АКТУЕЛНО

Миленко Јахура – Страдање Срба Доње Херцеговине у геноциду НДХ 1941-45 (3. део)


Поштовани читаоци, пред вама је први дeо фељтона Миленкa Јахурe, заснованог на његовом раду објављеном у Зборнику 6. међунаронардне конференције о Јасеновцу, Бања Лука 2014. Фељтон ће бити у десетак наставака.

***

Поводом 77 година од почетка великог геноцидног Видовданског покоља хрватске државе над српском народом

Миленко Јахура

СТРАДАЊЕ СРБА ДОЊЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ У ГЕНОЦИДУ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ 1941-45. ГОДИНЕ

3. део – Видовдански покољ- смрт у рекама, јамама, на пољанама, стрељање „код Бријеста“, мучење и покољ у Драчеву…

У Видовданском покољу (који је за усташе значио одмазду за сарајевски Видовдан 1914.и ново, крваво, понижење Срба за овај велики празник), после подмукло изведеног хапшења и везивања у жицу и ланце увек лаковерних Срба који су се уздали у,,комшијску реч“, на бројним јамама и другим стратиштима убијени су скоро сви одрасли Срби, мушкарци, из села: Габела, Драчево, Дубравица, Кљенак, Колојањ, Церовица, Грабовина, Горње Храсно, Крушево, Бурмази, Попрати, Ошањићи, Дабрица, Козице, Пјешивац, Шћепан Крст, Љубљеница, Прењ, Пјесци, Локве и Речице, као и велики број Срба из Тасовчића, градова Чапљине, Стоца, Љубушког и других насеља.

Струге- млини на Требижату

Највећи број је убијен у Опузену у Далмацији, у Видовом пољу испод Стоца, код села Струге, Могорјела и „Бријеста“ у Чапљини, у којима су жртве затрпаване у ископане јаме, затим у крашкимјамама:Ржани до, Бивоље брдо, две јаме Кукауше код Маслина, по две јаме у Хутову, Прењу, Јасочу и Поплату, Видоњи у коју је бачено братство манастира Житомислић, јами Барев до код Шћепан Крста, Гавраници код Храсна, Међугорју, Хумцу, Церном и Витаљини код Љубушког, те код жел. станице Крупа код села Драчева, потесу „Опузен“ код Габеле, на мосту у Чапљини…

Жељезнички мост на Крупи код Драчева

Највећи гробови Срба су реке, посебно Неретва, али и Буна, Требижат и Брегава. Срби су клани или убијани из пушака на мосту у Чапљини или поред железничке пруге у селу Шурманцима. Тела су им бацана у Неретву. Поред тога, тела многих Срба су довожена камионима из Дубрава на чапљински мост и одатле бацана уводу. Лешеви су вађени из воде испод Метковића и ту покопавани у земљу. После протеста Италијана због загађивања реке, Хрвати почињу да жртве са железничке станице Шурманци гоне на брдо до јаме Голубинке и да их у њу живе гурају. Велики број Срба са подручја Доње Херцеговине је 1941, страдао у хрватским логорима, посебно Госпићу, са губилиштима Јадовним и Пагом.

Пилета, Аладинићи- зграде на мјесту покоља Срба

Покољ је био припремљен до 22. jуна. Тога дана и претходне ноћи, на простору Чапљине и Стоца, блокирана су сва села у којима су живели Срби. Истовремено су почела хапшења Срба, старијих од 15 година, а појединачно и млађих. Хапшења су вршена под изговором спречавања могуће побуне српског народа за Видовдан. Талас хапшења заобишао је Пребиловце, највеће српско насеље у овом крају. Мештани Пребиловаца, са великим атаром у залеђу, посакривали су се у шуме, пећине и шевар Хутова блата, а усташе још нису биле спремне да нападну ово село. Такође, није нападнут ни Поплат, највеће српско село у околини Стоца. Хапшења су вршена по кућама и становима, а најчешће су се Срби сами одазивали позивима да се окупе на неком месту, ради разних изговора.

Некадашња „Дуванска станица“ у Домановићима

Потом су затварани, везивани и испребијани гоњени на губилишта. Затварања се врше у општинским затворима у Чапљини и Стоцу, дуванској станици у Домановићима, читаоници и соколском дому у Габели, путарској кући у Драчеву, основној школи у Горњем Храсну, крчми усташе Петра Марића на Пилети (Аладинићи) и на другим местима. Формиран је и сабирни логор за Србе у житном магацину „Силосу“ на брду Модрич изнад Тасовчића. Ту је доведена већина похапшених из Тасовчића, Речица, Почитеља, Клепаца, Чапљине и других места. Одатле су, упућивани на места ликвиције. О томе где ће ко и када бити убијен одлучивало се, изгледа без неког нарочитог система, већ како су ком тренутку решавале усташке главешине, пре свих чапљински логорник Фрањо Вего. Тако су се често сусретали и укрштали путеви жртава.

