АКТУЕЛНО

Портрет, биографија – Владика Артемије, духовни вођа Срба с краја 20. и почетка 21. века


10. јун 2018. КМ Новине

Његово Преосвештенство Епископ Артемије Радосављевић рођен је 15. јануара 1935. године у селу Лелић код Ваљева, родном селу Св. Владике Николаја жичког и охридског.

КМ Новине доносе текст из 2007. године који представља сажет портрет лика и дела владике Артемија и доноси прегршт детаља занимљивих и корисних како за подсећање на све оно што је епископ Артемије урадио непосредно пре прогона са Косова и Метохије, тако и за боље разумевање догађаја који су потресли СПЦ а канонског епископа и верно стадо одвели у егзил.

Рано је упознао о. Јустина Поповића (Св. Јустина Ћелијског) који је у то време боравио у манастиру Ћелије, код Ваљева. Отац Јустин га је замонашио након завршетка богословије 20. новембра 1960. године у манастиру Ћелије.

По завршетку Теолошког факултета у Београду уписује постдипломске студије у Атини где је са успехом одбранио докторску дисертацију на тему „Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику”Затим се повлачи у манастир Црна Река где проводи 13 година. Изабран је за Епископа рашко-призренског у мају 1991. године.

Било је то на сам дан свете великомученице Марине 30/17. јула 1978. године, када је јеромонах Артемије дошао у до тада запустели мали манастир Црна Река код Рибарића, на обронцима Мокре Горе. Тај догађај као да је наговестио да ће смирени црноризац Артемије морати да прође трновитим, мученичким путем, како би дошао до свог циља – Царстсва Небеског и вечног Спасења, како је и сам Господ наш Исус Христос то прорекао онима који хоће побожно да живе. И није много дана прошло док се свуда прочуло да је смирени јеромонах Артемије, доктор теологије, дошао да самује у пустињском манастиру Црна Река.

Манастир Црна Река

У почетку, живот у овом, тада једва приступачном и забаченом месту на којем се налазио манастир, није био нимало лак; требало је доста препешачити по непогодном терену и камењару да би се дошло до неопходних средстава и намирница за живот, а на другу страну Ибра у Рибарићима прелазити чамцем јер мост преко Ибра још није био саграђен. Ипак, и у то време христомрзећег и христопрогонитељског комунизма и титоизма постојале су побожне душе које су хтеле свој живот да посвете спасењу своје душе, стицању Духа Светог и Вечног Живота.

И није се ово светило са високе горе могло дуго сакрити. Веома се брзо глас о животу авве Артемија пронео међу српском омладином, која је била жедна живота по Богу. Међу првима који долазе да свој живот проведу поред овог опитног монаха је данашњи епископ тимочки (данас жички) Јустин. После кратког времена долазе и остали искушеници који су данас углавном старешине манастира у рашко-призренској епархији.

Године 1991. владика рашко-призренски Павле бива изабран за Патријархa Српског, а на његов предлог епископ рашко-призренски постаје јеромонах Артемије.


Епископ Артемије, Црна Река – 1996.

По свом доласку у Призрен на катедру древне рашко-призренске епархије, епископ Артемије креће са обновом литургијског живота у Богоповереној му епархији, у којој ће све до данас напасати поверено му православно стадо.

Године 1991-92. владика Артемије неуморно креће у обнову манастира своје епархије: најпре манастири Зочиште и Високи Дечани у које шаље по једног јеромонаха и неколико монаха и искушеника како би се успоставио општежитељни поредак и манастир заживео. Убрзо затим наставља се обнова монашког живота и у манастиру Свете Тројице код Мушутиштаманастира СоколицеГрачанице, и све то постају неосвојива утврђења и прибежишта младим искушеницима и искушеницама жељним Воде Живе.

Манастирска црква у селу Мушутите после обнове али пре рата на Косову и Метохији, након окупације шиптарски терористи су је порушили до темеља.

Уза све дужности и обавезе у самој епархији, епископ Артемије се све више укључује у борбу за заштиту колевке српског народа – Косова и Метохије. Много је и тада било људи који су владику Артемија радо етикетирали и „частили” свакавим називима. Међу њима су се највише истицали појединци из Милошевићевог режима који су на владику износили свакојаке клевете. Владика, међутим, није одустајао од борбе да се спасе што се може спасти.

И када се данас погледа уназад, јасно се може приметити да је владика Артемије био у праву по многим питањима, а да све што се на Косову и Метохији сачувало, сачувало се захваљујући његовој пожртвованости и неуморном труду, као и трудом и молитвом монаштва и свештенства епархије рашко-призренске и верног народа са ових простора.

