АКТУЕЛНО

Душан Петричић: Тешко са овом простачком бандом


Карикатура Душан Петричић – УЧИНАК, НИН, 31. мај 2018.

Галерија Графички колектив на Обилићевом венцу постоји 70 година. То је једина институција код нас која се бави графиком као уметничком дисциплином. Налази се на самом ћошку зграде преко пута Мажестика и деценијама је незаобилазно место за уметнике и љубитеље уметности. Зграда у којој се налази, реституцијом је враћена власницима, па тако и овај мали простор галерије.

Нови, тј. стари власник је простор продао фирми са Златибора која прави палачинке. Легално. На молбе и захтеве људи из Графичког колектива да им се омогући да задрже простор или да добију нови, адекватан простор, ни град ни држава нису учинили ништа.

Институција Графички колектив за месец дана мора да напусти овај простор и препусти га продавници палачинки. Прексиноћ је отворена изложба „Отисак времена“, која говори о 70 година озбиљног рада ове институције.

Тим поводом сам, на отварању, Душан Петричић је прочитао текст који објављујемо.

Фото: Медија центар

„Ја сам од оних који су стасали и сазревали као уметници у једном, по много чему другачијем времену. Поносан сам што је мој галеријски живот почео 1975. у овом простору. Роба коју су уметници одвајкада, па и тада нудили на друштвеној пијаци била је таленат, памет, знање, занат, понекад луцидност, дакле једна крајње неуобичајена роба. Заузврат су добијали различиту валуту – углед, поштовање, мало хране за сујету и наравно новац. И та се трговина, са мање или више поремећаја у цени, одвијала одувек.

Не знам колико нас је свесно да такве размене више одавно нема. Затечени, наивни и неспремни пропустили смо да приметимо да је ружан сан који живимо последњих деценија много ружнији и трагичнији од површне представе коју имамо. С друге стране наше пијачне тезге укопала се, као креатор нових друштвених правила, опасна дружина друмских разбојника вођена највећим хохштаплером, преварантом, лоповом и болесним умом без премца у нашој новијој историји.

Свестан сам чињенице да су овакви морални и свакојаки други суноврати небројено пута погађали разне народе и разне средине, да нисмо изузетак, али ћу ипак себи дозволити мали луксуз да се у опису ужаса који живимо користим екстремним изразима.

Дакле, квалитетна роба коју уметници могу да понуде више није била довољна.

Отимачи траже много, много више, траже највредније добро које ова, па и свака друга професија може да понуди – морал, честитост, достојанство, част.

Какав фантастичан материјал за трговину.

И, неки међу нама, модерни, прагматични, вешти, рационални, поносни на то што се брзо и ефикасно прилагођавају новим околностима, трампише ту своју непроцењиву вредност за име на авиону, за нове театарске просторе, за издашно плаћене филмске пројекте, за интернационалне фестивале, за конкурсне награде, за директорске позиције, за чланство у креативној индустрији, за све што им танане уметничке душе зажеле.

А сви остали – неснађени, ко им је крив – у амбис, у муљ, у заборав.

Људи из и око овог простора који се зове Графички колектив и који 70 година опстаје на таленту, занату, моралу, поштењу и памети нису били склони да тргују том највреднијом робом, и зато су сада пред тихим одумирањем.

А требало је само гласно похвалити и подржати неке преваре, неке лоповлуке, неке идиотизме, неко простачко дивљаштво над здравим разумом.

Нажалост, све је више међу нама оних који би радо трговали овом највреднијом валутом и који су одустали или од памети или од поштења. Нека сами одаберу која им опција више прија или мање смета.

Још је више оних који у томе не виде неки озбиљан проблем и верују да своје ћутање и пристајање никада неће морати да објашњавају својој деци.

Заборавили су да се друштво и систем у коме живимо најбоље брани унутар сопствених професија.

Сваког угроженог лекара, судију, професора, официра, инжењера и, наравно, уметника солидарност колега ће најефикасније одбранити. Свест о томе могла нас је сачувати од ове тешке пошасти и најезде поменутих друмских разбојника и трагичног моралног и сваког другог суноврата.

Морам да додам, недалеко одавде, низ Доситејеву, још једна галерија пати од исте смртоносне болести. Галерија Хаос предмет је хладнокрвне небриге, или, ако хоћете, хладнокрвне освете.

И да вас питам: мислите ли да ће Деда Мраз једног дана вратити иједну изгубљену и отету институцију?

Све што нам отимају можемо само озбиљношћу сачувати или вратити. Надам се да сте свесни да се Београд већ јако дуго и озбиљно брука.

ГАЛЕРИЈА ће нам се наћи на улици. Ако нисте приметили, и НАМА је тамо место. ОДАВНО. Да нам више ниједна институција не заврши на улици. Престанимо са неподношљивом комоцијом затварања очију и окретања главе.

Деда Мраза нема. Дозволите ми, за крај: драги љубитељи сећања, ова генерација, моја пре свега, па мало испред и мало иза ње, најодговорнија је за ужас који нам се догађа. И баш због тог сећања дужна је да нешто уради – одлучно и одговорно. Наши потомци, част изузецима, већ су довољно ускраћени за образовање и сећање и тешко ће се изборити са овом простачком бандом. Уз то, непоштено је од ЊИХ очекивати резултате, ако МИ нисмо урадили свој посао. А нисмо.

СРАМ НАС БИЛО.“

(Говор на отварању „опроштајне“ изложбе Графичког колектива)

ИЗВОР: ДАНАС

4.6.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Ова карикатура је ремек дјело и ући ће у нашу историју, само незнам дали ће ови прождрљиви црви са ње проије тога прождрати и њу и нас?

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.