АКТУЕЛНО

Град величине јајета потпуно уништио неке парцеле, ванредно у Плани, Паланци, селима око Љига и Пожеге (ФОТО)


Страдали су усеви, а на појединим парцелама уништено је све. Током дана комисије ће обићи терен, а наредних дана знаће се колика је штета

Од 15. априла држава је испалила укупно 7.930 ракета. Поређења ради, свих 10 година раније у просеку је испаљено од 2.800 до 3.000 ракета, а ове године скоро 8.000. Такође, имали смо 38 дана са могућим дејством града, а у просеку буде између 10 и 12 дана.

СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА, ВЕЛИКА ПЛАНА

Због великог невремена праћеног градом на деловима територија општина Смедеревска Паланка и Велика Плана синоћ је проглашена ванредна ситуација. Ванредна ситуација проглашена је у Грчцу, Голобоку и Влашком Долу.

Председник општине Смедеревска Паланка, Никола Вучен, који је синоћ обишао село Голобок, изјавио је да су школа, вртић и амбуланта у овом селу претрпели велику штету, а знатно су оштећени кровови кућа. Страдали су усеви, а на појединим парцелама уништено је све. Слична ситуација је и у Грчцу и Влашком Долу где је у неким деловима територије падао град величине кокошијег јајета

Грчац

Невреме није мимоишло ни Велику Плану, а најгора ситуација је у селима Крњево, Лозовик и Милошевац у којима је такође на снази ванредна ситуација.


Током дана комисије ће обићи терен, а наредних дана знаће се колика је штета.

ПРОГЛАШЕНА ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА У 17 ПОЖЕШКИХ СЕЛА ЗБОГ НЕВРЕМЕНА

Јако невреме данас је задесило Пожегу и околину, а у 17 села је проглашена ванредна ситуација.

Председник општине Пожега Милан Божић рекао је за Глас западне Србије да је невреме трајало више од 20 минута и да је оштећена путна инфраструктура и северни део општине.

“Куда је прошао град у распону од километар није остало ништа. Огромна је штета на пољопривредним усевима. Формирали смо комисију за процену штета и имамо шалтер за пријаву. Доста људи је осигурало своје воће, али има и оних који нису па су материјални губици неминовни”, каже Божић.

НЕВРЕМЕ У ЉИГУ: ВАНРЕДНО У ДЕСЕТ СЕЛА

Снажно невреме које је у среду поподне протутњало западном Србијом, изазвало је штету и у делу љишке општине. Бујице су највише штете проузроковале у качерском крају, где је у 10 села проглашена ванредна ситуација.

Фото: Љиг инфо

Поплављене су њиве, путеви, а набујала вода однела је километре сеоских путева и неколико мостова и ћуприја. Највише су погођени Белановица и Козељ у којима су под водом остале многе куће. Екипе Општине Љиг од четвртка су на терену, ради евидентирања настале штете.
(Б. П.)

Штета од града у Тополи 20 милиона евра

У општини Топола због јучерашњег невремена праћеног великом количином кише и града проглашена је ванредна ситуација. Град је захватио 6.500 хектара под воћем што је 85 одсто од укупних површина, род је страдао, а прелиминарана штета процењена је на 20 милиона евра.

Овогодишњи род шљива у воћњаку Саше Савића уместо да заврши у извозу за Русију остао је на земљи. Незапамћени град погодио је воћњаке а поред рода уништена су и стабла у засадима.

„Воћарство је уништено у овом крају. Имали смо малине, купине, шљиве, крушке, ратарске усеве и ту је можда 90 одсто штете направљено без знакова неког могућег опоравка самих воћки. Проблем је биљку сачувати ако уопште то у овом тренутку може. Град је био величине ораха и крупнији, као шољица од кафе, а све се то десило врло муњевито“, каже Саша Савић, пољопривредни произвођач, село Јарменовци.

