АКТУЕЛНО

Мирјана Анђелковић Лукић: Ко ће да отме из душе Косово? Ко ће да отуђи 15% српске земље?


Кумановски споразум од 10.јуна 1999.године који је изнедрио Резолуцију 1244, представља војнотехнички споразум који потврђује „приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету Савезне Републике Југославије и осталих држава у региону, како је постављено у Хелсиншком завршном документу и Додатку 2, потврђује захтев из претходних резолуција за значајном аутономијом и знатном самоуправом за Косово VII Повеље Уједињених нација”. Дакле, потврђује „значајну аутономију“, а не поделу како неки у Србији прижељкују или отуђење, како желе чланице ЕУ и САД! [1]

фото: printskrin Youtube

Ову Резолуцију су својим херојством и животима извојевали борци војске СР Југославије који су се јуначки борили у неравноправној борби са много јачим и суровијим непријатељем и онемогућили копнену инвазију НАТО снага и њихов продор у дубину Косова и Метохије. Да ли да то заборавимо, да су узалуд дали своје животе и да су се узалуд борили? После скоро 20 година генерал Лазаревић објашњава да је покушај инвазије трајао од 9.априла па све до краја бомбардовања 9.јуна, и потписивања Кумановског споразума. Према његовим речима, неуспела НАТО копнена интервенција имала је две фазе, а западни стратези су их назвали „Стрела 1“ и „Стрела 2“. Такозвана „Стрела 2“, која се догађала од почетка маја до краја рата, ишла је преко планине Паштрик. Агресори ни на том правцу нису успели да сломе наш отпор и на крају су били приморани да траже од УН да дође до почетка преговара о примирју. У овој, другој фази покушаја инвазије погинуло је 57 припадника Приштинског корпуса. Агресори су за тај напад ангажовали више десетина хиљада припадника албанске војске, али и терористичких организација као што су ОВК и Бин Ладенова формација. Било је ту и других страних плаћеника, затим француских и енглеских инструктора, али и регуларних НАТО снага – подвлачи Лазаревић.[2]

Кад се све ово зна, и кад су страни новинари и војни стручњаци из НАТО-а схватили да нису оштетили војне ефективе ни војску СРЈ, активиран је Хашки трибунал који је расписао потернице за све виђеније команданте Војске СРЈ како би им се судило за кршење људских права Албанаца на Косову и Метохији и обичаја ратовања. Оно што им није успело у агресији, остварили су подмукло, како они то знају, градећи једну од највећих база у Европи, Бонд Стил на узурпираној српској земљи и на тај начин су извршили потпуну окупацију ове српске покрајине. Косово и Метохија је окупирана територија а окупатор је НАТО и све земље које су чланице тог савеза. Имајући ово у виду, може се закључити да је ова српска територија окупирана, да су људска права Срба на Косову и Метохији веома угрожена, да стране трупе нису никакав гарант мира за Србе, како је то Резолуцијом 1244 предвиђено, већ напротив, кад год је требало да се Срби заштите од погрома албансих терориста, остајали су по страни.

Косово и Метохија није само богато рудним благом, већ је то висораван на изванредној геостратешкој позицији са које се могу контролисати широки простори целе југоисточне Европе па чак и Отрантска врата на улазу у Јадранско море. Такву изузетну стратешку позицију НАТО није намеравао да испусти, те је зато поставио своју базу на најистакнутији геостратешки положај, Цвијићеву линију.

У недељу председник Србије иде да преговара са тзв председником Косова Хашимом Тачијем, убицом српске нејачи, о свеобухватној нормализацији односа. Шта то уствари значи, знају наши војни стручњаци који тврде да је то уствари признање Косова као независне државе. Кад је у изнудици, председник Србије тражио унутрашњи дијалог о Косову добио је сасвим (за њега) неочекиване резултате: преко 80% учесника је било против преговора у Бриселу и захтевало да се косовски проблем замрзне. И поред тога што 80% људи из Србије сматра да Косово треба да буде замрзнут конфликт, (мада аутор овог текста сматра да Косово и Метохију треба прогласити окупираном српском територијом) он то не прихвата јер „жели све најбоље за свој народ“ и жели да се проблем Косова реши компромисно!
Дакле, за њега мишљење већине није битно кад се разматра питање Косова и Метохије које му није по вољи, али се зато увек позива на резултате избора према којима је добио поверење више од 60 % и како каже, и мандат да се „бори за Србију“. При том стално понавља да Србија никад неће признати Косово, и за све своје погубне потезе које је спроводио на Косову и Метохији (јер очигледно све ради сам, влада некритички увек прихвата његово мишљење) оптужује претходну власт, која је извукла питање Косова и Метохије из Уједињених нација.