Манастир Сопоћани

Године 1995-96. благословом епископа Артемија креће се у обнову монашког живота у манастиру Сопоћани код Новог Пазара, где, као и у све остале манастире, као из неке духовне кошнице, долазе монаси из црноречког манастира, како би и на овом месту успоставили киновијски поредак и наставили са слављењем Пресвете Тројице, како је то и вековима раније било.

Године 1996-97. почиње обнова манастира Бинач и Гориоч код Витине где такође долазе монаси из Црне Реке и монаси из Манастира Свете Тројице код Мушутишта, а манастир Свете Тројице постаје женски манастир, у почетку са три сестре да би касније, пред његово дивљачко паљење и рушење, у манастиру живело већ 9 монахиња.

Године 1994-98, на инсистирање епископа Артемија, помоћу општине Призрен и саглашношћу Завода за заштиту споменика културе креће се са обновом Манастира св. Архангели код Призрена, древне задужбине цара Душана. Марта 1998 године братство се усељава у новоподигнути конак и тиме се завршава обнова манстира рашко-призренске епархије у мирнодопским условима.


Манастир Св. Архангела

По окончању НАТО бомбардовања Југославије, у јуну 1999. године, почиње веома тешка борба за опстанак српског народа на Косову и Метохији. Време од 1999. године па до данас (2007.) било је веома напорно како за верни народ са Косова и Метохије тако и за свештенство и монаштво рашко-призренске епархије, а понајвише за онога ко је пред Богом одговоран за душе народа своје епархије, епископа Артемија, који је само могао немо да гледа рушење 150 православних Храмова и манастира, слуша о погибији, нестанцима и киднаповањима мученичког српског народа и осталог неалбанског живља на просторима његове епархије.

Силна обећања високих представника Европске Уније и Уједињених Нација да ће се ситуација смирити, да ће се манастири обновити, прогнани вратити, киднаповани ослободити, мртви покопати, пала су у воду 17. марта 2004. године. „Косовска Олуја” протерала је за само 2 дана 4000 Срба са својих огњишта, срушила још 36 цркава међу којима и два манастира, Девич и свете Архангеле, и однела са собом десетину људских живота.


Немачки војни свештеник (са зеленом беретком на глави) испред манастира св Архангела месец дана након мартовског погрома.

Убрзо после тога, сви страни представници на Косову и Метохији заборавивши шта се десило само пар недеља раније, наставили су да величају косовску привремену владу а на место премијера бива изабран ратни злочинац и убица чије име нећемо поменути јер је недостојан помињања.

После свих немилих догађаја по народ Косова и Метохије, кренула је хајка на епископа Артемија јер је са својим монаштвом и свештенством спремао тужбу Међународном суду у Стразбуру против Немачке, Велике Британије, Француске и Италије, земаља која су узеле за обавезу да се брину о народу Косова и косовским светињама, а показало се да прстом нису мрднули како би заштитили нападане и тако испунили своје обавезе.

Нажалост, војници КФОР-а изпоменутих земаља су само немо гледали насиље над недужним народом, а ништа нису учинили како би се насиље зауставило. Дакле, због тужбе коју је епархија рашко-призренска на челу са својим епископом припремала, уследио је невероватан бојкот владике Артемија од стране Међународне Заједнице, која никако не жели да прихвати пораз и неуспех своје мисије на Косову и Метохији.

Након прогона владике Артемија

Сличан презир према епископу Артемију почели су да показују и неки епископи наше Цркве, који из неких својих интереса желе да се додворе шиптарским терористима, а у чему им, на жалост, помаже неколицина монаха манастира Високих Дечана на челу са игуманом дечанским, Теодосијем.

Следеће скандалозно поступање према епископу Артемију, како од стране горе међународних институција, тако и појединих епископа наше Цркве, а поново и неких монаха Дечанског манастира, десило се када је епископ Артемије одбио да допусти да срушене цркве и манастире на Косову и Метохији зидају они који су их рушили.

Тада је почео ужасан прогон епископа Артемија и њему оданих монаха и свештеника, који траје и данас. Међутим епископ Артемије не подлеже притисцима и предлозима који се врше на њега, јер зна да би тим својимуступцима пристао на компромис са злом, и тиме пре свега допринео потпуном нестанку свога верног народа са ових простора…

У исто време, од 1999. па све до 2006. године обнова косовско-метохијских манастира није запостављена. Обновљени су манастири Дубоки Поток, Ђурђеви Ступови, црква Светог Николаја код Рашке претворена је у женски манастир који данас броји 17 монахиња, а 2005. обновљен је и манастир св. Архиђакона Стефана у Бањској.

