АКТУЕЛНО

Светислав Тијанић: Бескрајни спискови смрти


Др Раде и Милош Познановић, Фото: Ужичка недељa

Нико на левој обали Дрине није показао интересовање за спискове Срба из Босне избеглих у ужички крај и умрлих у време и после Великог рата. „Први светски рат је по размерама био светски, а по жртвама је враћао на доба дивљаштва“, записао је чувени Ужичанин др Раде Познановић. У састављању списка помрлих избеглица др Познановић је црпео податке из црквених књига које су до данас сачуване.

„Сваки рат је израз људске незрелости. Први светски рат, који је трајао од 1914. до 1918. године, по размерама је био светски, а по жртвама је враћао на доба дивљаштва. Целим светом је завладала незрелост.“ Овако је Велики рат оценио др Раде Познановић, етнолог, један од најзнаменитијих Ужичана који се преселио у вечност 2014. године, у деведесетој години живота. Уз бројне штампане књиге оставио је иза себе и рукопис „Смрт је косила по избеглицама из Босне“ који би се могао назвати „Бескрајни спискови смрти“. На њему су имена и основни подаци о Србима избеглим у Првом светском рату са леве обале Дрине, из Босне, у ужички крај и – најчешће због тифуса – помрлих и сахрањених и у самом Ужицу и у сеоским гробљима. На првој страни овог рукописа који је пре деценију ипо лично дао вашем репортеру, он је оставио поруку упућену уредницима медија:

„Ако се одлучите да ово у ма ком облику објавите, препуштам да сами одредите како ћете то урадити (распоред, наслови, међунаслови, евентуални краћи предговор и др.). Једини услов је да се сачувају основни подаци. Ако нешто буде објављено, молим да ми се ти примерци гласила пошаљу на моју адресу.“ То, међутим, овај истакнути етнолог истраживач, рођен 1924. у селу Гостиница код Ужица, није дочекао.

др Раде Познановић, Фото: Ужичка недељa

У подужем уводу овог рукописа др Познановић описује ратно стање у источном делу Босне и западном делу Србије, на левој и десној обали Дрине, „које су се нашле у тим ратним годинама на ужасној ратној ветрометини“. Подвлачећи да су се ту „тукли наши са нашима“, др Познановић наводи: „На десној страни Дрине вођене су 1914. и 1915. године тешке битке. Србија се бранила од Поћорекових регименти, које су насртале. Гинуло се на Гучеву, Мачковом камену, Текеришу, Колубари, Сувобору… Нападач је напредовао па се потом повлачио. Источна Босна била је полазна тачка регименти које насрћу преко Дрине, али и правац одступања. Способни за рат из Босне, Срби, Бошњаци и Хрвати силом прилика били су у јединицама нападача. Беч је под своју ратну заставу сврстао и Чехе, Словаке, Пољаке, Румуне, Мађаре, Хрвате, све за рат способне становнике Босне, Славоније, Војводине, без обзира на националност и веру…“

Познановић то подкрепљује и списком помрлих ратних заробљеника, заробљених на тлу Србије, и списком изгинулих. Он наводи да је почев од 22. децембра 1914. године помрло 1.213 ратника. И аустроугарски војници, и српски борци убијени у борбама или умрли од разних епидемија, прво су допремљени у ужичку болницу, а опојао их је ужички војни свештеник. И махом су сахрањени на ужичком гробљу.

Иако западна Србија улази у године најцрње окупације, наводи даље др Раде Познановић, из источне Босне у њу крећу реке избеглица. Особито у насеља у ужичком крају, сливају се бујице жена, деце, стараца. Дочекују их гостољубиви сународници, делећи с њима своје ратне невоље и своје ратно сиромаштво. „Убрзо се на све њих сручила нова несрећа. Наступиле су немилосрдне епидемије – шарлах, дизентерија, богиње, тифус. Умирало се свуда и свакодневно. Умирали су у исто време, од истих болести, домаћини, њихови укућани и њихови гости – избеглице из Босне. Остала су су сведочанства у матичним књигама умрлих, које су водили свештеници после опела. А опела су вршена свакодневно, понекад осам опела један свештеник у једном дану!. У истим гробљима сви су сахрањивани“.

Из дугачких спискова умрлих у црквеним књигама др Раде Познановић је издвојио досељенике из источне Босне, надајући се следећем: „Очекујем да ће их гласила у источној Босни објавити, па ће неки данашњи становници можда овде наћи записе о до сада непознатој немилој судбини својих давних предака“, навео је др Познановић који је ове спискове сачинио у цркви у Карану код Ужица, где су уписани и помрли у суседним селима и његовом родном селу Гостиници.

„… Алекса, Мара, Милинко, и Племка Карјановићи, сви родом из Босне, помрли су од епидемије тифуса у Гостиници 1915. Из Височника у Босни у Гостиницу се доселио неки Ранкић, чије име није записано. Његово дете Јован умрло је 1915. године. Милија Ђурковић из Сокоца, стар 24 године, умро је 24. септембра 1915. Душанка Гамбирош, кћи Јова из Рогатице, стара четири године, умрла 5. марта 1916. Предраг Росић, син Јевта из околине Сребренице у Босни, стар седам година, умро 6. априла 1916. Ивко Радојичић из Старе Горе код Рогатице у Босни, стар 90 година, умро 27. јуна 1916. године…“

„За избеглице из Босне у Ужицу је тада постојало прихватилиште у старој касарни у Крчагову. Сви помрли сахрањени су у ужичком гробљу“, записао је др Раде Познановић у рукопису који је својевремено доставио ужичким медијима. Љубомир Шупчић, син Крсте, стар две године, Анђа Станишић, кћи Милоша, стара пет година, Душанка Гамбирош, кћи Јова, стара четири године, Даринка Којић, стара једну годину, Стана Станишић, кћи Милорада, стара четири године, Маринко Рајак, стар пет година, Светислав Којић, син Ђорђа, стар седам година, Радомир Томић, син Јована, стар једну годину, Десанка Стојановић, кћи Вула, стара пола године – само је мали део списка, на коме је и 112. деце, који је брижљиво сачинио др Раде Познановић.

Треба рећи да је Раде Познановић радни век започео као учитељ и наставник. Радио је затим као професор у ужичким средњим школама, као новинар уредник у ужичким „Вестима“, а био је и директор ужичког Историјског архива. Читав животни век он је посветио неговању и очувању духовних културних вредности српског националног идентитета. Његова књига „Изгинули у ратовима 1912 – 1918. из Ужичког округа“, коју је објавио 1998. године, на 456 страна, представља пример како треба сачувати сећање на српске јунаке и страдале у српским ослободилачким ратовима пре једног века.

Светислав Тијанић

ИЗВОР: Пасаж

——-

2.6.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.