Генерал Ковач о томе каже: „Својевремено је власт Србије пристала да „косовско питање“ буде изведено из сфере утицаја Уједињених нација, у којима су Русија и Кина имале веома озбиљну улогу и утицале да не дође до ширег признавања независности лажне НАТО државе. Председник Србије Александар Вучић је као премијер учествовао као главни преговарач у Бриселу и оспоравао било какво право да то чини тадашњи председник Томислав Николић. Сада је као председник Србије приграбио то право себи или му је наложено да то чини до краја. По томе испада да је Брисел изабрао и пронашао преговараче из Београда и Приштине који ће након тзв. Бриселског споразума довести процес преговора до краја, односно до суштинског признања лажне државе Косово и до „епохалног“ помирења српског и албанског народа. У изјавама званичника Србије нема речи о очувању суверенитета и територијалне целокупности државе, него о разумевању и прихватању „реалности“, зарад „боље будућности.“ Скоро да не постоји дилема око статуса лажне државе Косово, него само око тога како то извести а да се „власи не досете“. Све више је у медијима антисрпског шовинизма, пропаганде умотане у празне политикантске фразе. Цео тај процес и кампања подржана је огромним финансијским средствима из иностранства“.[3]

Шта после овога рећи? Један човек одлучује о судбини Србије, један човек ће омогућити нашим непријатељима да нам одузму 15 % територије. Један човек, председник Александар Вучић је омогућио заокруживање лажне државе Косова тако што је учврстио границе на некадашњим административним линијама са Србијом, тако што је укинуо све српске институције на КиМ, тако што је укинуо српску полицију која је постојала на сверу Косова и била гарант сигурности тамошњих Срба, тако што је склонио барикаде са моста на Ибру па сад Албанци слободно улазе у северни део Косовске Митровице и злостављају Србе, тако што је укинуо српске судове и натерао српске судије да полажу заклетву пред Тачијевом лажном скупштином, тако што је натерао Србе да изађу на нелегалне шиптарске изборе по косовским законима, уз претње отказом, тако што је наредио батинашима под фантомкама да ломе гласачке кутије онда кад је било извесно да избори не иду по жељи првог човека Србије, и на крају, тако што је Косову дао међународни позивни број. Његов гласноговорник Марко Ђурић тврди да то није међународни број, већ број за неку област. Ову његову потпуну неистину демантује хрватска ХИНА која је објавила 24. марта 2018. (датум који нас подсећа на зло пролеће) да је Косовска државна телекомуникациона компанија објавила да је престала да користи међународни позивни број +381 Србије за позиве у фиксној телефонији и уместо тога ће користити нови број. Мера је уведена две године након што се Србија, која не признаје независност бивше покрајине проглашене 2008. године, сложила да Приштина има свој међународни телефонски број. „Од 24. марта број +381 не може се више користити. Сада морате користити број +383“ написао је Телеком Косово својим корисницима. Косово је до сада користило и позивне бројеве Монака (+377) и Словеније (+386).[4] Посебан међународни телефонски број има свака држава!

Тиме је заокружио лажну државу Косово и само је потребно да стави свој потпис на „нормализацију односа Србије и Косова“, чиме ће и де јуре признати независност лажне државе Косово. А онда, нико не може да нам помогне, ни Русија ни Кина.

Српски плаћени коментатори већ припремају јавно мњење и предвиђају да уколико Београд и Приштина актуелни дијалог не закључе нормализацијом односа, такав епилог негативно ће се одразити на будућу демографску слику Србије, економски развој и фунционисање пензионог система, закључак је истраживања спроведеног на иницијативу Фонда за отворено друштво из Београда, који је учествовао у унутрашњем дијалогу. [5]

И како је написао академик и песник Матија Бећковић „Ако Косово није наше, зашто од нас траже да им га дамо? Ако је њихово, зашто нам га отимају? А ако већ могу да га отму, зашто се толико устручавају?“ Ко ће се усудити (а Србин је!) да отуђи 15% српске територије зарад неког имагинарног чланства у европски Титаник, ЕУ, где нас не желе? На њему и његовом потомству ће остати клетва светог цара Лазара и биће запамћен као највећи издајник у српском роду!

 

Мирјана Анђелковић Лукић

———

Упутнице:

[1]http://www.tuzilastvorz.org.rs/upload/Regulation/Document__sr/2016- 05/rezolucija_1244_cir.pdf

[2]http://www.vestinet.rs/pogledi/general-lazarevic-otkrio-detalje-kopnene-invazije-na-srbiju-1999-godine-video

[3].https://www.in4s.net/unutrasnji-dijalog-kosovu-metohiji-velika-prevara-srpski-narod/

[4] http://www.nspm.rs/hronika/telekom-kosova-ukinuo-medjunarodni-pozivni-broj-+381-srbije-u-fiksnoj-telefoniji.html

[5]https://www.slobodnaevropa.org/a/29181248.html

——-

ИЗВОР: КОРЕНИ
———–

27.6.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.