Од манастира уништених у шиптарском дивљању од доласка НАТО снага на Косово, обновљен је манастир св. Врача у Зочишту који је срушен 1999. године, затим манастири Девич и свети Архангели, који су спаљени 17. марта 2004, а које после узалудних и лажних обећања међународне заједнице, обнавља сама епархија преко свог грађевинског центра „Раде Неимар” који изграђује још три нова манастира у епархији рашко-призренској.

Дечанци обрадовани Бајденом

И тако, неспособна Европска Унија посредством неких епископа наше цркве и заблуделих оваца владике Артемија, који су само инструменти у њиховим рукама, узалуд покушава, заједно са екстремним шиптарским лобистима, да се отараси епископа Атемија који је један од најчвршћих стубова наше Свете Цркве и који је, са својим монаштвом и свештенством, по вољи Божијој једина кочница независном Косову, и тиме и новом насиљу на над нашим народом на овим просторима.

Данас монаштво рашко-призренске епархије броји око 180 монаха и монахиња, што је две трeћине укупног броја монаштва Српске Православне Цркве. Епископ Артемије је исповедник и духовник и многим монасима и монахињама ван своје епархије, који у њему виде доброг пастира и благог оца који им несебично помаже и води их путем спасења.

И после прогона велики број монаха остао је а и нови су пришли епископу Артемију иако у егзилу и условима много непогоднијим, него што би имали у манастрима под вођством оних који пристају на „компромисе“ и издају.

Борба између добра и зла траје већ хиљадама година и она се наставља из дана у дан. Искуством Цркве, у свему што је Она прошла кроз векове знамо да је та борба све страшнија и све јача па не треба да се чудимо огромном терету и великим погрдама, ниподаштавањима, клеветама, па чак и претњама смрћу, које на праведнике Божије наилазе у ова смутна времена. И нека да Бог да се и даље праведници крепе Богом, а Бог преко њих нека крепи и чува нас. Амин.

Извор: КМ Новине

4 replies »

  1. СЕСТРО АНАСТАЗИЈА БОГ ТИ СВАКО ДОБРО ДАО ЗА ЛЕПЕ РЕЧИ А ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ ЈЕ ПРАВИ СРБИН И ЧОЕК КАКО МИ ЗАГОРАНИ ЗБОРИМО БРАТЕ ГОРАНЕ ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ ЈЕ ДУША СРБИЈЕ СВЕТОСАВСКЕ ЕВО ПАР СТИХОВА КАД ЈЕ ОТИШАО НА СВЕТО КОСОВО И МЕТОХИЈУ ДА ОБНАВЉА И ПОПРАВЉА ШТО СУ партизани И шиптари СРУШИЛИ И ЗАПАЛИЛИ ДА СЕ СРБИМА ОСВЕТИЛИ БОГ ГА ШАЉЕ ДА ОБНАВЉА ПОРУШЕНО ДА СЕ СВЕТИМ КОСОВОМ И МЕТОХИЈОМ ЈОПЕТ ТАМЈАН МИРИШЕ АЛИ ЧУЈ МЕ СРБИНЕ БРАТЕ И СЕСТРО КАД ТИ ИЗ ОКУПИРАНОГ БЕОГРАДА ЧУЈ МУКЕ ИЗДАЈЕ И ЈАДА НАРЕДЂИВА ТА ТЗВ БЕОГРАДСКА ВЛАДА ДА СЕ СА КОСОВА МЕТОХИЈЕ ПРОЋЕРА ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ ПО ЖЕЉИ ватикана чифута И запада СССС

    Свиђа ми се

  2. Молимо се Господу да нашег владику Артемија одржи у здрављу, снази и духовној мудрости на добро Цркве и народа!

    Свиђа ми се

  3. Ове лепе речи брата четничког Шекулара, допунимо заједничком молитвом за здравље свих поменутих и свих код Господа записаних верних чеда Рашко -призренске епархије у егзилу и за дуг живот, јединог духовног вође српског народа,преосвећеног владике Артемија и његове сабраће..

    Свиђа ми се

  4. ДРАГИ НАШ БРАТЕ СРБИНЕ ЧЕСТИТИ ВЛАДИКО АРТЕМИЈЕ БОГ ТИ ВАЗДА СВАКО ДОБРО ДАО И СВИМ НАШИМА ВЛАДИКАМА НАУМУ МАКСИМУ НИКОЛАЈУ И КАЛУДЂЕРИМА И МОНАХИЊАМА ЕРП У ПРОГОНОНСТВУ ОВА НАША ЧЕСТИТА СЕСТРА БИЉАЊА И УРЕДНИШТВО ОВОГ СОКОЋАЛА ЗАСЛУЖУЈУ СВАКО ДОБРО ОД БОГА И СВАКАКО БРАТ ИЗ КМ НОВИНА ИВАН МАКСИМОВИЋ СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.