је Призрен био и престоница царева Душана (1308–1355) и Уроша (1336–1371). Средњовековно призренско становништво било је разнородно и већину су у то време чинили Срби али је било и Дубровчана, Корчулана, Сплићана, Задрана, Влаха, Млечана, Грка, Саса и Арбанаса. Они су обично живели у колонијама. Највећу колонију су сачињавали Дубровчани. Путописци тога времена Призрен називају „царски град“, а у народним епским песмама наводи се као „српски Цариград“.

фото: З.Влашковић

Српске православне светиње и споменици у Призрену су:

1. Саборни храм Богородице Љевишке, (основа храма је из 12.века, а обновио га је краљ Милутин 1306-1307. године за епископовања призренских епископа Дамјана и Саве чија су имена уклесана у фасади храма)

2. Манастир Светих Архангела код Призрена, саградио га цар Душан 1343-1352

3. Црква Св.Спаса подигнута и фрескописана у трећој и четвртој деценији 14.века

4. Црква Св.Димитрија (подигнута у 13-14.веку, порушена у 19.веку и на њеном месту се данас налази римокатоличка црква Дјевице Марије.

5. Црква св.Николе, тзв. Кораћева црква из 14.века, претворена касније у џамију.

6. Саборни храм Св.великомученика Ђорђа из 1887.године са иконом Богородице из 14.века и иконостасом из 18.века.

7. Црква Св.Бесребреника из 19.века, подигнута на темељима старије цркве са неколико вредних икона из 18-19.века.

8. Црква Св.Пантелејмона у махали званој Пантелија, реконструисана 1937. на месту старе цркве из Средњег века.

9. Темељи цркве Св.апостола Томе под Призренском тврђавом “Каљајом”

10. Остаци цркве Св.Прокопија у махали Пантелија

11. Црква Св. Ане на чијем је месту подигнута џамија Мустафе Паше

12. Црква Св.Атанасија у призренској тврђави “Каљаја”. На њеном месту је Емин паша Ротули (Албанац) подигао џамију и сахат-кулу 1805.године. Ову џамију су касније порушили Бугари у 1.Светском рату.

13. Остаци цркве Св.апостола Петра и Павла на левој страни реке Бистрице

14. Црква Св.пророка Илије која је са старим српским гробљем постојала све до 1915.године.

15. Богојављенска црква, на чијим је рушевинама подигнута џамија у Мараш-махали

16. Преображењска црква, по предању капела двора цара Душана, која се налазила на месту данашње џамије Мехмед Паше

17. Црква св.Николе, тзв. “Градска црква” (помиње се још у 14.веку) у древној Вишеградској тврђави, изнад манастира Св.Архангела.

18. Госпојинска Црква која се помиње у хрисовуљи цара Душана из 1348. године

19. Манастир Св.Варваре у Призрену, који се помиње са својим имањима у турском тефтеру из 1526-1559.године

20. Остаци пећинске цркве и манстира у близини места званог “Голем камен” код Призрена

21. Црква Св.Николе, или “Рајкова црква” из 14.века, обновљена 1857.године са вредном иконом из 16.века

22. Црква Св.Георгија Руновића из 15 века, са царским дверима из 16.века. Налази се у порти храма св.Ђорђа пред зградом Епископије

23. Испосница Св.Николе, на путу између Призрена и манастира Св.Архангела, са остацима фресака из 14.века. Ово је једна од бројних испосница које су постојале у долини Призренске Бистрице.

24. Црква Св.Јелене која је стајала на месту џамије коју је подигао Мустафа Паша Призренски

25. Остаци зграде старог митрополитског двора са владичанском капелом, југоисточно од храма Богородице Љевишке

26. Црква Св. Власија (која се помиње у хрисовуљи цара Душана из 1348.)

27. Црква Св. Николе, “Тутићева црква”, подигнута 1331/32 године и касније фрескописана

28. Црква Св.Недеље са сачуваним темељимa цркве Ваведења Пресвете Богородице, задужбине Краљевића Марка из 1371.године. У цркви су преостали делови фрескописа из 14.века.

29. Црква Св.Стефана, задужбина краља Милутина с почетка 14.века. Сада прекривена албанским кућама.

30. Споменик српским борцима из Балканских ратова и 1.Светског рата

31. Спомен капела српским ратницима палим у ослобођењу Призрена 1912.године и у 1.Светском рату

32. Студенац “Косово”, спомен чесма официрима и војницима 3.српске армије која је ослободила Призрен 1912.године

33. Споменик цару Душану, пред храмом Св.Ђорђа. Миниран у јуну 1999.године.

фото: З.Влашковић

Богородица Љевишка

Богородица Љевишка је црква у Призрену, задужбина краља Милутина. Црква је подигнута у периоду 1306 – 1307. године, односно 185 година пре открића Америке 1492.године, и чак 480 година пре америчке независности 1787.године. Црква је историјско седиште епископа призренског Српске православне цркве.

Од доласка НАТО снага на Косово и Метохију (1999), црква је под заштитом немачких војника. И поред тога, црква је гађана из ватреног оружја и запаљена 17. марта 2004. од стране албанских вандала.

Дана 13. јула 2006. Црква Богородице Љевишке је стављена на Унескову листу светске културне баштине, као део ансамбла средњовековних споменика на Косову.

Заштита Душановог града

На међународној конференцији 21. и 22. марта 2011. године у Призрену, – „Очување историјских вредности Косова“, коју је организовао тадашњи међународни цивилни представник на Косову Питер Фејт, једногласно закључено да се историјски локалитети Душановог града изнад Призрена и српско село Велика Хоча, код Ораховца, морају законски заштитити као локалитети од изузетне историјске важности.

-Очување историјских грађевина и локалитета од историјске важности мора бити приоритет свих институција на Косову. Косово мора да заштити историјске вредности јер то Европа тражи од Косова. Локалне власти у Призрену, конкретно, морају да предузму мере заштите, како би се историјско наслеђе – Душанов стари град очувао од уништења јер неконтролисана градња уништава стару средњевековну грађевину. Такође и српско село Велика Хоча код Ораховца морају се заштитити од локалних дивљих инвеститора – казао је тада Фејт.

фото: З.Влашковић

Српски манастири на КиМ света места

У марту 2012. године Одсек за културу Европске Уније у Бриселу уврстио је српске манастире на Косову и Метохији међу пет најважнијих светих места на Медитерану и српске светиње су проглашене за богомоље од највећег значаја, уз Јерусалим, Свету Гору, Меку и Ватикан.

Шта је српско пописано као историјско ?

Са проглашењем Призрена историјским главним градом Косова, одлуком Приштине од српских светиња у Призрену пописано је само осам цркава: Црква Богородице Љевишке, Црква Светог Спаса, Комплекс Подкаљаја, Православна школа Богословија Светих Ћирила и Методија, Владичански двор, Црква, Светог Ђорђа (Руновић), Црква Светог Николе, Црква Светог Никола Рајка, Црква Светог Дамјана и Козма и Црква Светог Недеље, комплекс Подкаљаја.

 

Зоран Влашковић

Зоран Влашковић

———

22.5.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.