Стратиште „Бријест“ у Чапљини

Масовна погубљења почињу у ноћи 24. јуна „код Бријеста“ у Чапљини стрељањем око 80 Срба. Највише их је било из саме Чапљине и села Грабовине. Они су претходно ухапшени и затворени у општинском затвору. Сељаке из Грабовине у затвор су спровели уз батинање и присиљавање да улицама певају хрватаку химну „Лијепа наша“. Увече су их све, везане у ланац, истерали на улицу па су их камионом, аутобусом и једним аутомобилом упутили у силос на Модричу. Али, одатле су враћени у Чапљину, после договора усташа испред силоса. „Код Бријеста“ је већ била ископана дубока јама, испред које су мештани усташе и хрватски жандарми ватреним оружјем убијали Србе. Директор дуванске станице у Стоцу Десимир Михић успео је да се ослободи ланца и са својим сапатником Максимом Андрићем, судијом из Љубушког, побегне. Андрић је сутрадан опет пао у усташке руке и убијен у Опузену. Михић је други дан препливао Неретву. Скривао се неколико дана у близини Клепаца и потом пешке уз реку Брегаву пошао ка Стоцу. Усташе су га ухватиле, али био је наступио привремени престанак убијања Срба по прогласу хрватског подмаршала Лаксе, те је некао извукао живу главу и убрзо се пребацио у Србију. Оставио је драгоцено сведочанство, о злочину „код Бријеста“ и извештај о другим злочинима над Србима у столачком срезу. Током скривања у Клепцима искусио је и усташко лицемерје, свога доброг познаника дон Илије Томаса, које је Михића замало главе коштало.
На четердесету годишњицу овог злочина, у оближњем Међугорју, проглашена је појава Госпе. Очигледно је тиме обележена годишњица почетка покоља Срба, чији датум тако постаје значајан за хрватску историју и Римокатоличку цркву. Истог дана почеле су и масовне ликвидације Срба у губилишту Јадовно хрватског логора смрти Госпић и на многим другим местима.

Стари мост на Неретви између Чапљине и Тасовчића

Наредног дана, 25. јуна, Хрвати из Драчева, села на левој страни Неретве испред Метковића, преко пута Габеле, похапсили су све своје комшије Србе, одрасле мушкарце и затворили их у путарску кућу. После два сата пребацили су их у подрум жељезничке станице Крупа. Ту су довели и затворили и Србе из херцеговачких Глушаца, Кљенка, Вишића и Србе који су ту били на дужности чувара жељезничке пруге, тако да су укупно затворена 44 Србина. Усташама из Драчева придружила се и група из усташког врха у Чапљини и двојица злочинаца из села Хотањ. Настало је стравично мучење и пребијање немоћних и недужних људи. Кундацима, коцима, ногама и другим, ломљене су им кичме, вилице, зуби, носне кости… Чупали су им бркове и браде, бацали их на гомилу и по њима газили. Убијања су вршена у непосредној близини. Пуким случајем преживели су Вукан Лојпур и Јово Ћорић из Драчева. Хрват Ребац Томо довео је Вукана на гомилу убијених и полумртвих Срба и пуцао у њега два пута, али ниједан метак није погодио тело жртве. Ћорић Јово је био тешко рањен у главу. Јово и Вукан су се притајили међу лешевима.

Река Брегава испод старог моста код Клепаца

Злочинци су после убијања отишли у оближњу биртију Хрвата Боже Крвавца где су пили и веселили се уз хармонику. Вукан и Јово су то искористили и побегли. У току ноћи Хрвати су се вратили на место злочина. Убијене и оне који су још давали знаке живота су затрпали у ископану рупу. Сутрадан су тај терен, заједно са затрпаном рупом, преорали и на њему засејали сирак, потом похапсили Србе са подручја Доњег Храсна- Колојања, Дубравице и Церовице и још неке. Наредне ноћи су их све поубијали. Прво су дио њих поклали на десној страни Неретве, на локалитету Опузен близу Габеле. Потом су се вратили до жељезничке станице Крупа и преостале Србе камионима одвезли до варошице Опузен испод Метковића и тамо их убили. Са њима је убијен и Страхиња Тохољ (Лазара) из Чапљине, који је претходне ноћи побегао са јаме у Хутову, али је ухваћен негде у Поповом пољу па возом спроведен до Крупе. У поменутим злочинима убијено је више од 70 Срба из Драчева, Сјекоса, Кљенка, херцеговачких Глушаца, Дубравице, Колојања, Церовице, Вишића и појединаца из других места.

Миленко Јахура

 

***

ПОВЕЗАНО:

*Миленко Јахура – Страдање Срба Доње Херцеговине у геноциду НДХ 1941-45 (1. део)

*Миленко Јахура – Страдање Срба Доње Херцеговине у геноциду НДХ 1941-45 (2. део)

——–

27.6.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. ВЈЕЧНА ИМ СЛАВА И ХВАЛА ЗА НЕДУЖНЕ УБИЈЕНЕ СРБЕ ДАНАС МНОГИ СРБИ И НОВАК ЂОКОВИЋ НАВИЈАЈУ ДА усташка поганија ПОБЈЕДИ РУСЕ ЖИВЕЛИ ЧЕТНИЦИ И НЕДИЋЕВЦИ ЖИВЕЛА ЦАРСКА РУСИЈА СРБИ И РУСИ СУ БРАЋА ДОВЈЕКА СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.