И код Зорана Ђурића у воћњацима и засаду купине иста ситуација, велика штета на роду и биљкама.

„Наредне две године је потребно да би се повратио род. То просто не може брзо да се опорави, младари који су сада оштећени били су за идућу годину, догодине од нових немамо род, тако да се тек оне тамо године спремају за наредни род“, каже Зоран Ђурић, пољопривредни произвођач, село Јарменовци.

Општина Топола помоћи ће воћарима у виду репрограма кредита преко субвенција, али и средствима за заштиту самих засада.

„Ми ракета немамо, купујемо их сами као општина али шта то нама вреди када из суседне општине, која не купује противградне ракете облак наиђе, већ се направи, онда се спусти а ми овде из пола станица нисмо могли да пуцамо јуче због тога што су облаци били толико ниско да је претила опасност од угрожености домаћинстава са тим ракетама. Ми смо немоћно гледали како сила природе потпуно уништава огроман рад и улагања ових овде домаћина“, каже Драган Јовановић, председник скупштине општине Топола.

Годишњи извоз воћа прве класе за Русију из општине Топола износи преко 15 милиона евра. Ове године тога неће бити јер је и причињена материјална штета већа од вредности самог извоза и износи 20 милиона евра.

Недимовић: Јуче испаљено 1.164 ракета

Екипе из локалних самоуправа од јутрос су на терену и процењују штету и целокупно стање на пољопривредном земљишту које је јуче погођено градом, изјавио је данас министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Према његовим речима, највише удара града било је на просторима Аранђеловца, Тополе, Прибоја, Ужица, Пожаревца и Смедеревске Паланке и додао да је држава јуче, преко Републичког хидрометеоролошког завода, испалила 1.164 противградних ракета.

Министар је подвукао да је највише ракета испаљено из Радарског центра Букуља, у околини Аранђеловца и Тополе, чак 255, као и 167 ракета на простору који покрива Ужице.

„Од 15. априла држава је испалила укупно 7.930 ракета. Поређења ради, свих 10 година раније у просеку је испаљено од 2.800 до 3.000 ракета, а ове године скоро 8.000. Такође, имали смо 38 дана са могућим дејством града, а у просеку буде између 10 и 12 дана“, указао је Недимовић.

Држава је ове године обезбедила више него довољну количину противградних ракета, око 14.000, поручује министар, и додаје да је на лагеру остало још око 6.000 ракета.

Међутим, Недимовић је предочио да противградне ракете имају степен успешности између 50 и 60 одсто, те да не могу у потпуности сачувати пољопривредно земљиште од удара града.

„Из тог разлога, ове године први пут крећемо са аутоматским системом противградне заштите. Раписали смо набавку за први радарски центар, а то ће бити Радарски центар Ваљево“, најавио је Недимовић.

Он је рекао да држава даје две врсте заштите од временских непогода, једна је физичка – противградним ракетама, а друга је финансијска – путем система осигурања и истакао значај осигурања пољопривредног земљишта.

„Примера ради, прошле године, када су малине биле 150 динара, основно и посебно осигурање је коштало осам динара по килограму. То је значило да вам држава врати 3,2 динара, а ви платите остатак који је око 4,8 динара. Мислим да то није велика цена, с обзиром на штету која може да настане“, констатовао је Недимовић.

Он је констатовао да осигуравајуће куће у земљи не пружају довољну „палету услуга“ по питању осигурања пољопривредног земљишта, и најавио да ће Министарство пољопривреде разговарати са Народном банком Србије, које надгледа осигуравајућа друштва, да прошире услуге за пољопривредно осигурање.

 

ИЗВОР: НОВОСТИ, Глас западне Србије, Љиг инфо, Телеграф, ТВ Јасеница, Танјуг, РТВ

————-

14.6.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Биолошки рат се томе каже, испитајте ледене масе и уверћете се, начин на који се спречава производња и припрема терен за гладовање! Није ово рука Господа него посрнулог човека!

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.